U Srbiji svaka dva sata jedna osoba izgubi život zbog raka pluća: Kako se leči i zašto je važno uraditi skrining?

Srbija će postati prva zemlja Zapadnog Balkana koja će na taj način dijagnostikovati ovo oboljenje, rečeno je na konferenciji za novinare u Klinici za pulmologiju održanoj 17. oktobra 2024.

Poslednjih decenija, ova bolest poprima razmere epidemije. Od karcinoma pluća u našoj zemlji, svake godine, oboli gotovo 7.000, a nažalost umre više od 5.000 stanovnika.

Srbija na drugom mestu u Evropi po broju obolilih od raka pluća

Po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji se svakog dana otkrije skoro 20 novih pacijenata, dok 13 izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. 

Praktično, na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba izgubi život od raka pluća. Kod više od 70 odsto pacijenata karcinom pluća se otkrije u poslednjem stadijumu bolesti, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.

Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju obolelih i preminulih od raka pluća. 

Šta je skrining program i kako funkcioniše nisko-dozni skener (LDCT)?

Mnoge zemlje su ranim skriningom obolevanje i umiranje od raka pluća snizile za čak 40-50 odsto.

Skrining programi predstavljaju kompleksne javno zdravstvene aktivnosti. Njihov  osnovni cilj je rano otkrivanje bolesti i smanjenje smrtnosti od te bolesti na teritoriji koju program obuhvata. Što se bolest ranije otkrije, rezultati lečenja su bolji. Rano otkrivanje pruža velike mogućnosti za primenu hirurških intervencija i povećava šansu za trajno izlečenje nekog oblika maligniteta.

Preporuka je da se na skrinig upute prvo viskorizične osobe – stariji od 50 godina, dugogodišnji pušaci i oni koji imaju genetsku predispoziciju.

Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Mihailo Stjepanović, izjavio je da za početak, u Klinici za pulmologiju ima optimalnih uslova da se organizuje skrining za rano otkrivanje raka pluća za građane iz Beograda i da će potom, ukoliko zainteresovanost bude velika, uključiti i druge klinike. Klinika za plućne bolesti ima aparat za skrining – „niskodozni skener“ čija je doza zračenja šest puta manja od standardnog skenera. 

Rano otkrivanje karcinoma pluća sprovodi se snimanjem niskodoznim skenerom (LDCT) kojim se detektuju manje tumorske promene, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupkom kao što je rendgenski snimak pluća. 

Pregled nisko-doznim skenerom podrazumeva serije uzastopnih rendgenskih snimaka stvarajući trodimenzionalne, precizne snimke pluća. Ovaj pregled je brz, bezbolan i kratko traje. Doza zračenja nisko-doznog skenera je relativno mala, sa minimalnim rizikom po zdravlje. Zamišljeno je tako da izabrani lekari šalju rizične osobe u Kliniku za plućne bolesti, gde će se obaviti snimanje.

Projekat skrining programa na rak pluća je prvi put započet pre tri godine na Institutu za plućne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica, a zatim i u Subotici i Vrbasu. Rezultati koji su do sada postignuti, ocenjuju se kao jako dobri.

Države koje već dugi niz godina uspešno sprovode LDCT skrining smanjile su mortalitet od karcinoma pluća i do 40 odsto.

Rezultati prethodnih skrining programa

Republika Srbija je započela sa postepenim uvođenjem organizovanog skrininga raka grlića materice, raka debelog creva i raka dojke još 2012. godine, ali rezultati koji su do sada postignuti nisu zadovoljavajući. Iako skrining postoji, stopa obolevanja i smrtnost je i dalje jako visoka. Neefikasnost do sada sprovedenog skrininga može se objasniti nedostatkom medicinskog kadra i opreme, lošom organizacijom skrining programa, problemima u zdravstvenim ustanovama jer nisu jasno odvojeni skrining od redovnih preventivnih pregleda, neefikasnom sistematizacijom podataka u zdravstvenom sistemu, dugom vremenu čekanja kako na rezultate, tako i na dijagnostiku, a zatim i predugo vreme da se započne sa odgovarajućom terapijom.

Karcinom pluća –  najčešći i najsmrtonosniji tumor u Srbiji i u svetu

Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji tumor u Srbiji i u svetu. To je najčešći malignitet i najčešći uzrok smrti od svih maligniteta kod muškaraca, a kod žena je na drugom mestu posle karcinoma dojke.

Glavni faktor rizika za pojavu bolesti kod 90% muškaraca i 80% žena je pušenje, a od ostalih faktora značajni su aerozagađenost i genetsko opterećenje. 

Zbog toga se osobama koji spadaju u rizične kategorije (pušačima posle 50. godine života, a i onima sa opterećujućom genetskom predispozicijom), savetuje da jednom godišnje urade snimak pluća. 

Za sve ostale, preporuka je da rendgenski snimak pluća urade preventivno jednom u dve godine, a po potrebi i češće.

Pored nespecifičnih simptoma, jedan od razloga za visoku smrtnost je kasno otkrivanje bolesti zbog nedostatka lekara i zdravstvenog osoblja i nedovoljnog broja rendgen aparata za snimanje. Ukoliko se bolest otkrije u ranom stadijumu, uz primenu adekvatne terapije, sa karcinomom pluća može da se živi. 

Svaki sedmi slučaj otkrije se slučajno

Svaki sedmi slučaj karcinoma pluća otkriva se slučajno, prilikom rendgenskog snimanja pluća iz nekog drugog razloga, a ne zbog specifičnih simptoma. Glavne tegobe koje se javljaju su: intenzivan kašalj ili promena karakteristika kašlja kod pušača, gušenje, bolovi u grudnom košu ili ramenu (zavisno od lokalizacije), slabost, malaksalost, gubitak apetita i telesne težine.

U kasnijim stadijumima moguć je još čitav niz teških simptoma. Iskašljavanje krvi (hemoptizije) je simptom koji najčešće „odvede“ pacijenta kod lekara. Nažalost, to se dešava u poodmaklim stadijuma bolesti kada su mogućnost i za lečenje znatno manje.

Kako izgleda dijagnostika i koji su koraci?

Na običnom rtg snimku pluća vide se promene veličine oko 2cm. CT pregledom, kroz mnogo različitih preseka, mogu se videti i minimalne promene u plućima.

Dalja dijagnostika podrazumeva čitav niz pregleda – bronhoskopiju, perkutanu ili transbronhijalnu biopsiju, ponekad i minimalno invazivne hiruške metode, pri čemu se uzima uzorak tkiva bronha kako bi se odredili položaj, tip i rasprostranjenost tumora. Materijal se zatim šalje na različite vrste analiza, pre svega na patohistološku, kojom se utvrđuje vrsta i tip karcinoma. 

Patohistološka analiza se dopunjuje i dodatnim analizama od kojih je najznačajnija imunohistohemija (IHC). To je posebna grupa testova koje patolozi koriste za određivanje specifičnog tipa tumora, kao i njegovog porekla, a takođe se određuje i da li je tumor u početnoj fazi ili je uznapredovao.

Jako je važno odrediti različite prognostičke markere u tumorskom tkivu, kao i receptorski i hormonski status. U većini oblasti medicine, bez imunohistohemije nema precizne dijagnoze obolenja.

Po završetku komplikovanih dijagnostičkih procedura, pacijent se, sa kompletnom dokumentacijom prikazuje konzilijumu za pluća i tada se određuje terapija za svakog pacijenta pojedinačno. Pacijent mora biti prisutan na konzilijumu, bez obzira u kakvom je stanju. Terapijski protokol određuje konzilijum. 

Operacija kao najređe rešenje u lečenju karcinoma pluća

Najbolja, ali nažalost najređa varijanta, samo kod deset odsto slučajeva je operacija. Ove operacije se mogu uraditi u jednoj od samo nekoliko državnih ustanova – Klinika za grudnu hirurgiju KC Srbije, VMA, Institut za plućne bolesti Sremska Kamenica.

Komplikovane operacije na plućima se izvode i u nekim od najeminentnijih privatnih bolnica po visokim cenama koje su malo kome dostupne. 

Imunoterapija – veliki napredak u lečenju malignih bolesti

Za lečenje karcinoma pluća u Srbiji postoje gotovo sve terapije koje su dostupne i u svetu. Veliki napredak u lečenju malignih bolesti postignut je zadnjih petnaestak godina primenom savremenog lečenja imunoterapijom. Naravno, cilj lečenja u onkologiji svakako jeste izlečenje.

Kada to nije moguće, međuciljevi su i produženje života, smanjenje simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Sa imunoterapijom su veće šanse da se bolest drži pod kontrolom i da se životni vek pacijenata sa karcinomom pluća znatno produži.

Trenutno je u toku ogroman broj studija koje se bave izučavanjem raznih imunoterapeutika, bilo samih ili u kombinaciji sa nekom ciljanom, hemio ili radioterapijom. Smatra se da se najveći broj naučnika u svetu upravo bavi pronalaženjem inovativne i personalizovane terapije za svakog pacijenta.
Predviđanja su da će u bliskoj budućnosti nauka toliko napredovati, da ćemo biti u stanju da za svakog pacijenta određujemo terapiju koja njemu najviše odgovara, na osnovu poznavanja njegovog tumora, ali i njegovog imunskog sistema.

Preventiva je najvažnija

Kao i kod svake bolesti, najvažnija je preventiva, zdrav način života, stroga zabrana pušenja i redovni sistematski pregledi. Dobro organizovan skrining na najčešće malignitete koji bi se sprovodio na teritoriji cele zemlje, bio bi od neprocenjive koristi za rano otkrivanje i uspešno lečenje mnogih pacijenata.U svetu godišnje od karcinoma pluća oboli oko 2,2 miliona ljudi od kojih oko 1,8 miliona, nažalost izgubi život.

Autorka je pulmolog u penziji

Pročitajte i: