Porođaj kod kuće: Sloboda ili rizik
Da li je kućni porođaj trend, pokret ili je odgovor na akušersko nasilje? Sagovornice u daljem tekstu – porodilje, babice i dule – naglašavaju da nemaju ništa protiv porođaja u bolničkim uslovima, ali da se zalažu za pravo žena na izbor.
Ilustracija (Envato)
Različiti su motivi žena koje se odlučuju za kućni porođaj. Između ostalog, neke od njih su uplašene vestima o akušerskom nasilju u porodilištima i više se boje porođaja u bolničkim uslovima nego u kućnim.
Sredinom leta ove godine u beogradskim bolnicama pojavila su se dva dokumenta koji se daju na uvid i potpis porodiljama – Saglasnost o carskom rezu i Saglasnost o vaginalnom porođaju – u kojima se navode sve moguće komplikacije i šta sve može da krene u neželjenom pravcu.
Na kraju tih dokumenta traži se potpis i broj lične karte da je potpisnica-porodilja saglasna da, ako nešto krene naopako, bolničko osoblje nije odgovorno.
Porođajna gerila
Dr Vuk Stambolović, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u penziji i bivši upravnik Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da je kućni porođaj mnogo više od trenda.
On kaže da je reč o svojevrsnoj “gerili”: “kao i svaka druga gerila i ova porođajna nastala je kao odgovor na masovnu opresiju. Naime, žena koja se porađa u ovdašnjim bolničkim uslovima izložena je dvostrukom nasilju. Jedno nasilje je kulturalno, a drugo tehnološko.
Što se tiče prvog, akušerske bolnice nisu izolovana ostrva u odnosu na kulturalni kontekst tipičan za zajednicu u kojoj se nalazi. A to znači da je u porodilištu odnos prema porodilji slika dominantnog odnosa prema ženi u okruženju u kome se bolnica nalazi.”
Reč struke
Predstavnice Udruženja babica Srbije i Dule Srbije napominju da ne zagovaraju pokret porođaja kod kuće već na pravo žene na izbor. Divna Miljković je predsednica Udruženja babica, osoba koje je porodila nebrojeno mnogo žena u porodilištima i kod kuće. Ona je rekla za “Vreme” da se porođaji kod kuće legalno dešavaju širom sveta, a da je najpoznatiji primer Holandija gde je ta praksa regulisana zdravstvenim sistemom koji ih i upućuje na kućni porođaj.
Slično je i u drugim evropskim zemljama kao što su Slovenija, Mađarska, Francuska, Nemačka, Austrija, Italija, Švedska, Danska, kao i na drugim kontinentima u Americi ili Kanadi… U Srbiji to nije regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i sistem ne podržava ovu zdravstvenu uslugu. Prema njenim rečima, za nemali broj žena pandemija korona virusa bila je okidač za donošenje odluke da se porode kod kuće.
J.G./Vreme