Srbija pravi listu deficitarnih zanimanja: Da li spisak može da reši problem?
Srbija ove godine planira da kompletira spisak zanimanja koja privreda ne može da popuni sa tržišta rada. Lista će da ima dve ključne svrhe: Da ubrza uvoz strane radne snage tačno gde treba i podstakne mlade u zemlji da se školuju za deficitarna zanimanja.
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Srbija već dugo kuburi sa manjkom kvalifikovane radne snage. Ministarstvo za rad za početak rešavanja problema planira da izradi listu potreba domaće privrede. Spisak bi trebalo da bude gotov ove godine.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) kažu da rešavanju problema pristupaju iz dva pravca: Uvozom radne snage i školovanjem domaćih kadrova. Oba pravca treba da budu u skladu sa potrebama privrede.
Zanati neprivlačni mladima
Preciznih podataka još nema, ali Unija poslodavaca navodi da radne tvrde radnika nema dovoljno u raznim sektorima, uključujući građevinarstvo, saobraćaj, trgovinu i zdravstvo.
Mirjana Kovačević iz PKS je ukazala da su neka zanimanja nepopunjena jer nisu interesanstna mladima. Tako se pri upisu u stručne škole malo njih opredeljuje za poslove poput bravara-zavarivača, industrijskog mehaničara i krojača.
S druge strane, vozači, mehaničari motornih vozila, kuvari, konobari, administrativni tehničari, trgovci su profili koji su interesantniji, tako da je tu i upis bolji.
Lista deficitarnih zanimanja za jednostavniji uvoz radne snage…
Spisak deficitarnih zanimanja treba da podrži Zakona o zapošljavanju stranaca, navodi Unija poslodavaca.
Kako? Pa tako što će Srbija ubrzati izdavanje radne dozvole stranicima sa kvalifikacijom nekog od deficitarnih zanimanja.
Potencijalni poslodavac neće morati da prođe celu proceduru za zapošljavanje stranog kandidata sa nekom od deficitarnih kvalifikacija.
Konkretno, poslodavac neće morati kod Nacionalne službe rada da proveri ima li domaćih državljana koji mogu da popune to radno mesto.
Inače, Srbija je prošle godina izdala više od 50.000 radnih dozvola strancima.
…i obrazovnu ponudu prilagođenu tržištu rada
Mirjana Kovačević je rekla da lista treba da ubrza i olakša zapošljavnje stranaca i obrazovnom sektoru pruži smernice pri definisanju ponude stručnog obrazovanja.
Učenici koji izaberu obrazovanje za neko zanimanje sa liste moći će da računaju na podršku kroz stipendije, a privrednici koji budu ulagali u njihovo obrazovanje na povrat investicije.
Sitna štampa pri dnu pamfleta
Uvoz strane radne snage, naravno, prate i pojedini problemi, pa i troškovi. Na primer, trošak integracije stranaca u radno okruženje i društvo – od ovladavanja poslom na koji dolaze, preko učenja jezika, do shvatanja i prihvatanja društvenih normi.
Sve to košta, kao što košta prekvalifikacija domaćih radnika koji ne mogu da dođu do posla, rekla je Kovačevićeva.
Spisak, naravno, neće biti uklesan u kamenu, nego će se prilagođavati potrebama, odnosno novim manjkovima ili viškovima po strukama. (Kompas)