Radna nedelja od četiri dana: Da, moguće je!

Radna nedelja od četiri dana je trend dobija na snazi u Australiji i Evropi. Ovo za AP kaže Dejl Velijan, izvršni direktor kompanije 4 Day Week Global.

Velijanova firma podučava kompanije kako da prođu kroz višemesečni proces skraćivanja radnog vremena svojih zaposlenih.

Ovog avgusta i Japan je pokrenuo kampanju koja podstiče poslodavce da radni raspored svedu na četiri dana. Američke kompanije još nisu naširoko prigrlile ovaj koncept, ali to bi moglo da se promeni.

A onih koji rade četiri umesto pet dana nedeljno je sve više. Tome u prilog govori i anketa koju je Galup sproveo 2022. godine. Osam odsto zaposlenih sa punim radnim vremenom reklo je da rade četiri dana u nedelji. Dve godine ranije takvih je bilo tek pet odsto.

Asošijeted pres je pitao Velijana zbog čega bi kompanije možda želele da razmotre promenu.

AP: Zašto bi organizacije trebalo da pređu na radnu nedelju od četiri dana?

VElIJAN: „Pravo pitanje je – zašto ne bi? Mnogo je dokaza koji sugerišu da moramo da uradimo nešto suštinski drugačije, u odnosu na ono što već radimo. Imamo problema sa izgaranjem na poslu. Imamo krizu zapošljavanja i zadržavanja zaposlenih u mnogim industrijama.

Nivo stresa je sve veći. To dovodi do zdravstvenih problema, problema sa ravnotežom između posla i privatnog života, sukoba između posla i porodice…

Imamo ljude koji dugo sede u automobilima – to doprinosi klimatskoj krizi. Imamo određene delove stanovništva koji su u stanju da rade duže i zbog toga budu nagrađeni, stvarajući dalju nejednakost u našim društvima.

Na kraju, posmatrajmo implikacije koje stres dugoročno ima po zdravlje. Znamo da je to povezano sa problemima kao što su kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes. Dakle, stres je nešto što ne treba shvatati olako, a on samo raste u našem svetu rada.“

Zašto je radna nedelja od 40 sati (pet dana) tako uobičajena?

„Da bismo razumeli gde smo sada, hajde da se vratimo u predindustrijska vremena. Moj deda je bio farmer. Radio je sedam dana u nedelji i stalno je bio na licu mesta. Bilo je tu mnogo dugih (radnih) sati, ali imao je i dosta autonomije.

Moj otac je radnu karijeru počeo kao mašinski tehničar. Od njega se očekivalo da proizvodi u velikim razmerama. Zauzvrat nije nagrađivan farmerskim plodovima, već je dobijao platu.

Ta promena od vremena mog dede do vremena mog oca dovela je do rođenja discipline poznate kao menadžment. A menadžment, na čelu sa Frederikom Tejlorom, posmatrao je odnos između umora i učinka.

U cilju razumevanja tog odnosa urađeno je mnogo naučnih studija.

Šta je dovelo do potrebe za petodnevnom nedeljom u odnosu na šestodnevnu? U vreme kada sam ja postao deo radne snage ona više nije bila izrazito fizički angažovana. Sada je veoma kognitivna i veoma emotivna.

Osnovna fiziološka razlika je u tome što naš mozak ne može da izdrži isti nivo radnih sati, kao što to mogu naši mišići. Dakle, to je ta neusklađenost između zastarele radne strukture od 40 sati, ukorenjene u veoma fizičkom radu, i onoga što je sada visoko kognitivna radna snaga.“

Kako kompanije mogu da povećaju prihod ako zaposleni rade manje sati?

„Smanjenje radnog vremena dovodi do povećanja produktivnosti. Ljudi imaju više vremena za odmor i oporavak, što im omogućava da se vrate u novu nedelju angažovaniji i odmorniji. To je jedan od načina na koji vidite povećanje produktivnosti.

Drugo je fundamentalna promena koju organizacije prolaze prilikom prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju.

Kada radimo sa organizacijama, koristimo ono što se zove princip 100-80-100. Dakle, 100 odsto plaćate za 80 odsto vremena za 100 odsto učinka.

Od organizacija tražimo da osmisle svoje opite u toj vrsti filozofije. Dakle, kako možete zadržati svoje poslovanje na istom nivou ili ga poboljšati dok radite manje?

Osnovna promena koju vidimo je: hajde da se odmaknemo od razmišljanja o produktivnosti kao količini vremena potrebnog da se nešto uradi. Umesto toga, fokusirajmo se na rezultate za koje znamo da vode poslovanje napred.“

Koji aspekti posla bi se potencijalno mogli odbaciti u ciju rasta produktivnost?

Sastanci. Zavisni smo od sastanaka. Od pandemije je postalo sve gore i gore. Mislim da mnogo toga dolazi iz kulture neodlučnosti. Postoji osećaj da ne želite da donosite odluke. Samim tim i odlažete proces ili uključujete mnogo ljudi u proces, tako da svi imaju odgovornost, a samim tim niko nema odgovornost. A to nije dobro kada je u pitanju veća produktivnost.

AP / Kompas

Pročitajte i: