Koliko u Srbiji košta rad nedeljom?
U većem delu Evrope rad nedeljom je nekako regulisan ili su ljudi makar više plaćeni. Negde je radno vreme ograničeno, a negde doslovno – zabranjeno raditi (osim ako nije takav posao).
Ilustrativna fotografija (Izvor: Envato)
Nedelja je za mnoge dan kada se ide u nabavku, a deca vode u igraonice (ili nažalost gledanje izloga) u tržnim centrima, jer to je konačno jedan baš baš neradan dan. A koliko “preko plate” dobiju oni koji toga dana rade u tim istim igraonicama, na kasama, u kafićima, na radničkim trakama koje ni vikendom ne smeju stati? Što se države tiče – ništa. Nula dinara.
U većem delu Evrope rad nedeljom je nekako regulisan ili su ljudi makar više plaćeni. Negde je radno vreme ograničeno, a negde doslovno – zabranjeno raditi (osim ako nije takav posao).
Ali ne i u Srbiji, gde se prema Eurostatu, radi najviše u Evropi – čak 42,1 sat nedeljno u proseku.
Ko je za, a ko protiv radne nedelje
U Srbiji se za neradnu nedelju zalaže stranka Dveri, ali pre svega iz pobude da je red da nedeljom porodice budu na okupu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je rekao da je protiv zabrane rada nedeljom jer bi onda brzo neko tražio da ne radi, zamislite, ni subotom, ni petkom. Što se njega tiče, moramo raditi više, a ne manje, da još pojačamo ekonomiju, jer ipak smo mi ekonomski jedan tigar.
Vučić se, iako već nekoliko godina nije citirao Maksa Vebera, drži protestantskog i neoliberalnog argumenta – nikome ne treba braniti da radi nedeljom. Kao da ima ljudi koji to rade drage volje, a za iste pare.
Obrnuta logika
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, na sve te „argumente“ predlaže obrnutu logiku – umesto da svakome „omogućimo“ da radi nedeljom jer to tobože hoće, zašto ne bismo svakome omogućili barem taj jedan sigurni slobodni dan sedmično?
I to, predlaže Reljanović, bez zabrana – već tako što će radni sat nedeljom drastično poskupi.
„Radiće uvek hitne službe i oni koji zbog prirode posla moraju da rade kontinuirano, to se nikada nije ni dovodilo u pitanje. Od ostalih, radiće samo oni kojima se to isplati – a danas ima puno onih kojima se isplati samo zato što su radnici jeftini nedeljom kao i svakim drugim danom, što je potpuni nonsens“, rekao je Reljanović za Međuvreme.
U Nemačkoj četiri radna, tri slobodna dana
I dok se u Srbiji i dalje radi „i svetkom i petkom“, mnoge zapadne zemlje rešile su da se oprobaju u modelu – četiri radna, a tri slobodna dana nedeljno. Tim putem u februaru je krenula i Nemačka. Do avgusta ove godine 45 firmi radiće po tom sistemu, a tokom tog perioda meriće se produktivnost radnika, pa ako se pokaže kao dobra metoda, možda poprimi veće razmere.
Izvor: N. R. / Vreme