Protesti u Srbiji: U kolikom problemu je Aleksandar Vučić?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u škripcu posle protesta 15. marta, koji se označava kao najveći u modernoj srpskoj istoriji. Ovo ocenjuje portal Politiko. Ukazuje, međutim, da su na „dugom štapu“ očekivanja da bi studentski protesti mogli da obore vlast srpskog predsednika.
Ilustracija: U. Maksimović
Politiko podseća da su protesti počeli pre više od četiri meseca, nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu koja je ubila 15 osoba.
Po čemu je protest u Beogradu bio drugačiji od ostalih?
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije tvrdi da je bilo 107.000 ljudi, a drugi izvori kažu da bi taj broj mogao da dostigne 300.000. Doći do preciznog broja učesnika protesta je teško jer su se kolone ljudi slivale niz glavne beogradske bulevare, sporedne ulice i prostore između velikih institucija i stambenih zgrada. Stara „metoda glava po kvadratnom kilometru“ je stoga nepouzdana.
Ali svako ko je bio tamo mogao bi da vam kaže da su ljudi bili zbijeni rame uz rame najmanje tri sata, što je činilo kretanje kroz glavni deo centra Beograda od dva kilometra gotovo nemogućim. Ljudi su držali transparente i pevali protestne pesme, dok su neki kreativni studenti napraviloi lutke političara sa ustima punim novca.
Oko 19 časova tokom još jednog 15-minutnog odavanja počasti žrtvama u tišini, ulicama se prolomio čudan zvuk.
Masa se gotovo u sekundi razišla na sve strane ulice Kralja Milana, a mnogi su u tom stampedu pali i povređeni. Lokalni mediji spekulišu da je bio upotrebljen zvučni top, kontroverzni uređaj za kontrolu gomile poznat i kao akustični uređaj dugog dometa ili LRAD, koji emituje zvučne talase visoke frekvencije koji mogu da izazovu bol, dezorijentaciju i dugotrajno oštećenje sluha.
Vučič je negirao upotrebu LRAD-a protiv demonstranata. Istraga je u toku.
Otkud studenti u celoj priči?
Prvobitne proteste organizovali su Novosađani svih uzrasta koji su se okupili u centru grada da odaju počast žrtvama tragedije.
Kako su provladini mediji i stručnjaci počeli da ih kritikuju, sve više ljudi je počelo da protestuje — uključujući Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu koji je organizovao okupljanje u blizini zgrade njihovog univerziteta 22. novembra.
Tokom protesta profesore i studente je napala, kako tvrde, organizovana grupa koja nije povezana sa pokretom, što je izazvalo gnev i podstaklo studente da „zauzmu“ svoje univerzitete u znak prkosa. Jedan po jedan, pridružilo im se više univerziteta i fakulteta širom zemlje, obustavljajući nastavu i produbljujući svoju posvećenost tom cilju.
Sposobnost studenata da protestuju skoro svakodnevno – za razliku od mnogih građana koji bi mogli biti jednako ogorčeni, ali ne mogu da se odmaknu od posla ili porodičnih obaveza – pomogla je da se održi pokret. Oni koji nisu na prvim linijama svaki dan doprinose na druge načine, kao što su kuvanje obroka, kupovina ćebadi i potrepština i isporuka neophodnog na univerzitete u blokadi.
Studenti, mlađi i spremniji od starijih generacija, takođe su bili u mogućnosti da marširaju u hiljadama, od grada do grada, prepešačivši desetine kilometara i stižući čak i do najudaljenijih delova zemlje kako bi širili vesti o pokretu.
Ovo je bio ključni faktor u rastu protesta, omogućavajući im da zaobiđu narativ koji kontroliše vlada, koji su gurali nacionalni TV kanali — sve provladine mreže su u početku ignorisale proteste — kao i žestoko pro-Vučićevi tabloidi i dnevni listovi.
Vlasti ne pomažu ni pretnje, ni ustupci
Vlada i parlament, predvođeni Srpskom naprednom strankom, pokušali su da umanje značaj protesta i učine ustupke. No, nijedno ni drugo nije usporilo njihov zamah, budući da se čak i mnoge lojalne pristalice vlasti pridružuju studentskom protestu.
Ljudi nisu impresionirani time što Vučić primorava svoje najbliže saradnike da daju ostavke, jer ako ništa drugo, predsednik pokazuje da su ljudi oko njega – pa i njegovi najbliži saradnici – potrošna roba, dokle god on ostaje glavni, naglašava portal, podsećajući na ostavke premijera, gradonačelnika Novog Sada i ministara.
Politiko ukazuje da ni objavljivanje dokumentacije vezane za rekonstrukciju nadstrešnice nije uverilo građane da se slične greške neće ponoviti, iako je to objavljivanje jedan od glavnih zahteva protesta.
Politiko sugeriše da Vučiću ne pomaže ni pozivanje na „obojenu revoluciju“, pošto za istom tom retorikom posežu „Viktor Orban, Vladimir Putin, Robert Fico i drugi nedemokratski orijentisani lideri“.
Politiko / Kompas