Astronauti „zarobljeni“ na Međunarodnoj svemirskoj stanici: Otišli na osam dana, a sad čekaju februar

U svemir su otišli na osam dana, a kako stvari stoje – na Zemlju bi mogli da se vrate tek u februaru sledeće godine.

Plan je bio da tokom prvog testiranja kapsule njih dvoje ostanu osam dana u svemiru, ali je „Starlajner“ imao probleme sa curenjem helijuma i potisnicima na putu ka ISS-u. Zbog toga je razmatrana mogućnost da se na Zemlju vrate letelicom Crew Dragon kompanije „SpaceX“, i to tek u februaru 2025.

Šta bi sve moglo da im se desi ukoliko budu čekali toliko dugo?

Gravitacija naša nasušna

Doktor tehničkih nauka Saša Marković za „Vreme“ kaže da je od iščekivanja, opasniji dug boravak u bestežinskom stanju, jer nastupaju promene u organizumu koje se ne mogu kontrolisati ni na koji medicinski način.

Kao prvo, u bestežinskom stanju dolazi do gubitka kalcijuma, zbog čega telo postaje veoma krhko i osetljivo.

Takođe, upozorava, mišićna ditrrofija je neminovna: “Iako astronauti imaju trenažere, ništa ne može da zameni zemljinu gravitaciju u punom obimu na telo.”

Najznačajnije, ipak, je to što je zaštita broda od kosmičkog zračenja vrlo slaba jer ne postoji zaštitni sloj atmosfere koji štiti od tog zračenja.

„Posledice na zdravlje mogu da se osete i nekoliko decenija kasnije. Najčešće kroz razne vrste malognih bolesti koje su izazvane povećanom dozom zračenja”, kaže Marković.

„Time goes by so slowly“

Što se samog čekanja tiče, ono “krivi” ljudsku percepciju vremena i pod normalnim uslovima.

Nema ko nije prošao kroz agoniju čekanja prevoza ili odgovora na neku poruku. I dok nam često pola sata prođe dok si rek’o “keks”, u ovim okolnostima traju kao sati.

No, astronauti za razliku od običnih smrtnika imaju bolje utrenirane živce koje su zaradili rigoroznim treninzima.

“Oni podrazumevaju višednevnu izloženost prostoru bez svetla i ljudskog prisustva, na primer. Njihovi nervi su trenirani da mogu tako nešto da izdrže”, kaže Marković.

Vreme / Kompas

Više o ovoj temi čitajte na: