Sankcije NIS-u: Srbija između Vučićevih i ruskih interesa

„Podaničko ponašanje prema Rusiji, dodvoravanje rusofilski nastrojenim biračima, ali pre svega potez kojim predsednik Srbije pokazuje da vodi računa o samom sebi i svojoj vlasti, a ne o državi. Jedan potpuno nedržavnički potez.“

Ovako je ekonomista Saša Đogović za „Vreme“ prokomentarisao izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Vlada Srbije, na njegovu inicijativu, usvojila predlog da se ruskoj strani da rok od 50 dana da nađe novog vlasnika za Naftnu industriju Srbije (NIS). Tek ukoliko se to ne dogodi, Srbija će uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi Rusima najveću moguću cenu za tu kompaniju.

Čeka se odluka OFAC-a

Vučić je u još jednom vanrednom obraćanju naciji rekao da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja Rafinerije, ukoliko u međuvremenu Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) ne odobri licencu NIS-u za uvoz sirove nafte.

Dodao je da se Rafinerija još uvek nalazi u tehnološkom procesu tople cirkulacije, u nekoj vrsti „tihog hoda”.

„Ostalo nam je još danas i sutra da pokušamo da dobijemo operativnu licencu“, rekao je i dodao da to zavisi od Amerikanaca.

Cilj – što manja šteta po Vučića

Cilj odluke da se ruskoj strani da rok od 50 dana ruskoj strani, prema Đogovićevom uverenju je – „da se napravi najmanja moguća šteta po Vučićev politički rejting, da ne dođe u otvorenu konfrontaciju sa ruskom stranom“.

„ Umesto da se zaštite energetski, ekonomski i bezbednosni interesi zemlje, mi se natežemeo s Rusima i dajemo nekakve rokove, dok istovremeno trošimo devizna sredstva za nabavku naftnih derivata, kako bismo napravili privid normalnosti u snabdevenosti tržista energentima“, kaže Đogović za „Vreme“.

Pošto će za to vreme Rafinerija u Pančevu prestati da radi, Đogović upozorava da Srbija na taj način radi na sopstvenu štetu, a u korist strane koja „uopšte nema prijateljski odnos prema Srbiji“.

„Rusija samo štiti svoj ineteres koji je da, posredstvom NIS-a, na ovaj ili onaj način širi medijski, politički i svaki drugi uticaj na prostor Zapadnog Balkana“, kaže Đogović.

Zaštita ruskih interesa

Podseća i da je vlast u Srbiji proklamovala privredni rast zemlje od 3,5 odsto za sledeću godinu i ukazuje da je za to neophodna energetska stabilnost, što podrazumeva i normalan rad Rafinerije u Pančevu.

Đogović podvlači da politički vrh Srbije rokom od 50 dana koji je dao ruskoj strani zapravo indirektno štiti interes RusijI.

„Politička elita u Srbiji procenila je da bi za nju manja politička šteta bila da ne radi Rafinerija u Pančevu, od šetete koju bi imala ukoliko bi Srbija preuzela NIS. U rusofilski projektovanom društvu procenjeno je da je za vlast manja šteta ukoliko bi se za uvoz nafte trošila devizna sredstva i ukoliko bi se trošile rezerve energenata, nego da Srbija preuzme kontrolni paket akcija od ruskog partnera koji se pokazao kao neprijateljski nastrojen prema Srbiji“, kaže Đogović.

Zašto plaćati najveću cenu?

Komentarišući Vučićeve najave da bi prestankom rada Rafinerije u Pančevu mogla da stane industrijska proizvodnja, Đogović kaže da se to neće dogoditi, jer će se naftni derivati i mazut uvoziti, a gas „normalno teče“.

„Presatanak rada Rafinerije u Pančevu smanjiće bruto domaći proizvod, i to ireverzibilno. Potez vlasti je podanički, jer zbog čega bi Srbija Rusima nudila najveću moguću cenu za NIS, kada postoji procenjena tržišna cena po kojoj bi se ta kompanija mogla preuzeti“, zaključuje Đogović.

Kovačević: Izlaz je stečaj

Ekonomista Milan Kovačević kaže za „Vreme“ da će Srbija vrlo teško logistički moći da odgovori ako se zaustavi rad Rafinerije u Pančevu, a cenu za to će platiti građani.

„Rešenje bi moglo da bude da Rafinerija u Pančevu ode u stečaj. U slučaju da se nešto vrlo brzo ne promeni u pozitivnom smislu, a da se ne bismo vratili u vremena kada smo gorivo švercovali i točili u kantice, poverioci bi trebalo da pokrenu stečaj Rafinerije, a sud da imenuje stečajnog uprvanika. U tom slučaju Rusi bi se povukli, a samo bi stečajni upravnik odlučivao kako će poslovati Rafinerija“, kaže Kovačević.

Napominje da bi tada stečajni upravnik, uz obrazloženje da želi da reši problem, oglasio prodaju Rafinerije.

„Osim toga, od trenutka kada bi stečajni upravnik bio imenovan, Rafinerija bi ponovo mogla da počne da radi, jer ne bi više bila pod sankcijama, budući da Rusi ne bi njome više upravljali“, kaže Kovačević.

Nacionalizacija je loša ideja

Navodi da će u slučaju prestanka rada Rafinerije u Pančevu sa radom prestati i Petrohemija, ali i druge kompanije koje posluju sa Rafinerijom, da će biti ugroženo snabdevanje namirnicama, da će prestati industrijska proizvodnja i rad toplana, da će se praktično čitava država naći u problemu.

„Biće zasutavljen finansijski sistem, a mi ćemo otići u veliku katastrofu, i zato bismo kao rezervnu varijantu trebalo razmotriti sve opcije, pa čak i nacionalizaciju. Po svoj prilici predsednik Vučić se neće opredeliti za nacionalizaciju, ali se i meni ta ideja najmanje sviđa, jer bi nacionalizacija dovela do svetske arbitraže, a Rusi bi tražili grdne novce. Opšta pravila u svetu kažu da jedna država ne može da oduzme nešto drugoj državi, a da joj to ne plati“, kaže Kovačević.

Komentarišući Vuičićeve navode da Srbija ima određene rezerve dizela, nafte i mazuta, Kovačević kaže da bi te rezerve, ukoliko bi se pravo rešenje pronašlo brzo, mogle da posluže.

„Verujem da smo već počeli da trošimo rezerve, što znači da smo potrošili vreme, i sada smo u škripcu“, zaključuje Kovačević.

Bojan Bednar / Vreme

Tekst preuzet sa portala nedeljnika Vreme

Pročitajte i: