Demontaža Ćacilenda, korak po korak: Ko je nadležan, šta mogu građani da urade?

Vlast se pokazala kao najveći blokader. Događaj pod nazivom „Ne damo Srbiju“ prijavio je ministar za javna ulaganja Darko Glišić, mada je to uradio u svojstvu privatnog lica.

Iako je skup formalno-pravno ispravno prijavljen, mnoge stvari u vezi sa kampom poznatim u narodu pod imenom Ćacilend ili su na ivici zakona ili su protivzakonite.

Šta je sporno u vezi sa Ćacilendom?

Sporne su mnoge stvari, od dužine trajanja do ugrožavanja bezbednosti građana, jer smo svedočili i agresivnom ponašanju žitelja Ćacilenda. Osim toga, postavlja se i pitanje zdravstvene bezbednosti jer montažni Toi-Toi toaleti stoje na istom mestu već dva meseca, a u širem krugu od Skupštine Srbije do Trga Nikole Pašića konstantno se širi miris urina i fekalija.

Sporne stavke u vezi sa Ćacilendom su:

Dužina trajanja

Zakon o javnom okupljanju (Član 7) kaže da se javna okupljanja mogu održavati, po pravilu, u vremenu između 6 i 24 časa

Darko Glišić je u prijavi naveo da će okupljanje trajati „dok se zahtevi ne ispune“, što formalno-pravno Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje ima pravo da zabrani skup, nije ni trebalo da prihvati, već je trebalo da traži dopunu zahteva i zatraži dodatno objašnjenje. Zakon o javnom okupljanju ne ograničava broj dana, ali bi formalno Ćacilend trebalo da svakog dana u ponoć bude demontiran, da saobraćaj ispred Skupštine Srbije funkcioniše do 6 ujutro, a potom da se u zoru šatori ponovo rašire.

Redarska služba

Darko Glišić je pod stavkom „Sigurnost i red“ u prijavi skupa naveo da je predviđena „redarska služba od najmanje 500 ljudi koja će nositi fluorescentno žute markere“. U prijavi se navodi da je glavni događaj skupa u subotu 12. aprila, ali u stavci za bezbednost ne navodi da će 500 redara biti samo taj prisutni, već bi oni trebalo da, tumačeći prijavu, obezbeđuju skup sve vreme trajanja. U Ćacilendu inače dnevno nema ni 20 ljudi, a žute markere praktično niko ni ne nosi, tako da bi MUP imao pravo da postavi organizatoru pitanje u vezi sa bezbednosti skupa.

Ugrožavanje bezbednosti i narušavanje Pionirskog parka

Zakon o javnom okupljanju kaže da „okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine i javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije“.

S obzirom na to da se ljudima ne dozvoljava prolazak kroz Ćacilend, iako je u pitanju javni skup, može se tumačiti da je u pitanju kamp koji ugrožava bezbednost građana. Podsetimo, u Ćacilendu su napadnuti novinar Insajdera Stefan Miljuš, reporter KTV-a Nemanja Šarović, a pored toga bilo je i više neprijatnih situacija u koje su zapadali građani, setimo se samo profesora muzičke škole koga je motkom udarao čovek koji se predstavlja kao bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije, čiji su članovi učestvovali u ubistvu Zorana Đinđića.

Mesto okupljanja

Član 6 Zakona o javnom okupljanju kaže da „okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem, zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Pod mestom iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se prostor ispred zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, kao i prostor ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije“.

Ćacilend se nalazi između više bitnih institucija među koje spadaju Ustavni sud, Skupština Srbije, Predsedništvo Srbije, Skupština Beograda… Nije poznato da li je MUP izradio procenu da li su ove institucije ugrožene ako neki skup traje neograničeno.

Šta mogu građani?

Advokata Rastka Naumova pitali smo šta građani mogu da urade i od koga treba da traže demontažu kampa ispred Skupštine Srbije. Naumov navodi da je glavna institucija MUP Srbije.

„Prvenstveno bi institucije morale da reaguju. Kako toga nema, građani bi mogli da prijave svoj skup i da tako vrše pritisak. Zborovi građana već su dali rok do subote u kome traže uklanjanje kampa i najavljuju da će se okupiti na raskrsnici Bulevara kralja Aleksandra, Takovske i Ulice Kneza Miloša. Insistiranje za uklanjanje kampa trebalo bi vršiti i pojedinačno preko prijava nadležnom organu za odobravanje skupa, a to je MUP Srbije. Trebalo bi vršiti pritisak i na Zavod za zaštitu spomenika kulture jer je Pionirski park zaštićeno kulturno dobro koje se ovim kampom narušava“, zaključuje Naumov za Kompas.

V. Živanović/Kompas