Zašto je javnost saznala istinu o epidemiji velikog kašlja tek nekoliko meseci nakon prvog smrtnog slučaja?

Veliki kašalj ili pertusis, u narodu poznat i kao magareći kašalj, je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Iz najnovijeg izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, se može videti da se trend rasta broja obolelih u septembru, nastavlja i oktobru mesecu.

Tri bebe žrtve bolesti koja bi trebalo da ode u istoriju

 U ovom izveštaju vidimo da je u međuvremenu, u oktobru, od pertusisa obolelo još 18 osoba, ali i da je  preminula još jedna beba starosti do tri meseca.

 U januaru ove godine, od pertusisa su preminule dve, tako da je ovo treća preminula beba u ovoj godini, od bolesti koja bi trebalo da ode u istoriju.

Kako se navodi u izveštaju, od početka 2024. godine do 31.oktobra, prijavljen je 1.501 potvrđen slučaj pertusisa,  hospitalizovane su bile 144 osobe, među kojima je najviše bilo dece mlađe od 12 meseci.

Sva tri smrtna ishoda uzrokovana pertusisom desila su se kod dece uzrasta do tri meseca, koja još nisu mogla da prime vakcinu. Kod najvećeg broja prijavljenih slučajeva pertusisa dijagnoza je postavljena tokom januara meseca, a od marta meseca zaključno sa avgustom registrovan je pad broja obolelih.

Epidemija prijavljena, nije proglašena

Veliki kašalj je ove godine najviše pogodio Južnobački okrug i Beograda.

Epidemija pertusisa je u Beogradu prijavljena u decembru 2023. godine.Dakle, nije proglašena, nego prijavljena što predstavlja razliku.

Šta smo dobili time što je epidemija prijavljena, ako je javnost za smrt četiri bebe saznala 31. januara 2024.godine, i to u emisiji na javnom servisu koja je bila posvećena nekoj drugoj temi. Pa je, kao uzgred, jer je važno, doktor Vukomanović saopštio da imamo teške slučajeve velikog kašlja i čak četiri smrtna slučaja beba!

Preminule bebe od velikog kašlja nisu ni stigle da prime vakcinu

Bez jasne odrednice kada se to desilo, u kom vremenskom periodu i bez ikakvih drugih podataka. Kao da se dešava nešto što je uobičajeno i ništa posebno važno i strašno. Prvo saznanje o četiri smrtna slučaja za manje od pet meseci u Srbiji u najmljađem uzrastu, do javnosti je došlo maltene slučajno ili spletom okolnosti.

Naime, profesor Vladislav Vukomanović, dečji kardiolog i zamenik direktora Instituta za majku i dete “Dr Vukan Čupić” gostovao je na RTS-u povodom predstavljanja najsavremenije sale za kateterizaciju u Evropi. Razgovor je trebalo da se bavi i pitanjem srčanih mana kod dece, a zatim povećanjem broja obolelih od velikog kašlja u Srbiji. Zvaničnog saopštenja institucija o tome prethodno nije bilo. Kada je profesor Vukomanović saopštio da je od velikog kašlja umrlo četvoro dece, javnost je ostala bukvalno šokirana. Kasnije je precizirano da su bebe preminule u periodu od kraja oktobra 2023. godine.

Tek nakon obraćanja profesora dr Vukomanovića oglasila se tadašnja državna sekretarka Ministarstva zdravlja dr Vesna Turkulov. Ona je iznela podatak da je prva beba zapravo preminula još u leto 2023. godine. To nigde nije objavljeno!?

„Tri bebe preminule su u decembru 2023.godine, jedna je preminula u januaru 2024.godine. Jedna beba je na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine preminula u leto 2023. godine“, rekla je dr Vesna Turkulov u Insajder debati.

Ministarka „zaboravila“ smrt četiri bebe

Ministarstvo zdravlja je izdalo neko šturo saopštenje iz koga se ništa nije moglo saznati, a tadašnja ministarka zdravlja je nekoliko dana nakon toga izjavila da epidemije zapravo ni nema, da je samo povećan broj obolelih, da ih ima samo oko 900 i da to, za nju ne predstavlja epidemiju!

Smrt četiri bebe nije ni pomenula!

Ako je četiri smrtna slučaja beba mlađih od tri meseca koje nisu ni stigle da se vakcinišu za nju samo povećan broj, koliko je potrebno beba da izgubi život da bi prijavljena epidemija nadležne obavezala na preduzimanje nekih značajnih mera?

Bebe su umrle od bolesti koja je gotovo iskorenjena i od koje ne bi smelo ni da oboli nijedno dete, kamoli da umre. Konkrektno, 2022. godine u Srbiji nije prijavljena ni jedna obolela osoba od pertusisa, a od 1.9 2023. do 31. 1 2024. godine, 1596 slučajeva obolelih, što znači da je epidemija više nego evidentna.

Doktor Vukomanović je napomenuo da u Institutu za majku i dete ima dece sa teškim, po život opasnim pneumonijama, da ima pleuralnih izliva, čak i empijema pleure, jer na viziti viđa da su ta deca drenirana.

I empijem (gnojna kolekcija između dva lista plućne maramice), je takođe bolest koja ne bi smela da se dogodi u 21. veku.Naročito ne deci.

Pertusis, tešku, veoma zaraznu bolest, vakcina je gotovo iskorenila. Ova bolest se sporadično pojavljivala i predhodnih godina, ali bez težih slučajeva. Međutim, u 2023. godini beleži se značajno veliki broj obolelih i to još od početka septembra prošle godine u zemljama regiona. naročito u Rumuniji i Bosni i Hercegovini. To je svakako trebalo da bude alarm i za našu zemlju da se situacija prati i shvati najozbiljnije moguće.

Klinička slika bolesti

Prvi simptomi ove bolesti javljaju se nakon 7 do 10 a najduže 21 dan od kontakta sa obolelom osobom.

 U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja izdvajaju se tri stadijuma oboljenja.

• Kataralni stadijum

• Tokom ovog stadijum, koji traje jednu do dve nedelje, dominantni su simptomi i znaci slični prehladi: kijanje curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura, umereni kašalj

• Paroksizmalni stadijum

U ovom, drugom stadijumu pertusisa, pojačavaju se simptomi i znakovi oboljenja iz prvog stadijuma. Dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći, koji se teško smiruju a pacijent se oseća jako loše. Drugi stadijum infekcije traje jednu do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora da ima velike tegobe

• Rekonvalescentni stadijum

Ovaj stadijum može da traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, i tokom njega postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.

Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, što je i najčešći uzrok smrti kod obolelih beba.

 Kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak moguće su i neurološke komplikacije- konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija. Kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma može doći do krvarenja iz nosa, pojave hernije, pneumotoraksa, čak i preloma rebara.

Trećina obolele dece mora da se hospitalizuje zbog komplikacija, zapaljenja pluća, apneje koje se javljaju u više od 68 odsto slučajeva što dovodi do nedostatka kiseonika.

Najveći broj slučajeva registrovan je u uzrasnim grupama osoba starijih od 20 godina, odnosno uzrasta 10 do 14 godina, dok je najveća uzrasno-specifična stopa incidencije zabeležena u uzrasnoj grupi odojčadi mlađe od 12 meseci i kod dece uzrasta 10 do 14 godina.

Zašto je bitna vakcinacija?

Da bi se izbegla epidemija perusisa, morbila i drugih zaraznih bolesti, potrebno je da se deca vakcinišu redovno i pravovremeno, i da se postigne obuhvat vakcinacijom od 95 odsto. Srbija je daleko ispod tog obuhvata i posledice su neminovne.

Institut za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut je, tek na zahtev za objavljivanje informacija od javnog značaja, objavio tražene podatke. Iako je po zakonu dužan da te informacije objavi u roku od 48 sati, objavljene su tek posle nekoliko dana i izgledaju ovako kao što je predstavljeno na tabelama.

Zašto je bitna pravovremenost informacija?

Da bi se pojačao epidemijski nadzor i da bi se sprečile teške posledice. Zar to nije razlog za alarm, zar javnost ne treba da blagovremeno sazna takve informacije i zašto se ćutalo o tome?

Mnogo je pitanja bez jasnih odgovora, a o razlozima izostanka i kašnjenja informacija, možemo samo da nagađamo. Da su lekari i javnost bili na vreme i jasno upozoreni da u regionu ima mnogo obolelih od pertusisa, da je objavljeno dovoljno glasno kada je prva beba preminula, svi bi drugačije reagovali.

Mladi lekari nikada nisu imali prilike da vide zastrašujući izgled deteta obolelog od perusisa ili da čuju razdirući kašalj. Da su mogli to da prepoznaju, svakako ne bi pravili opstrukciju testiranju, ne bi se dešavalo da ih pacijenti pitaju da možda nemaju veliki kašalj i da sami traže uput za testiranje. Pacijenti bi blagovremeno dobili odgovarajuće antibiotike i terapiju za ublažavanje kašlja. Mnogi roditelji bi se uplašili i odveli svoju decu na vakcinisanje, a možda bi neki od ovih dečijih života bili spašeni.

Vest od smrti beba od velikog kašlja u Srbiji uznemirila je javnost u Srbiji i zabrinula roditelje, ali je istovremeno nametnula i pitanje zašto se za takvu zastrašujuću vest saznalo gotovo sasvim slučajno, odnosno zašto je ona mesecima prećutkivana.

Prema podacima Instituta za jvno zdravlje Batut, za 2015. godinu, prijavljen jedan smrtni ishod velikog kašlja, kod deteta starosti tri meseca. Na teritoriji Vojvodine, ovo je bio prvi slučaj još od 1971 godine. Slično, 2018. godine je prijavljen jedan smrtni ishod u centralnoj Srbiji, prvi nakon 1985. godine, a 2020. jedan u centralnoj Srbiji i drugi u Vojvodini. 2022.godine nije prijavljen ni jedan smrtni slučaj  uzrokovan pertusisom.

Ispoštovati kalendar imunizacije

Jako je važno je da se ispoštuje obavezan kalendar imunizacije.

Primarna vakcinacija protiv pertusisa sadrži tri doze koje se primaju sa navršena dva meseca života deteta, zatim sa tri i po meseca i sa navršenih šest meseci.

 Prva revakcina se daje kada dete napuni 18 meseci, a druga pred polazak u školu.To je kombinovana vakcina

Di-Te-Per, protiv difterije, tetanusa i pertusisa plus vakcina protiv hemofilusa influence.

Dobra imunološka zaštita se postiže ako se obuhvat veći od 95 odsto vakcinisane dece. Tako bordatela, bakterija koja izaziva veliki kašalj, može da se pojavi ali kada je većina dece vakcinisano, nema prostora da se širi. Tako se pravi zaštita i za nevakcinisane- novorođenčad koja nisu stasala za imunizaciju i decu koja zbog primarnih bolesti ne mogu da se vakcinišu.

Nažalost, imunitet koji se dobija vakcinacinom protiv pertusisa, nije tako dug. Četiri godine nakon vakcinacije on počinje da slabi, a od pete do desete godine  je toliko oslabio da ga neke osobe i nemaju.Takođe i kod onih koji su preležali pertusis,  imunitet traje od 10 do 15 godina, tako da jedna osoba može tokom života više puta da oboli. Zbog toga je planirano da se od sledeće, 2025. godine, još jedna revakcinacija protiv perusisa sprovede kod dece u osmom razredu.To će biti monovakcina, koja će ući u obavezan program imunizacije za decu u osmom razredu, ali samim tim ovu vakcinu će moći da prime i odrasle osobe, pre svega trudnice, kako bi zaštitile i sebe i novorođemče do perioda kada dostigne uzrast da može dsda primi svoju vakcinu.

Odgovornost i na medijima

Svaka smrt se prijavljuje i apeluje se na medije da se fokusiraju na neophodnost vakcinacije dece s obzirom na sve veći broj zaraženih.

Međutim, javnost, mediji, novinari, građani… su i ovoj temi posvetili čitava dva do tri dana, jer su se u međuvremenu pojavile neke druge, mnogo važnije teme nego što je smrt četiri novorođena deteta od bolesti za koju postoji efikasna preventiva i zaštita.

Autorka je pulmolog u penziji

Pročitajte i: