„Studenti koji žele da uče“ prete tužbama, ali zadržavaju pravo da vređaju i fizički nasrću na „nepodobne“

Na adresu brojnih medija prethodnih dana je u ime organizacije “Studenti koji žele da uče” stigla pretnja tužbama zbog „učestalih objava koje sadrže neosnovane, tendenciozne i uvredljive komentare“ na njihov, ali pre svega na račun Aleksandra Vučića i SNS-a.

Novinarima, komentatorima i kolumnistima poručuju da “s velikom pažnjom” prate sadržaje koje objavljuju i obećavaju:

“Ukoliko se ovakav način izveštavanja nastavi, bićemo prinuđeni da hitno preduzmemo sledeće mere:

• Pokretanje krivičnih i parničnih postupaka pred nadležnim sudovima zbog povrede ugleda, klevete i širenja neistinitih informacija,
• Podnošenje prijava REM-u,
• I pokretanje procesa prema međunarodnim platformama, uključujući kompaniju META (Fejsbuk, Instagram), uz posredovanje pravnog tima i dole potpisanih partnerskih savetnika, kako bismo ukazali na grubo kršenje standarda i pravila zajednice, što može rezultirati trajnim uklanjanjem vaših naloga sa navedenih mreža.”

O čemu se ovde radi?

„Ovde je reč o nastavku zastrašivanja medija i ljudi koji kritički izveštavaju o događajima od izuzetnog javnog interesa, a koji moraju da obuhvate i rad predsednika, Vlade i institucija u Republici Srbiji. Kolege koje su nam se obratile nakon što su dobili ovaj dopis kažu da su uplašeni i da nisu razumeli o čemu se radi“, kaže za Kompas Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Dijapazon medija kojima su se obraćali ide od televizija do malih lokalnih medija koji gotovo da nemaju svoju produkciju nego prenose sadržaje većih medija, kaže Đurić:

„Ono što treba da urade mediji, posebno lokalni – i ono što su neki već uradili – je da se jave svojim udruženjima koja će im objasniti o čemu se radi. NUNS je analizirao ovo saopštenje i uveravamo kolege da mogu da nastave da rade svoj posao bez bojazni i u skladu sa Kodeksom novinara Srbije. Ukoliko dođe do nekih ozbiljnijih opomena ili tužbi pozivamo ih da nam se obrate, kako bismo preduzeli odgovarajuće mere u cilju zaštite i podrške našim novinarima.“

Prema Đurićevim rečima, saopštenje, odnosno opomena, „Studenata koji žele da uče“ je dosta neozbiljno načinjena.

„Interesantno je da se javlja takozvano formalno udruženje za koje nismo uopšte sigurni da postoji kao registrovano udruženje.

U samom dokumentu obraćaju se u formi saopštenja. Međutim, radi se o nekoj opomeni pred utuženje.

Sama opomena je generalno postavljena, bez detaljnih navođenja informacija o tome šta je tačno prekršeno, u kojoj formi i šta su konkretne posledice.

I najvažnije – ljudi koji to potpisuju nisu aktivno legitimisani da uopšte tuže na taj način.“

Đurić podseća da je u Srbiji kleveta je kao krivično delo ukinuta 2012. godine, zbog usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom. Uvreda postoji, ali prijavu podnosi onaj ko je konkretno uvređen.

Da li se posredno zastrašuju i građani?

„Ono što ih posebno muči su društvene mreže koje su studenti i građani uz organizovanje na protestima jako dobro razradili i gde se zajedno najveći deo te komunikacije koju ne mogu da zabrane – odvija.

Interesantno je da navode termin ‘komentar’, tako da deluje da im možda više smeta samo komentarisanje i naknadna rasprava, debata o tome što je napisano.

S obzirom da je medij i urednik medija odgovoran za komentare, čak i na društvenim mrežama vezano za vesti koje oni objavljuju i postavljaju, na taj način se vrši pritisak da se i ti komentari umanje, brišu ili čak ukine opcija komentarisanja.

Ideja je verovatno bila da se ovo pošalje, pa da se zastraše možda i građani, odnosno ljudi koji bi komentarisali“, kaže Đurić.

„Pominju i kontakte Mete putem društvenih mreža, ali nije jasno čiji su to kontakti. Ono što je jasno je da nisu kontakti ‘Studenata koji žele da uče’, a svakako nisu kontakti Mete. Iz kog razloga se daju njihovi nalozi na društvenim mrežama a ne neki konkretni kontakti? Sve, dakle, upućuje na zaključak da je ovo saopštenje jako neozbiljno napravljeno sa ciljem da se zastraši neko ko ne razume.“

„Studenti koji žele i da tuku„

Sa druge strane, osobe koje se uporno predstavljaju kao „Studenti koji žele da uče“ su više puta do sada verbalno i fizički nasrtali na novinare, ali i građane. Podsetimo, u PIonirskom parku, kolokvijalno nazvanom Ćacilend, napadnuti su novinar Insajdera Stefan Miljuš, reporter KTV-a Nemanja Šarović, a pored toga bilo je i više neprijatnih situacija u koje su zapadali prolaznici.

„U ovako kratkom vremenskom periodu, na jednom tako malom prostoru nismo imali više što verbalnih što fizičkih nasrtaja, pretnji i napada na novinare i medije, kao što smo imali iz tog kampa i od ljudi koji se tamo nalaze“, kaže Đurić. „Gotovo svaki ulazak novinara koji njima nije po volji propraćen je teškim uvredama, grubim pretnjama, ozbiljnim vređanjem i fizičkim nasrtajima“, kaže Đurić.

NUNS je dobio više prijava o ovakvim napadima.

„Događaje smo prijavljivali, osim ako novinari nisu tražili suprotno, s obzirom na to da nije bilo težih posledica. Povratnih informacija od tih podnetih prijava još uvek – nema.“

Šta rade tužioci?

„Zaključili smo da tužioci svoj deo posla urade, bez obzira na način na koji shvataju tu pretnju. Naime, postoji veliki problem sa načinom na koji se razume to ugrožavanje sigurnosti i načinom na koji je pretnja izrečena.

Lica koja su u Pionirskom parku izgleda jako dobro znaju kako da to verbalno iskažu, a da ne bude izrečeno kao direktna pretnja, ali imamo i te elemente pomenutih nasrtaja. Tužioci to uglavnom obrade, prihvate, onda daju nalog policiji koja uglavnom ili ne uradi svoj deo posla ili oteže sa uzimanjem izjava.

Zbog toga smo jako zabrinuti, ali uporno pozivamo novinare da se jave.

Izuzetno je važno da je slučaj napada zabeležen i da izađe u javnost, jer je javnost i dalje najbolji način odbrane. Što je efikasnije prenet u javnost, bolje utiče i na same tužioce i policiju, pa i oni po automatizmu kreću da rade.“

A šta radi policija?

„Praksa je pokazala da se policajac stavlja u njihovu službu – praktično, kao zaštitnik njih, a ne zaštitnik ljudi kojima je ograničeno kretanje na toj površini (Pionirskom parku) zbog nečijeg prisustva. U početku ljude nisu ni puštali u park. Vremenom su shvatili da ne mogu da im zabrane da u park uđu, ali – kako možemo da posvedočimo – uz napomenu da ulaze i prolaze na spostvenu odgovornost. Ne postoji sopstvena odgovornost! Policajac mora da bude zadužen za svakoga ko se nađe tamo na isti način na koji je zadužen za lica koja tamo borave“, zaključuje Đurić.

J.L. / Kompas

Pročitajte i: