„Nearshoring“ dovodi strane investitore na Zapadni Balkan

Šta strane investitore podstiče da ulažu na Zapadnom Balkanu? Vodeći motivi su povoljan položaj regiona i kvalifikovana, a relativno jeftina radna snaga. 

Sa druge strane, odbija ih loša uprava, slabe institucije i „neadekvatna“ infrastruktura, ukazuje anketa 65 stranih kompanija u regionu.

Šta je nearshoring?

Zapadni Balkan je blizu razvijenim tržištima Evropske unije, relativno je stabilan, a opet sa znatno povoljnijom cenom rada i drugim troškovima. Time se postavlja u poziciju za takozvani „nearshoring“.

To je kada velike kompanije proizvodnju iz politički rizičnih zemalja, poput Kine ili Rusije, presele na lokacije bliže tržištima na kojima prodaju. 

Za to imaju i druge interese, poput skraćivanja lanaca snabdevanja od mesta proizvodnje do mesta prodaje.

Takvim zemljama, uključujući Srbiju u prilog ide zadovoljstvo investitora uprkos problemima.

Koje zemlje profitiraju najviše, a koje nimalo?

U anketi je 72 odsto ispitanika navelo da su ili zadovoljni ili veoma zadovoljni, navodi se u studiji Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Istraživanje ukazuje da je “nearshoring” na Zapadnom Balkanu stvarnost, posebno u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Severnoj Makedoniji.

Primeri „nearshoringa” vidljivi su u celom regionu, izuzimajući Crnu Goru.

U studiji,  primer za Srbiju je japanska kompanija Nidec, specijalizovana za motore električnih automobila. Japanci su fabriku otvorili kod Novog Sada.

Čvrst lanac isporuke unutar Evrope

Ta investicija je deo Nidekovog plana da postavi čvrst lanac proizvodnje i snabdevanja unutar Evrope, nastojeći da smanji zavisnost od uvoza iz Azije.

Drugi primer u Srbiji je češka kompanija CTP, specijalizovana za izgradnju logističkih parkova. 

U januaru 2023. ova kompanija objavila je da razvija logističko čvorište u Beogradu, pod nazivom CTPark Belgrade City. 

Objašnjavajući zašto je izabrala da investira u Srbiji, kompanija je izričito navela “nearshoring”.

Nova ekonomija

Više o pročitajte na: