Tramp najavio preuzimanje kontrole nad Venecuelom

„Ne želimo da čekamo da neko drugi uđe, pa da imamo istu situaciju koju smo imali poslednjih godina. Zato ćemo mi voditi zemlju“, poručio je američki predsednik nakon što su američke specijalne snage zarobile predsednika Venecuele Nikolasa Madura, prenosi Rojters.

Koliko dugo će SAD upravljati Venecuelom, odnosno kada bi mogla da bude završena „pravilna i razumna tranzicija“, Tramp nije precizirao.

Uprava na određeno vreme

Na pitanje ko će upravljati Venecuelom dok ne bude završena trancizija, Tramp je rekao da će visoki američki zvaničnici, uključujući državnog sekretara Marka Rubija i ministra odbrane Pita Hegseta, raditi sa „odabranim timom“, kako bi pomogli u vođenju zemlje.

„Uglavnom će to, na određeno vreme, biti ljudi koji stoje ovde iza mene. Mi ćemo je voditi“, rekao je. Nije isključio ni mogućnost američkog vojnog učešća, uz poruku: „ne plašimo se ni da imamo vojnu čizmu na teritoriji Venecuele“.

Napad u rano jutro

Sjedinjene Države su zarobile predsednika Venecuele Nikolasa Madura i izvele ga iz zemlje u vanrednoj vojnoj operaciji u subotu rano ujutru, čime je aktuelni lider svrgnut sa funkcije.

Ova akcija označila je kulminaciju eskalacije kampanje pritiska Trampove administracije na južnoameričku zemlju, koja se sastojala od višemesečnih napada na brodove za koje su zvaničnici tvrdili da švercuju drogu u SAD, piše AP.

Iza kulisa, američki zvaničnici su pratili Madurove navike ponašanja, uključujući šta je jeo i gde je spavao, pripremajući se za izvršenje operacije koja je rezultirala jednom od najzapanjujućih promena režima u modernoj istoriji.

U subotu rano ujutru odjeknulo je više eksplozija, a nisko leteći avioni su preletali nad  venecuelanskom prestonicom. Madurova vlada optužila je Sjedinjene Države za napad na civilne i vojne objekte, nazivajući to „imperijalističkim napadom“ i pozivajući građane da izađu na ulice.

Napad je trajao manje od 30 minuta, a eksplozije – najmanje njih sedam – naterale su ljude da pojure na ulice, dok su drugi na društvenim mrežama izveštavali o tome šta su videli i čuli.

Neki venecuelanski civili i pripadnici vojske su poginuli, rekla je potpredsednica Delsi Rodrigez, ne navodeći broj. Tramp je rekao da je u akciji povređeno nekoliko pripadnika američkih snaga, ali da niko nije stradao.

Video snimak iz Karakasa i jednog neidentifikovanog priobalnog grada prikazuje trasirajuće mine i dim kako zamagljuju pejzaž dok su ponovljene prigušene eksplozije obasjavale noćno nebo. Drugi snimci prikazuju automobile kako prolaze autoputem dok eksplozije osvetljavaju brda iza njih. Video snimke je potvrdila agencija Asošijejted pres.

Dim se viđao iz hangara vojne baze u Karakasu, dok je druga vojna baza u prestonici ostala bez struje.

Maduro i njegova supruga, zarobljeni preko noći iz svog doma u vojnoj bazi, našli su se na američkom ratnom brodu na putu za Njujork, gde bi trebalo da se suoče sa krivičnim prijavama u vezi sa optužnicom Ministarstva pravde koja ih optužuje za ulogu u narko-terorističkoj zaveri.

Zašto je Tramp napao Venecuelu i zarobio Madura?

Tramp krivi Nikolasa Madura za dolazak stotina hiljada venecuelanskih migranata u SAD.

Oni su među blizu osam miliona Venecuelanaca za koje se procenjuje da su pobegli od ekonomske krize i represije u zemlji od 2013. godine.

Bez pružanja dokaza, Tramp je optužio Madura da je „praznio svoje zatvore i ludnice“ i „prisiljavao“ njihove zatvorenike da migriraju u SAD, piše BBC.

Takođe se fokusirao na borbu protiv priliva droge – posebno fentanila i kokaina – u SAD.

Dve venecuelanske kriminalne grupe – Tren de Aragua i Kartel de los Soles – označio je kao strane terorističke organizacije (STO) i tvrdio da ovu drugu predvodi sam Maduro.

Analitičari su istakli da Kartel de los Soles nije hijerarhijska grupa, već termin koji se koristi za opisivanje korumpiranih zvaničnika koji su dozvolili tranzit kokaina kroz Venecuelu.

Tramp je takođe udvostručio nagradu za informacije koje vode do Madurovog hapšenja i najavio je da će Madurovu vladu označiti kao STO.

Maduro je odlučno negirao da je vođa kartela i optužio je SAD da koriste svoj „rat protiv droge“ kao izgovor da pokušaju da ga svrgnu i dođu do ogromnih rezervi nafte u Venecueli.

Nikolas Maduro, od vozača autobusa do prvog čoveka države

Nikolas Maduro je došao do izražaja pod vođstvom levičarskog predsednika Uga Čaveza i njegove Ujedinjene socijalističke partije Venecuele (PSUV).

Bivši vozač autobusa i sindikalni lider, Nikolas Maduro, nasledio je Čaveza i predsednik je od 2013. godine.

Tokom 26 godina koliko su Čavez i Maduro na vlasti, njihova stranka je stekla kontrolu nad ključnim institucijama, uključujući Narodnu skupštinu, veliki deo pravosuđa i izborno veće.

Maduro je proglašen pobednikom predsedničkih izbora 2024. godine, iako su rezultati glasanja koje je prikupila opozicija ukazivali na to da je njen kandidat, Edmundo Gonzalez, pobedio sa ubedljivom većinom.

Gonzalez je zamenio glavnu liderku opozicije, Mariju Korinu Mačado, na glasačkom listiću nakon što je njoj zabranjeno da se kandiduje za tu funkciju.

U oktobru joj je dodeljena Nobelova nagrada za mir za „njenu borbu za postizanje pravedne i mirne tranzicije iz diktature u demokratiju“.

Mačado je prkosila zabrani putovanja i u decembru otišla u Oslo da preuzme nagradu nakon višemesečnog skrivanja.

Rekla je da planira da se vrati u Venecuelu, što bi je dovelo u opasnost od hapšenja od strane venecuelanskih vlasti, koje su je proglasile „beguncem“.

„Mačado je fina žena, ali teško da bi mogla da preuzme“

Prema rečima američkog predsednika Marija Korina Mačado bi „veoma teško“ mogla da preuzme vođenje zemlje.

„Ona je veoma fina žena, ali nema podršku unutar Venecuele, niti je poštuju u zemlji“, rekao je Tramp u subotu, 3. januara, na konferenciji za novinare.

Šta je Tramp još rekao

Između ostalog, da je naftni sektor u Venecueli bio „potpuni promašaj“. Objasnio je da će velike američke kompanije ući u zemlju, uložiti milijarde, popraviti naftnu infrastrukturu i „početi da zarađuju novac za zemlju“.

Kazao je da će američko „partnerstvo“ sa Venecuelom učiniti građane Venecuele „bogatim, nezavisnim i bezbednim“, a da će Venecuelanci koji žive u SAD biti „izuzetno srećni“.

„Neće više patiti“, rekao je na konferenciji za novinare.

Na koncu, „venecuelanski narod je ponovo slobodan“, obznanio je Tramp i pohvalio se kako je Amerika danas „bezbednija“ i „ponosnija“ nacija.

Ko je osudio napad SAD na Venecuelu

Rusija, koja održava bliske veze s Venecuelom, saopštila je da je izuzetno zabrinuta zbog izveštaja da su Maduro i njegova supruga nasilno odvedeni iz zemlje tokom „agresivnih akcija“ Vašingtona i poziva „na hitno razjašnjenje ove situacije“.

Iran, još jedan ključni saveznik Venezuele, osudio je američki vojni napad, izvestila je iranska državna televizija Press TV. Napad krši suverenitet i teritorijalni integritet Venezuele, kao i Povelju UN-a, poruka je iranskog Ministarstva spoljnih poslova.

I Kuba, jedna od najvernijih Madurovih saveznika, osudila je ono što je nazvala „kriminalnim“ američkim napadom na Venecuelu i hitno pozvala na reakciju međunarodne zajednice.

Brazilski predsednik Luiz Ignjacio Lula da Silva rekao je da je Vašington napadom prešao „neprihvatljivu granicu“, a meksičko Ministarstvo spoljnih poslova je osudilo udare, rekavši da taj potez „ozbiljno ugrožava regionalnu stabilnost“, prenosi RSE.

Mnoge vlade širom Evrope, uključujući one u Poljskoj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Italiji, rekle su da pažljivo prate situaciju i rade na osiguravanju sigurnosti svojih građana u regiji.

Druge, poput Ukrajine i Kosova, poručile su da čvrsto stoje uz Vašington nakon napada.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da Maduro „nema legitimitet“ i pozvala na „mirnu tranziciju“ nakon njegovog hapšenja. „Pod svim okolnostima, principi međunarodnog prava i Povelje UN-a moraju se poštovati. Pozivamo na uzdržanost“, rekla je Kalas.

Kina, za sada, ćuti.

J. L / Kompas

Pročitajte i: