Delimeđac za Kompas: Novi Pazar je mesto prelamanja i obnavljanja energije

Prvog novembra prošle godine Davud Delimeđac nalazio se u Sremskim Karlovcima. Oko podneva tog dana trebalo je da vozom krene u Novi Sad da bi se video sa prijateljima. Kako je ispričao u razgovoru sa Kompas, bez nekog naročitog razloga, odložio je viđanje sa prijateljima za veče. Kada je stigla vest o padu nadstrešnice, Delimeđac i njegove kolege nisu ni bili svesni šta se zapravo dogodilo.

,,U ovoj državi se nesreće često dešavaju i nismo mogli da shvatimo razmere ove tragedije. Tek kada su krenule vesti o tome da je poginuo jedan broj ljudi, pa se onda ta brojka povećavala, mi smo postali svesni da se dogodilo nešto strašno, ali opet ni tad nismo znali da je to nešto što će promeniti naše živote u narednih godinu dana. To veče je bilo prvo okupljanje kod železničke stanice, koje će narednih dana kulminirati u Novom Sadu do prvog protesta, pa sa svim ostalim što se desilo nakon toga”, objašnjava Delimeđac. Kaže da je 1. novembar bio samo prekretna tačka, zbog koje su ljudi shvatili na koji način se država ophodi prema građanima.

,,Mi već godinama živimo u jednom društvu u kojem mnoge stvari ne funkcionišu kako treba i u kojem nepravdu i nasilje osećamo na svakom koraku. Ne govorim samo o fizičkom nasilju već i o nasilju u socijalnom smislu ili ekonomskom. Država je pokazivala sve veće nasilje od kada su prebili studenta FDU-a ispred fakulteta dok su studenti odavali počast žrtvama. Mislim da je to kapljica koja je prelila čašu. Svi smo postali svesni nezadovoljstva koje godinama osećamo duboko u sebi”, priča za Kompas Delimeđac.

Ravnopravni građani Republike Srbije

Davud Delimeđac je postao poznat javnosti na početku studentskih blokada, tokom gostovanja u raznim emisijama. U studentski pokret se uključio, jer veruje u promene na bolje, ali kaže da je na to uticao i aktivizam u kome je još od srednje škole. Tokom godinu dana borbe kaže da je bilo mnogo emotivnih trenutaka, ali jedan posebno pamti.

,,Najemotivniji trenutak je bio objedinjenje mase studenata tokom šetnje do Kragujevca, pod nazivom ‘Sretnimo se na Sretenje’. To je bila moja prva šetnja, gde smo mi Pazarci zajedno sa ostalim studentima iz Kraljeva, Užica, Čačka, krenuli za Kragujevac. Momenat koji ću da pamtim je kad smo ušli u grad, zbog energije koja je bila neverovatna. To je bio početak naše ideje u kojoj su studenti iz Novog Pazara na mapi Srbije. U Kragujevcu se po prvi put zastava  Novog Pazara i sandžačkih Bošnjaka viorila, zajedno sa svim ostalim zastavama koje su se te noći našle u Kragujevcu”, priseća se Delimeđac.

U tom trenutku je, kako kaže, izgovorio rečenicu koja se kasnije više puta ponavljala, a koja glasi: ,,Studenti iz Novog Pazara se po prvi put osećaju kao ravnopravni građani Republike Srbije”.

Pripadnik nacionalne manjine na meti vlasti

Mnogi studenti i građani su za godinu dana, koliko traju protesti, pretrpeli zastrašivanje, fizičke napade i pretnje. Mnogi su ostali bez posla, neki su morali da napuste Srbiju bar nakratko, dok su drugi konstantno na meti prorežimskih tabloida. Tako su i o našem sagovorniku kružile razne informacije, dezinformacije i davani su mu pogrdni epiteti. Davud Delimeđac za tabloide bio je svašta, od „stranog plaćenika“ do „vođe blokadera“. Međutim, priča nam da su ga najviše pogodili naslovi u kojima se pominje njegova porodica.

,,Prvi napadi su krenuli posle mog gostovanja u emisiji ,,Utisak nedelje”. To se desilo posle nedelju dana blokade FPN-a, i u tom trenutku ja kao ličnost nisam bio poznat ni režimskim medijima ni našoj vlasti, pa su neki prvi napadi na mene bili kao na pripadnika nacionalne manjine. Faktički nisu mogli ništa drugo da nađu da bi me diskreditovali. Režimski mediji obraćaju pažnju na sitne detalje i pokušavaju da nađu neke banalnosti, da bi bilo koga ko se ne slaže sa njihovom ideologijom i njihovim mišljenjem, u potpunosti označili neprijateljem”.

Posle svakog teksta koji bi prorežimski mediji objavili, priča Delimeđac, stizale bi mu poruke mržnje, a ispod tekstova bi se pojavljivali uvredljivi i preteći komentari.

,,U jednom trenutku su izgovarali laži u vezi sa zdravljem moje majke, a to je nešto što je lične prirode i to se ne tiče bilo koga drugog. Pisali su da se moja majka ’raspada u bolnici’, a ona u tom trenutku uopšte nije bila tamo. Nije baš lako svakog dana čitati i gledati to, a meni se dešavalo da od sedam dana u nedelji, mene pet dana pominju na ’Informeru’ u njihovom programu uživo. Sve to mi je stvaralo pritisak i nekad mi je trebao odmor, ali sam uvek imao podršku prijatelja, kolega, kao i porodice, pa nikad nisam razmišljao o odustajanju”.

Bez predrasuda prema hidžabu

U razgovoru za Kompas, Delimeđac priča da su građani u Pazaru ranije imali osećaj da su odbačeni ili izdvojeni od ostatka Srbije. Pored istorijskog konteksta, kaže da je na to uticao i odnos institucija prema manjinskim zajednicama, koji se vremenom preneo i na pojedince. Nakon blokada, to se promenilo.

,,Građani Novog Pazara i Sandžaka su u svojim glavama razbili predrasude i stereotipe prema ostatku ove države, ali i obrnuto. Vidim da ljudi manje imaju predrasude kad je verska kultura u pitanju ili oblačenje – hidžab na primer. Sve su to ljudi koji eto imaju drugačiju kulturu, možda drugačiji jezik, drugačiju hranu, ali su to suštinski isti ljudi koji žive na teritoriji ove države i koji žele da se ta država podjednako ophodi prema njima kao prema svim ostalim građanima”, navodi on.

Napominje da su građani u manjim sredinama bili više ugroženi, zbog poznanstava pa samim tim i većeg pritiska jednih na druge. Studenti su, prema njegovim rečima, učinili to da ,,ljudi bez imalo straha izađu na ulicu i kažu da se zajedno sa njima bore za zahteve i da su solidarni sa ostatkom države, što se pre retko, a možda čak i nikad nije desilo”.

,,Zapitali smo se da li smo uopšte ljudi, ako ćemo da ćutimo na smrt onih koji su, ni krivi ni dužni, stradali zbog svega što dešavalo u poslednjih par godina. Čini mi se da smo svi mi u toku ovog procesa postali bar za nijansu bolji ljudi na nekom ličnom nivou, a ta saosećajnost je zapravo jedna od najbitnijih mehanizama u stvaranju jednog demokratskog društva. To što smo počeli da plačemo na ulicama, da se grlimo, da se ljubimo, zbog čega se oseća iskrenost u toku svakog protesta. Ja za svakog od tih ljudi mislim da su moji na tim protestima”, kaže i dodaje da se ta povezanost neće moći lako prekinuti, čak i kad se sve završi.

Na kraju, Delimeđac poručuje:

,,Ne treba odustajati od ovog puta, već treba ostati siguran u sebe i u svoje saborce. Moramo biti svesni da su sve sitnice koje smo učinili, napravile zapravo velike promene. Ova borba je proces i ne treba je svoditi na promenu vlasti ili na bilo kakvu promenu političkih pojedinaca. Treba je posmatrati kao promenu i poboljšanje celog društva”.

Tijana Ugrinić / Kompas

Pročitajte i: