NASA i Boing lansirali astronaute raketom Atlas V: Da li je privatni program letova u svemir doživeo fijasko? (FOTO)

Lansiranje Boing Starlajner kapsule specifično je po tome što se NASA u saradnji sa američkim proizvođačem aviona ustvari vratila starom, kako se prvobitno mislilo prevaziđenom sistemu odlaska u svemir. Kapsulu je ponela raketa Atlas V (rimski: pet) kakva je pre 60 godina poslednji put u svemir ponela i čuvenog astronauta Džona Glena.

Boing je pre nešto više od decenije angažovan sa kompanijom Spejs Iks Ilona Maska da u okviru javno-privatnog partnerstva svemirskog programa pomogne bržem razvoju letelica koji će ubrzati odlazak posade na Mars.

Program od 4,2 milijarde dolara bio na ivici kolapsa

Međutim, ovaj javno privatni program vredan 4,2 milijarde dolara pretio je da će se pretvoriti u fijasko posle više neuspešnih proba i Boinga i Spejs Iksa. Kompanija Ilona Maska uspela je da tek 2020. uspešno pošalje astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, dok je Boing posle više otkazivanja odustao od razvoja rakete i bazirao se samo na pravljenje moderne kapsule koja će prenositi kosmonaute.

Boing je u dogovoru sa NASA odlučio da se baci na izradu moderniyovane varijante Atlas V rakete kao lasniranog nosača koji je praktično bio zaboravljen. Mnogi razlog vide u tome jer se strahovalo od propasti uveliko kritikovanog programa javnog-privatnog partnerstva u svemirskoj trci. Poređenja radi, Rusija svoj svemirski program nije menjala praktično još od kako je lansirala Jurija Gagarina, već je samo iste rakete unapređivala novim sistemima.

Šira slika

NASA još od gašenja Spejs šatl programa decenijama nije uspevala da svojim raketama lansira kapsule sa astronautima do Svemirske stanice, te su i američki kosmonauti prevoženi ruskim kapsulama lansiranim iz Bajkonura (Kazahstan), svemirske poletne stanice još iz vremena Sovejtskog Saveza (sa nje je lanisran i pas Lajka, prvo živo biće koje je poletelo u svemir).

Atlas V je na put poneo Buča Vilmora i Sanija Vilijamsa, penzionisane kapetane Ratne mornarice SAD koji su tokom radnog veka već boravili na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Razlog okretnja proverenim astronautima je što će oni na ovom putovanju biti test piloti. Oni će potpuno ručno upravljati Starlajnerom (koji inače ima kompletno automatizovane sisteme) kako bi proverili da li svi sistemi rade. Napraviće i takozvani stres test izdržljivosti letelice.

Do Svemirske stanice namerno će putovati zaobilaznim putem koji traje 25 sati kako bi imali vremena za sva testiranja. Tamo će ostati do 14. juna, posle čega će Starlajnerom krenuti nazad na zemlju. Planirano je da padnu u pustinju Nevade.

V. Ž./Kompas