Katarina Golubović (YUCOM): U sudijsko uverenje niko ne sme da uđe, pa ni predsednik države

U odgovorima ona se osvrnula na posetu visokog komesara Ujedinjenih nacija, ali i na uslove u kojima se nalaze lica u pritvoru.

Nakon odluke Apelacionog suda da se troje novosadskih aktivista nakon dva meseca brane iz kućnog pritvora uz elektronski nadzor, usledile su reakcije i najviših državnih zvaničnika. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je pozvao svoje pristalice da blokiraju sud u Novom Sadu zbog njegovog ličnog nezadovoljstva, a sam predlog navodno je potekao od nekadašnjeg premijera Miloša Vučevića koji je podneo ostavku upravo zbog osumnjičenih lica čije puštanje su zatražili.

Potom se oglasio i ministar pravde Nenad Vujić i naveo da je odluka Apelacionog suda doneta usled uticaja blokade suda od strane građana, studenata i aktivista.

„To je sudijsko uverenje u koje niko ne sme da uđe, pa ni predsednik države, pa ni ministar pravde, ni bilo koji drugi pravosudni organ ukoliko zapravo same sudije koje su učestvovale u tom postupku ne zatraže zaštitu od nekog neprimerenog uticaja“ decidirano govori Katarina Golubović.

„Mi smo odmah nakon odluke reakciju najviših državnih organa i obrazloženje da je ova odluka posredstvom neprimerenog uticaja od strane građana koji su blokirali sudove. A zapravo su te izjave neprimeri uticaj jer ja ću slobodno reći da ministar pravde ima i te kakva ovlašćenja kada je u pitanju izbor javnih tužilaca jer sedi u Visokom savetu Tužilaštva. Njima svima je zabranjeno da komentarišu sudske odluke, a ovime su oni prekoračili svoja ovlašćenja.“

Golubović ističe da nije dobro da se odluke suda pripisuju neprimerenom uticaju građana i da se time zapravo se dovodi u sumnju ispravnost tih odluka. „Apelacioni sud je postupao po žalbi branilaca i u određenom zakonskom roku doneo odluku“ kaže Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Pritvor kao sredstvo pritiska za sklapanje sporazuma

„Ove odluke su bitne, one ne utiču na krajnju odluku u samom postupku, ali praksa je pokazala da je upravo taj pritvor sredstvo pritiska pod kojim građani sklapaju sporazum sa tužilaštvom ne bi li izašli iz pritvora.

Katarina Golubović naglašava da su ranije svi navodi o rušenju državnog poretka rešavani sporazumom, a ne samim suđenjem.

„Moram da napomenem da mi nemamo ni jednu sudsku odluku kojom je neko osuđen za pozivanje na nasilno rušenje poretka, a koja je proistekla iz redovnog postupka.

Sve odluke koje imaju u sebi tu osudu došle su iz sporazuma tužilaštva sa okrivljenim licem koje se nalazilo u pritvoru. One su rezultirale uslovnim osudama i pritvor je u tom slučaju bilo sredstvo da lica izađu iz teških uslova u kojima su se nalazili.“

Težak položaj pritvorenika, osuđena lica makar imaju propisana prava

Jedna od pritvorenih je i profesorka, Marija Vasić, koja je nakon stupanja u štrajk glađu i žeđu prebačena u zatvorsku bolnicu u Beogradu. Prema navodima njenog advokata Aleksandra Petrovića, nije bilo omogućeno savetovanje sa zakonskim predstavnikom. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija demantovala je advokata, a sagovornica Kompasa kaže da bi to trebalo istražiti.

Marija Vasić, ali i drugi pritvorenici, kao i njihovi članovi porodica ukazivali su na uslove u kojima se oni nalaze. I to preko 2 meseca.

„Što se tiče samih pritvorenika, njihov položaj je najteži zato što osuđena lica imaju po zakonima tačno propisana prava dok kod pritvorenika to nije slučaj. Zapravo, trebalo bi da budu izjednačena prava sa osuđenim licima. Pritvorena lica se nalaze u posebnom režimu i kada su u pitanju posete i kada je u pitanju situacija sa kim će biti smešteni i kada je u pitanju uopšte izlazak ili rad naprimer i to može da bude naročito problematično u situacijama kada taj pritvor traje i godinama. Mi imamo slučajeve u Srbiji da su pritvorena lica bila godinama u pritvoru i njima su bila uskraćena prava na koja osuđena lica kao zatvorenici imaju prava. I zaista je to vrlo često rezultiralo narušenim zdravstvenim stanjem“ kaže Golubović.

Ujedinjene nacije pomno prate stanje ljudskih prava u Srbiji

Poseta Visokog komesara Ujedinjenih nacija Volkera Turka se poklopila sa odlukom suda, kaže Katarina Golubović. Svakako, ističe da Ujedinjene nacije pomno prate situaciju u Srbiji.

„Ova poseta je i znak da će sve procedure UN itekako razvijati i to je jedna šansa da, ukoliko država želi da sazna šta se desilo recimo 15. marta, može da zatraži nezavisnu istragu. Nisu nam neophodne, niti potrebne, niti su dozvoljene istrage stranih obaveštajnih službi, ali kako smo mi članica Ujedinjenih nacija zaista možemo iskoristiti mehanizam da imamo međunarodnu nezavisnu istragu“ kaže sagovornica iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Vasilija Antonijević /Kompas

Pročitajte i