Administrativni prelaz „Ćacilend“

Na stepenicama Narodne skupštine, predstavnici opozicije seku šatorske kanape sa zatezačima. Tu sliku upotpunila je samo grupa pristalica režima koja je nasrnula na njih u ograđenom prostoru kolokvijalnog naziva Ćacilend.

I prethodnu noć je grupa batinaša fizički napala prolaznike ispred Narodne skupštine, izjavio je advokat Rastko Naumov za Kompas.

Napadnuta su tri člana zborova od kojih dvojica imaju povrede glave. Dva lica su povređena kada su ih napadači šutirali i oborili na zemlju, dok je trećem oduzet telefon. Advokat je preneo njihovo svedočenje da policija nije reagovala.

„Očigledno tu važi neki princip eksteritorijalnosti. To je neka nedodirljiva teritorija gde ne važi ni zakon, ni bilo šta drugo“, izjavio je Rastko Naumov za Kompas.

“Dalje nećeš proći”

Nije prošlo ni pola godine od kada su narodne poslanice perorezom sekle transparent sa nacističkim obeležjem u ograđenom prostoru ispred zgrade Skupštine u Beogradu. Ivanu Rokvić i Anu Jakovljević iz Narodnog pokreta Srbije, prvo je zaustavila grupa muškaraca okupljenih u takozvanom „Ćacilendu“, a zatim i policija.

U utorak su pripadnici policije po istom principu osporili pravo nekolicine poslanika da dođu do stepenica Narodne skupštine.

Narodne poslanike iz stranke Srbija centar (SRCE) koji su krenuli ka Skupštini kako bi prisustvovali zasedanju sednice, zaustavili su pripadnici policije u „Ćacilendu“. Petra Boškovića, Zdravka Ponoša i njihove kolege, policija je fizički sprečila da priđu mestu gde rade.

Narodna skupština sa razlogom nosi taj epitet i ona je „najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti“. Pored toga što su doveli u pitanje osnove državnosti, policajci na smeni u tzv. „Ćacilendu“, tražili su od poslanika da se legitimišu. Nisu naveli po kom osnovu to traže, iako su prema zakonu dužni da obrazlože zahtev da se legitimišu.

Sam prolazak i stajanje u ograđenom prostoru ispred Skupštine, Pionirskom parku i u krugu Andrićevog venca zatvoren je za javnost. Ne može se proći, TV kamere ne mogu da snimaju, građani ne mogu da koriste javni prostor. Na toj teritoriji ne važe zakoni Republike Srbije.

Narodno je narodno

Glavni ulaz Doma Narodne skupštine brane beli šatori. Od 11. novembra na prilasku postavljena je i prijavnica kako bi neke osobe bez jasno istaknutih obeležja, selektivno propuštale one koji žele da prođu. Ovaj javni prostor koji se pežorativno naziva „Ćacilend“ trenutno okupiraju ne samo simpatizeri i branioci Vučićevog režima, već i osuđivani kriminalci, kako je to dokazao KRIK.

Argument kojim se služi MUP jeste da su nekadašnji Studenti 2.0 koji su se prvi nastanili u „Ćacilendu“ prijavili skup na tom prostoru. Ipak, pravnici BCLJP kažu da se jednom prijavom ne može obezbediti da skup traje neograničeno, niti kako tvrdi politikolog Boban Stojanović, zakon dozvoljava da se okupljanje održava od ponoći do 6 ujutro.

Još jedna u nizu nedoslednosti ogleda se u tome da Pionirski park kao spomenik prirode ostaje van domašaja građana, a i srpskih institucija. Pored toga što za masovno okupljanje nije tražena dozvola Zavoda za zaštitu prirode, poslat je zahtev za vanredni inspekcijski nadzor kojeg nisu sproveli (ili o njemu nisu izvestili) ni Sekretarijat za inspekciju grada Beograda niti JKP Zelenilo Beograd. Institucije Republike Srbije na ovoj teritoriji nemaju ingerencije.

Pored svega navedenog, „Ćacilend“ je realnost koju žive građani i posetioci glavnog grada već skoro devet meseci.

„Teroristički napad“

Od 6. marta u Pionirskom parku (neposredno pred najveći protest u istoriji Srbije) napravljeno je šatorsko naselje, a njegovo širenje ka skupštinskim stepenicama usledilo je tokom narednih meseci i to nakon što su Nišlije jajima zasuli članove SNS na protestu 21. marta.

Iz šatora u kojima su bile pristalice vladajuće stranke, organizovano se oglasio aplauz kada su u zgradu Skupštine dolazili predsednik Republike, kao i novoizabrani ministar prosvete Dejan Vuk Stanković. Ministru je tih dana, tačnije 15. aprila, i pozlilo tokom zasedanja Skupštine povodom novog saziva Vlade. Okupljeni u „Ćacilendu“ su u više navrata pozdravljali provladine kandidate, ali policije je bilo u manjem broju. Čak i u trenucima kada je stotinjak metara niz Takovsku trajala blokada Radio televizije Srbije.

Posle toga, „Ćacilend“ je ograđen metalnim ogradama, a na prilazu u samoj ulici se od 12. avgusta nalaze betonske barijere.

Ova teritorija u centru srpske prestonice na kojoj ne važe zakoni i čiji je status nepoznanica, od postavljanja prijavnice postaje zvanično zatvorena za građane. Kompas je objavio svedočenje devojke koju su muškarci u „Ćacilendu“ šutirali, šamarali i gazili. Tužilaštvo, ni policija na te tvrdnje još uvek nisu reagovali.

Grupa muškaraca iz „Ćacilenda“ napala je ekipu televizije N1 i tom prilikom im polomila kameru. Policija nije reagovala.

Novinari u neposrednoj blizini Narodne skupštine nisu bezbedni, pa čak i van glavnog ulaza u Dom Narodne skupštine. To se moglo videti prilikom napada na novinara FoNet-a Marka Čonjagića kada ga je grupa muškaraca fizički napala u Kosovskoj ulici, a i u drugim slučajevima kada su bili napadnuti novinari Insajdera Stefan Miljuš i Nataša Mijušković.

U medijima se pojavila i vest da je tužiteljki Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu policija onemogućila da izvrši uviđaj na prostoru „Ćacilenda“.

Još jedan napad, i to na studenta Računarskog fakulteta (RAF), početkom oktobra u „Ćacilendu“ nije dobio epilog, a kako su mediji preneli policija je saopštila da se incident „ne vidi“ na snimcima. Nekvalitetni snimci u blizini jedne od najvažnijih institucija u državi bi u bilo kojem drugom slučaju predstavljali problem.

Ipak, policija na sebi ima bolje kamere pa je nakon pucnjave i požara u šatorima na ulici u prorežimskim medijima u rekordnom roku prikazan snimak koji je napravila policija, uslovno rečeno „priznanje“ počinioca koji je ležao na podu, a zatim i sedeo na otvorenim vratima policijske marice. Teroristički napad – kako ga je okarakterisao predsednik Aleksandar Vučić i njemu naklonjeni mediji, terminološki se ublažavao svakim sledećim obraćanjem.

Status kvo

Pored nebezbednosti tog područja, u javnosti su se pojavile i spekulacije o finansijskoj neisplativosti održavanja tvorevine „Ćacilend“. Procene o milionskim gubicima Parking servisa zbog toga što ne može da koristi najveću podzemnu garažu ispod Pionirskog parka, kao i računica o dnevnicama korisnika ovog šatorskog naselja, pitanje struje, vode i gasa tokom njihovog boravka pod – upućuju na to da se organizacija takvog kompleksa ne isplati već samo nanosi materijalnu štetu.

Na konferenciji za medije, predsednik Aleksandar Vučić najavio je „inicijativu što se tiče šatora“ jer su, kako je naveo, propali pokušaji oko revolucija. Ipak – manjkaju infomacije na šta bi se ova inicijativa odnosila.

Politika koja je došla na vlast obećavajući nepromenjivost stanja sada opravdava postojanje teritorije u srcu glavnog grada države, na kojoj ne vlada zakon. Status kvo u kojem se drži „Ćacilend“, održava na vlasti i stabilokratiju. Zli jezici će preispitivati čemu onda služi skupština i/ili narodni poslanici, ali ako je Narodna skupština nosilac ustavotvorne vlasti – onda je jedino za očekivati promenu Ustava.

Onaj stari se svakako ne primenjuje.

Vasilija Antonijević/Kompas

Pročitajte i: