Ugašeni računi fakulteta u Srbiji, SPIRI zagrizao autonomiju univerziteta

Akademska zajednica mesecima pokušava da ukaže na problematičnost uvođenja Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI). Pored sastanaka sa predsednikom Vlade Srbije Đurom Macutom na kojima je traženo odlaganje implementacije ovog sistema, razne inicijative profesora, nastavnika, saradnika i istraživača koji se bore za slobodan rad univerziteta uputile su mu i otvoreno pismo.

Kako je navedeno u saopštenju, oni su se obratili Macutu kao „univerzitetskom profesoru i predsedniku Vlade“ i podsetili ga da je autonomija univerziteta zagarantovana Ustavom Republike Srbije, kao i da Zakon o visokom obrazovanju „jasno propisuje da visokoškolske ustanove samostalno upravljaju svojim finansijama“.

„Isti član Zakona precizira da se finansiranje visokog obrazovanja u Srbiji zasniva na mešovitom sistemu, te da fakulteti, pored budžetskih sredstava, imaju pravo da sredstva za rad pribavljaju iz više različitih izvora. Upravo zbog toga je SPIRI, u formi u kojoj se uvodi, neprimenjiv i nezakonit“, navodi se u saopštenju kojeg potpisuju članovi i članice inicijativa Pobunjeni univerzitet, Forum Univerziteta umetnosti, Slobodni univerzitet Kragujevac, Slobodan univerzitet Novi Sad, Slobodni univerzitet Niš, Slobodni DUNP i Proaktiv univerziteta u Prištini.

Predsednik Vlade Đuro Macut izjavio je 18. decembra da je primena sistema već pripremljena i da sistem obezbeđuje veću transparentnost finansija, kao i da je već bio odlagan. On je istakao da ne postoje razlozi za „neočekivani zahtev za novo i neobjašnjivo odlaganje“ budući da je “ ovaj sistem u potpunosti zaživeo i vrlo rado prihvaćen na nivou osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja“, preneo je RTS.

Pitanje autonomije Univerziteta

„Ja u ovom momentu ne mogu da sudim u kojoj meri će nam biti narušena autonomija“, kaže za Kompas Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu. „Ukoliko mi budemo imali mogućnost da svoja sopstvena sredstva trošimo kao i do sada, mislim da nam neće biti narušena.“

Ali o trošenju sopstvenih prihoda fakulteta od sada će se odlučivati van obrazovnih institucija, a jedan od problema može bti i ažurnost birokratskih procesa. Ministarstvo finansija na čijem čelu sedi Siniša Mali i Ministarstvo prosvete sa ministrom Dejanom Vukom Stankovićem dostavljaće odobrenje za korišćenje sredstava velikog broja obrazovnih ustanova, i to neretko u kratkom roku. Profesori su zabrinuti za način na koji će se to sprovoditi.

„Ono što nas dodatno brine, osim da Ministarstvo finansija neće često uspeti da u nekim realnim rokovima odgovori, jeste to što smatramo da će se SPIRI koristiti za disciplinovanje i pokoravanje univerziteta“ izjavio je za Kompas Dejan Pavlović profesor Fakulteta političkih nauka.

„SPIRI na način na koji je zamišljen da se sprovede – pokoriće univerzitete. To je nedopustivo“, izričit je Pavlović.

Evidencioni računi i pozivi na broj

Gašenjem računa fakulteta, ukinuti su i pozivi na broj koje su upisivali studenti kako bi izvršili uplate za određene namene – bilo da je to školarina, prijava ispita ili druge obaveze prema fakultetu.

SPIRI predviđa otvaranje evidencionih računa, ali to ne rešava problem uplate sa pozivom na broj koja fakultetima služi za identifikaciju studenata. Fakulteti su sada u procesu otvaranja dva nova računa. Sve promene i uhodavanje sa novim sistemom prolaze i zaposleni u računovodstvu, što je jedan od razloga zašto su predstavnici univerziteta tražili duži prelazni rok.

„Mislim da je vlast mogla da pokaže razumevanje i prihvati naš zahtev za delimičnim odlaganjem u cilju toga da svi budemo pripremljeni na najbolji mogući način za ulazak u sistem“, kaže dekan Hemijskog fakulteta.

„Trenutno glavni i najveći problem je nedovoljna obuka zaposlenih u računovodstvu za implementaciju SPIRI sistema. Za veliki deo problema koji se javljaju su zaposleni prepušteni sami sebi i međusobnoj komunikaciji koja se ostvaruje između šefova računovodstava. Naša sreća je da je Univerzitet ostvario umrežavanje na svim nivoima, tako da bilo ko, ukoliko pronađe neko rešenje, istog momenta obaveštava svoje kolege i zahvaljujući tome smo uspevali da se dovijamo par dana pre ulaska u SPIRI sistem.“

Finansijski aspekt neodvojivi deo autonomije

Profesor Fakulteta političkih nauka Dejan Pavlović kaže da Ustav garantuje nedvosmislenu autonomiju Univerziteta i da na  osnovu onoga što profesori mogu da primete jeste da nakon implementacije SPIRI sistema univerziteti neće nastaviti da budu ono što su do sada bili.

„SPIRI koji uzurpira sopstvena sredstva univerziteta i fakulteta je sam po sebi jedna batina koju Ministarstvo finansija i Vlada tj. režim, mogu da koriste ako to žele a i ne moraju. To će dovesti do toga da postoje poslušni (oni kojima će biti majka) i oni koji su neposlušni – kojima će biti maćeha. Jednostavno, mi znamo da Ministarstvo finansija može brzo da reaguje prema miljenicima. Takođe znamo da su postojali slučajevi kada su i odobreni projekti, a nisu prosleđene isplate“, kaže Pavlović. „Treća strana odlučuje dali će neko plaćanje da bude izvršeno ili neće biti izvršeno.“

Projekti i druge istraživačke delatnosti

Ukoliko se isplate ne budu ažurno isplaćivale, pod znakom pitanja biće i projekti na kojima učestvuju fakulteti.

„To je recimo slučaj sa međunarodnim projektima u kojima se zahteva da se dokaže finansijsko učešće fakulteta i univerziteta“, objašnjava Pavlović.

Tada, ukoliko se u roku od nekoliko dana ne odobre sredstva, međunarodni projekti mogu da budu realizovani bez učešća univerziteta iz Srbije. Profesori izražavaju svoju zabrinutost povučeni sopstvenim iskustvom, i to obrazovnih institucija iz regiona koje su gubile pravo na učešće iz sličnih razloga.

Transparentnost pod čijim izgovorom se uvodi SPIRI program u funkcionisanje fakulteta, bila je dostupna i do sada raznim državnim sistemima kontrole, a akademskoj zajednici poznat je stepen kontrole troškova na kojoj se insistira kada se realizuju međunarodni projekti. Ukoliko profesori, nastavnici, saradnici i istraživači ne budu mogli da ostvare učešće u projektima – izgubiće relevantno iskustvo i profesionalne reference, pored toga što će kredibilitet srpskih univerziteta biti doveden u pitanje.

Postoji i bojazan da će se manje učesnika i učesnica prijavljivati, ukoliko im se bude obećavala refundacija sopstvenih finansija umesto direktne isplate sredstava fakulteta.

„Trezorski sistem ima svoj način funkcionisanja, ukoliko se sprovodi verifikacija svakog plaćanja pitanje je kako će to izgledati u praksi. Za neka plaćanja se garantuje brzo izvršenje, a za neka su duži rokovi. Nema garancija da će birokrate unutar Ministarstva finansija to ažurno raditi. I to sada govorim u onom slučaju ako ne bi postojala zlonamernost“, kaže profesor Dejan Pavlović.

Finansijsko uslovljavanje

Prethodnu godinu obeležile su studentske blokade fakulteta, višemesečno uskraćivanje plata profesorima, batinaši u fakultetskim prostorijama, kao i nasrtaj pripadnika žandarmerije na univerzitetske zgrade. Autonomija univerziteta je po svemu sudeći narušena u više navrata, a sada se u krugovima akademske zajednice i državnih zvaničnika raspravlja o tome koliki segment autonomije nosi finansijska nezavisnost.

„Autonomija univerziteta mora postojati zbog srpskog društva, studenata i profesora“, ističe za Kompas profesor Dejan Pavlović.

Finansijskih pritisaka je bilo i ranije, i to ne samo kroz egzistencijalnu ugroženost profesora i predavača na fakultetima.

Hemijski fakultet bio je jedan od fakulteta kojima je pretilo zatvaranje zgrada zbog neizmirenih materijalnih obaveza od čega su najveći deo činili troškovi za struju i grejanje. Kako je FoNet preneo izjavu dekana sredinom 2025. godine, to su bila dugovanja za koje je promenom zakona predviđeno da država pokriva te troškove u celosti. Tada je fakultetu pretila blokada računa, a novac je država trebala da uprati u aprilu, a zatim se to prenelo na jun i jul.

Dekan Goran Roglić potvrdio je za Kompas da je taj problem rešen. „Praktično izmene zakona o visokom obrazovanju koje su usvojene u martu mesecu su omogućile znatno stabilnije poslovanje svih fakulteta jer je napokon na sistemski način rešen problem finansiranja stalnih troškova. To je nešto zašta se Univerzitet u Beogradu zalagao od 2022. godine“, izjavio je dekan Roglić.

Bez obzira na izazove koji će uslediti sa implementacijom SPIRI sistema, ali i društveno-političku krizu koja se prenosi u 2026, dekan Hemjiskog fakulteta kaže da njegov fakultet Novu godinu dočekuje spremno.

„Hemijski fakultet u Novu godinu ulazi spreman za sve ono što nas očekuje zahvaljujući jedinstvu svojih nastavnika, svih zaposlenih i svojih studenata. Tako da smo spremni da odgovorimo na sve izazove koji nas čekaju.“

Vasilija Antonijević/ Kompas

Pročitajte i