Reno je svoje fabrike u Rusiji prodao za jednu rublju: Da li je moguće isto rešenje primeniti u Srbiji na slučaj NIS-a?

Reno je ne čekajući primenu ni prvog paketa sankcija ponudio Ruskoj Federaciji da joj za simboličnu cenu od jedne rublje preda na upotrebu tri svoje fabrike, ali da u narednih šest godina može da ih otkupi nazad, pošto je verovatno grubo procenjeno da je to period u kome bi sukob u Ukrajini mogao da se završi.

Šta se dogodilo?

Rusija je prihvatila ponudu Renoa i formalno je Grad Moskva otkupio fabrike u Moskvi, Toljatiju i Iževsku. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin izjavio je tada da je dogovorom sa Renoom, koji više nije mogao da posluje na tlu Rusije, sačuvano 45.000 radnih mesta.

On je najavio da će se u fabrici u Moskvi napraviti novi model starog ruskog automobila „Moskvič“, dok će se u Toljatiju nastaviti proizvodnja „Lade“, koja se u AvtoVAZ fabrici paralelno pravila sa Renoovim automobilima.

Šta je Reno radio u Rusiji?

Reno je na rusko tržište došao 2005. godine kada je otkupio propalu fabriku „Moskviča“ u Moskvi. Tu je počeo da proizvodi Dačija modele „Logan“, „Daster“ i „Sandero“.

Zatim je 2008. godine kupio 67,69 odsto vlasništva fabrike AvtoVAZ u Toljatiju koja je poznata po proizvodnje „Lade“ i koja je uprkos slabom učinku prodaje u Evropi imala pozitivan saldo s proizvodnjom nove „Samare“.

Francuski koncern je u AvtoVAZ fabrici započeo proizvodnju svojih elitnijih modela koji su nosili oznaku „Renault“, a u međuvremenu je zbog povećanja prodaje brenda Dačija otvorio i fabriku u Iževsku (blizu Jekaterinburga).

Kako je izgledala transakcija?

Izvršni direktor Renoa Luka de Meo poslao je ruskoj strani već u aprilu 2022. ponudu koja je u kratkom roku prihvaćena.

Reno je ovom transakcijom napustio rusko tržište, ali se u roku od šest godina (do proleća 2028.) može vratiti i otkupiti sve tri fabrike za samo jednu rublju. U slučaju da ruska strana u međuvremenu modernizuje proizvodnju, Reno je dužan da nadoknadi i iznos tih ulaganja.

Šta je uradila Rusija?

Moskva je upravljanje fabrike u Toljatiju i Iževsku poverila nazad AvtoVAZ-u koji je najavio da će i dalje imati spoljnu saradnju sa francuskim stručnjacima, dok je fabrika u Moskvi data na upravljanje NAMI institutu (Naučno-istraživački automotorni institut) čiji su stručnjaci dobili zadatak da osmisle „Moskvič 2.0“.

Vrednost nekadašnje Renoove tri fabrike u Rusiji procenjena je ne 2,2 milijarde evra, iako je proizvodnja u njima svedena na minimum.

Šta su uradili drugi proizvođači automobila?

Mercedes-Benc je svoju fabriku u Kalugi prodao Hjundai Motors grupi iz Južne Koreje. Uprkos snažnom pritisku međunarodne zajednice, korejski brend je nastavio da u ruskoj fabrici Avtotor proizvodi automobile Kia (modele „Sportage“ i „Seltos“) i Hjunadi („Tucson“, „Santa Fe“).

S obzirom na to da je Rusija pod sankcijama većine zapadnih zemalja, Hjundai je napravio arnažman sa kineskom JAC grupom koja dostavlja većinu sirovina. U skladu sa dogovorom u Avtotoru se sada proizvode i JAC modeli „S3“ i „T6“.

Američki Ford je skoro potpuno napustio rusko tržište. Ford je po izbijanju sukoba najpre obustavio proizvodnju u fabrikama u Elabugi i Vsevoložsku, a potom je pred kraj 2022. godine prodao ruskoj kompaniji Sollers koja je u saradnji s kineskim brendovima lider u pravljenju SUV i teretnih vozila.

Tračak nade za povratak Forda na rusko tržište leži u tome što je Sollers zadržao pravo na Ford licencu u narednih 20 godina, tako da nije isključeno da će jednog dana ponovo praviti vozila američkog proizvođača.

A kakve ovo veze ima sa NIS-om?

Sjedinjene Američke Države praktično su Srbiji postavile ultimatum da će sankcije Naftnoj industriji Srbije ukinuti tek kada rusko vlasništvo bude neutralisano.

Još uvek nije jasno da li bi američka strana pristala na smanjivanje ruskog udela u NIS-u ispod 50 odsto, ali po dosadašnjim izjavama američkih zvaničnika očekuje se da ruski kapital bude potpuno eliminisan.

Niko od srpskih zvaničnika nije do sada ponudio mogućnost da se sa Rusima napravi dogovor po ugledu na ono što je francuski Reno uradio u Ruskoj Federaciji, odnosno da ruska strana za simboličnu sumu proda svoj udeo u NIS-u Srbiji, a da za uzvrat dobije mogućnost da ga za isti iznos otkupi u narednim godinama.

Na taj način bi ruska strana mogla da se prikaže kao neko ko nije gubitnik, odnosno da i dalje ima određeni uticaj na ovom delu Balkana (jer će se vratiti odmah po ukidanju sankcija), a jedino je pitanje da li bi u Rusiji ovo bilo prepoznato kao prilika. Prodaja ruskog udela bilo kojoj drugoj kompaniji (Mol, Shell, BP) značila bi i njihov dugoročni odlazak s ovog tržišta, zbog čega se s pravom veruje da oni neće želeti da potpuno napuste NIS.

Šta su mogući problemi?

Država se kao upravljač NIS-om pokazala kao izuzetno loša. Čak i posle privatizacije, kada su ruski stručnjaci počeli da od gubitaša prave profitabilno preduzeće, srpska strana je u Upravni odbor NIS-a nastavila da imenuje nestručne ljude za oblast energetike koji i danas tamo sede, poput Danice Drašković.

Dogovor koji bi bio ponuđen ruskoj strani morao bi da sadrži garancije da će stručni ljudi rukovoditi NIS-om i da ga neće sroljati na nivo pre 2008. godine.

Šta brine zaposlene u NIS-u?

Strah od političkog rešenja po kome bi neko poput Miće Grčića dobio kormilo da upravlja velikim sistemom opravdan je čak i među zaposlenima u NIS-u, koji prema nezvaničnim informacijama Kompasa strahuju od potpunog povratka naftne industrije u državne ruke.

Iako sindikat nije zvanično izlazio sa stavom, neformalno je po kancelarijama ovog preduzeća želja da neka od velikih zapadnih kompanija kupi ruski udeo u srpskoj naftnoj industriji.

Na rešenje ovog problema nećemo još dugo morati da čekamo, jer Srbija praktično ima još samo mesec dana da smisli izlaz iz ove (nametnute) situacije.

Vlada Živanović/Kompas

Pročitajte i: