Recept za uništavanje Apoteka Beograd

„Uvek postoji rešenje“, kaže za Kompas radnica i predsednica sindikata Opstanak, Jelena Šikuljak.

Prvi put je račun Apoteka Beograd bio blokiran na jedan dan u septembru prošle godine. Od tada, menadžment Apoteka Beograd ne uspeva da omogući funkcionisanje apotekarske ustanove. Deo javnosti zabrinut je da je na delu namerno gušenje državnih apoteka. 

„Neko zbog profita želi da uništi apotekarsku ustanovu „Beograd“. To nije počelo ni pre 14 meseci, već mnogo ranije kada je i Vesićeva administracija (Goran Vesić) još pre pandemije pokušala da ih eliminiše sa tržišta“, govori Miloš Baković Jadžić iz političke platforme Solidarnost.

„Epidemija je zapravo spasila Apoteke Beograd, jer je ukazala na značaj državnih ustanova u zdravstvu. I na to smo upozoravali iz Solidarnosti kada smo govorili da javne, gradske, naše apoteke imaju fundamentalan značar jer posluju mimo tržišnih principa“, kaže Jadžić za Kompas. A čak i sa tržišnim principima u gradu gde je na skoro svakom ćošku otvorena apoteka, ostaje nejasno kako državne ekspoziture posluju negativno. 

Sistemsko iscrpljivanje

Odgovornost za ovakvo stanje u kojem se nalaze tražila se i za skupštinskom govornicom tokom sednice Skupštine grada Beograda kada su opozicioni predstavnici tražili da se pronađe način da se pomogne apotekarskoj ustanovi „Beograd“. Početkom decembra ove godine, na zahtev opozicije, na dnevnom redu našle su se tačke koje se tiču Apoteka Beograd i Generalštaba. U međuvremenu, od Generalštaba se odustalo, a od Apoteka Beograd su se ogradili predstavnici vladajuće koalicije.

Četvorostruki predsednik Skupštine grada Beograda, Nikola Nikodijević (Socijalistička partija Srbije – SPS i kako Kurir izveštava – kum  stranačkog kolege v.d. direktora Apoteke Beograd Nikole Prelevića) odgovarao je na poziv opozicije da se pomogne zaposlenima. U njegovom govoru nagovestio je i da će privatne apoteke moći da proizvode lekove, kao i da problem sa Apotekama Beograd nije od skora. On je optužio okupljene da se ne predlaže rešenje već da se samo ukazuje na problem.

„Pustite nas da radimo“

A problemi su eskalirali dolaskom Nikole Prelevića na mesto v.d. direktora. Radnicama nisu isplaćene plate mesecima, ne plaća se zakup pojedinih ekspozitura Apoteka Beograd zbog čega se one zatvaraju i pretvaraju u pekare, stvara se nestašica lekova, a u proizvodnji lekova nema ambalaže u koje bi radnice mogle da spakuju lek.

Pored toga što nemaju platu, radnice koje se nalaze na bolovanju (uključujući i one sa teškim zdravstvenim problemima) nemaju zdravstveno osiguranje, pa dolazi do posebne, bolne ironije da radnice u apotekama ne mogu da dobiju prepisanu terapiju.

„Za rešenje nema sluha. Još je i ranije Šapić (Aleksandar Šapić/ gradonačelnik Beograda) izjavio da je tražio da se predloži rešenje. Međutim, nama nikakav dopis, nikakav zvaničan dokument nije došao da bi se sastali sindikati i predstavnici zaposlenih kako bi transparentno predložili kandidata za direktora. Da smo dobili takav zahtev, mi bismo na to odgovorili“ kaže predsednica sindikata Opstanak.

„Potrebno je da se obezbede lekovi i lokali“, dodaje Jelena Šikuljak. „I pustite nas da radimo na miru. Nama ne treba ništa više. A ono što nam najmanje treba je mešanje.“

Miloš Baković Jadžić ocenjuje da se zaposlene na „jedan podmukao način primoravaju da same daju otkaz budući da negde oko polovine objekata apotekarste ustanove Beograd više ne radi ili im je radikalno smanjeno radno vreme“. Radnice Apoteke „Beograd“ ne strahuju da će brzo pronaći drugi posao, ali ne žele da odustanu. „Mi možemo da nađemo posao, problem je u nečemu drugom. Mi nismo prodavci, imamo profesiju i zanat a to je umetnost pravljenja lekova“, izjavila je Jelena Šikuljak.

Proizvodnja i prodaja lekova

„Recimo, ja sam pre par dana pravila gentamicin mast jer je nije bilo“, govori Šikuljak, „tako da za tržište Beograda, ako ćemo već o tržištu, nije dovoljno da rade samo privatne apoteke. Sa druge strane, postoji sumnja da će oni izdavati sve na recept. Smatram da će se raditi na isplativosti“.

Radnica Apoteke „Beograd“ kaže da je njen posao mnogo više od prodavca lekova, naglašava da je ona tu da posavetuje nekoga ko je možda zalutao u terapiji, da osigura da stariji ili deca koji su najveće grupe kupaca dobiju lekove na recept, ali i da proizvodi ne samo medicinske preparate za ljude već i veterinarske proizvode. „Ko će to preuzeti da radi za životinje?“ kaže ona.

„Građani će plaćati sve skuplje“, upozorava Jelena Šikuljak. „Razoračani smo što na sednici nije izglasan predlog da se pomogne Apotekama Beograd jer je to u javnom interesu i ne sme da bude politika, bez obzira ko je predložio.“

Pekar, lekar, apotekar

„Cene lekova će poskupeti, a neće biti zamene pojedinih lekova za koje privatne apoteke procene da se ne isplati da ih prave“, saglasan je i Miloš Baković Jadžić iz Solidarnosti. „Mi smo imali akciju oblepljivanja plakata na objektima Apoteka Beograd kako bi upozorili komšije da će državna ekspozitura na tom mestu zatvoriti, a da će na njenom mestu biti otvorena pekara, kockarnica ili kafić“.

I to se i desilo u Ruzveltovoj 2 gde je Apoteka Žagubica zatvorena pre nekoliko meseci, a na njenom mestu je otvorena pekara.

Za ponedeljak 22. decembar zakazana je sledeća sednica Skupštine Grada Beograda na kojoj će se raspravljati o budžetu Grada Beograda za 2026. godinu, kao i paket finansijskih odluka, ali još uvek nema jasne potvrde da li je u budžet za sledeću godinu uračunata plata zaposlenih iz tekuće.

Vasilija Antonijević / Kompas

Pročitajte i: