Da li su strane investicije u Srbiji dostigle vrh: Očekuje se pad od 10,6 odsto

Strana ulaganja sve do sada su bila motor razvoja privrede. Sada, međutim, analitičari očekuju njihov pad. To je za srpsku ekonomiju rizik.

Direktna strana ulaganja su jedan od motora pruvrednog rasta Srbije. Ove godine će ih biti za oko desetinu manje nego prethodne, procenila je vodeća agencija za rejting Fič. (Foto: Miloslav Hamřík, Pixabay)

Iako Srbija poslednjih godina ima rekordan priliv stranih direktnih investicija, njihov ostanak na tom nivou u narednom periodu ni izbliza nije siguran. Fič, jedna od vodećih svetskih rejting agencija, očekuje da strana ulaganja u Srbiju ove godine padnu sa 4,7 na 4,2 milijarde dolara. Iako je to i dalje visok nivo ulaganja, radi se o padu od čak 10,6 odsto.

Zašto je to važno?

Strane direktne investicije su jedan od glavnih motora privrednog rasta Srbije, tako da njihov pad, ukoliko bi potrajao, predstavlja rizik za čitavu ekonomiju. Fič u svom izveštaju takođe potencira značaj stranih ulaganja za stabilnost srpske privrede i održivost javnih finansija. Takođe, visok nivo stranih ulaganja glavni je razlog zašto dinar već godinama uspeva da zadrži gotovo nepromenjenu vrednost u odnosu na evro. Ako bi priliv novca od stranih ulagača trajno presahao, to bi neminovno stvorilo pritisak da dinar padne u odnosu na evro, iako Narodna banka Srbije ima dovoljno rezervi kojima bi mogla da održava stabilnost valute određeni period.

Šta smanjuje apetit stranih ulagača?

Kada se radi o domaćim činiocima, buduća strana ulaganja ugrožena su rastom plata u Srbiji i cenama energenata, kao i nedostatkom određenih kategorija radnika. Od inostranih faktora to su visoke kamatne stope i smanjenje poreza za kompanije u Evropskoj uniji (kada firme u EU mogu da plate manji porez, imaju manje podsticaja da zbog nižih poreza sele proizvodnju u Srbiju). Zbog toga analitičari i rejting agencije očekuju da će u narednim godinama udeo stranih direktnih investicija u BDP-u Srbije polako početi da pada.

Stopa poreza na kapitalnu dobit u Srbiji iznosi 15 odsto, a u slučaju nerezidenata 20 odsto. Multinacionalne kompanije će od sada u EU takođe plaćati porez od 15 odsto.To znači da je promenom poreske politike EU, Srbija izgubila tu komparativnu prednost koju je ranije imala.

A tu je i politika

Predstavnici privrede navode da srpske kompanije koje sarađuju sa velikim multinacionalkama navode da su pojedini veliki ulagači zaustavili planove za ulaganje u Srbiju zbog imidža zemlje u kontekstu aktuelne međunarodne političke situacije, ali i zbog opadanja pravne sigurnosti i rasta korupcije.

„Investitori iz EU ne znaju da li ste uz Kinu ili ste uz Zapad ili uz Rusiju i mi smo tu na ekonomskom gubitku, jer je bezbednost u poslednje dve godine bila vrlo bitna“. (Nova ekonomija)

Više o ovoj temi čitajte na: