Plavo je najtoplija boja: Sve boje srpske politike ili kako nam se dogodio daltonizam dr Šapića

U nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima u 2023. godini navedeno je da većina Beograđana nije zadovoljna gradskim prevozom. Problem se rešava promenom boje, pa ćemo umesto soc-crvene dobiti plavu. A autobus, kad god došao – dobrodošao, nema veze što je sve češće krcat kao u devedesetim.

Od plavog voza do plavog autobusa

Posle obračuna sa malim kantama (đubrijerama) po igralištima i parkovima, latiničnim natpisima, na red su došle i boje gradskog prevoza koje smetaju gradonačelniku Beograda. Obračunao bi se on i sa moštima Josipa Broza, ali Tito izgleda ima malo šira leđa. Ispostavilo se da ga čuva isti onaj koji je vaterpolisti kaubojskog ponašanja dodelio zvanje beogradskog šerifa.

Hir gradonačelnika biće, naravno, sproveden bez pogovora od strane gradskih poslušnika. Oni po vokaciji imaju pravo da preispitaju, pa čak i zaustave (besmislenu) odluku koja nije u njegovoj nadležnosti, ali ko to sme da uradi… Kad posao dobiješ na osnovu poslušnosti i stranačke pripadnosti, ili strahuješ za isti jer je administritavni državni hleb ipak slađi od privatnog poslodavca, onda ćutiš i trpiš (sprovodiš čak i sumanute odluke).

Paradoks je da neko ko se javno gadi LGBTQ+ zajednice i kao kvazikontratežu Paradi ponosa izmišlja nedelju dana promovisanja porodičnih vrednosti dozvoli sebi gaf da baš izabere plavu boju, simbol gej zajednice sedamdesetih godina prošlog veka, pre nego što je 1978. Gilbert Baker promovisao zastavu duginih boja. Mada, koga je realno briga da li je plava ili crvena, Nambija ili Namibija, Kjubik ili Kjubrik, urme ili urne pokojnika… Ipak je to samo Šapić. Od njega se ni ne očekuje da zna da su soc-crveni kiosci s viršlama, koji imaju naziv K67, čuveno delo slovenačkog arhitekte Saše Mehtiga, a da je jedan od njih uvršćen u stalnu kolekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).

Gde se nema, tu se i prosipa

A ko će da plati prefarbavanje iz crvene u plavu? Svi mi, naravno. Tuga demokratije je što će račun biti ispostavljen i onima koji nisu želeli Gangulu za gradonačelnika. Opozicija je propustila svoju priliku da sa stend ap koroničarem (formulacija ukradena od Draže Petrovića) promeni vlast u Beogradu. Za one koji su zaboravili, to je onaj fini pulmolog koji je u vreme korone preporučivao šoping u Milanu i tvrdio da virus koji je samo u Srbiji ubio više od 60.000 ljudi postoji jedino na Fejsbuku.

Zahtevana repriza izbora donela je i bojkot, pa umesto dr Nestorovića sad imamo još četiri godine dr Šapića. Neko bi rekao da je svejedno, jer ni pravi doktor, koji u slobodno vreme priča o Teslinom zraku i vanzemaljcima, nije ništa bolje rešenje. Možda i nije, ali nikad nije bio na vlasti, pa nećemo ni saznati.

A kako smo došli dovde?

I šta sad? Ništa. Dok budete čekali autobus (plave boje) možete da razmišljate o tome kako smo došli u situaciju da nam grad vode neznalice i poslušnici, a da na njegovom čelu bude neko kome je rehabilitacija četnika bitnija od funkcionasanja Beograda.

U tim trenucima slobodnog vremena (čekanja), a biće ga na pretek zbog beogradskog kolapsa u saobraćaju, manjka vozila i deficita vozača, probajte da se setite ko je izvukao Šapića kao zeca iz političkog šešira. Ko ga je imenovao za šefa beogradskog odbora, pa za pomoćnika gradonačelnika u nadi da će široke narodne mase pohrliti da zbog poznatog vaterpoliste i glumca iz Kengura zaokružuju broj ispred Demokratske stranke.

Možda će vam tada biti jasnije da ono što se zbiva danas nije započeto juče. Grudva pogrešnih odluka (kadrova) posle demokratskih promena 5. oktobra postala je lavina koja se više od decenije obrušava. Jedan od odgovornih za dr Šapića kao kadrovsko rešenje lansirao je ovih dana sebe u upravni odbor kineske svemirske kompanije. Drugi je posle Nove godine zagovarao bojkot izbora, iako je prethodno sam tražio reprizu da ne bi morao da pregovara sa dr Nestorovićem. Treći je odavno napravio „đavolji pakt“, pa sada iz ministarske fotelje ismeva Šapića da zastava Nemanjića nije plava nego crvena. Kad si u pogrešnom (plavom) autobusu, sve stanice su pogrešne.

Autor je glavni urednik Kompas-info.com

Pročitajte i: