Opozicija i izbori – trošenje vremena kojeg je sve manje
Iz redova najjačih opozicionih grupa čuju se barem tri različita stava o tome u koliko „kolona“ treba ići na izbore, ako se uopšte izlazi pred birače pod ovim izbornim uslovima.
Lokalni izubori u Srbiji su u nedelju, a danas u ponoć počinje izborna tišina. (Foto: Envato)
Deluje da će ponovljeni izbori u Beogradu biti održani 28. aprila. Iz redova najjačih opozicionih grupa čuju se barem tri različita stava o tome u koliko „kolona“ treba ići na izbore, ako se uopšte izlazi pred birače pod ovim izbornim uslovima.
Grupni portret
Dok se lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas zalaže za najširi mogući opozicioni front na predstojećim izborima, Radomir Lazović iz Zeleno levog fronta smatra da je bolje da provropske stranke iziđu u jednoj, a nacionalne u drugoj koloni.
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović predlaže da se odluka donese na osnovu zaključaka iz anketa javnog mnjenja.
Stavovi članova koalicije Srbije protiv nasilja i drugih opozicionih partija i pokreta takođe variraju u ovom ili onom smeru.
Kud ovo vodi
Kao i toliko puta u posljednjoj deceniji, postoji opasnost da rasprava o broju kolona dovede opoziciju u situaciju da se pred izbore bavi sama sobom, a da važni problemi i sam izborni proces padaju u drugi plan.
Time opozicija šalje biračima poruku da je nedorasla za ozbiljnu političku borbu, odnosno da svaku put radi istu stvar na isti način i onda se čudi kada dobije isti rezultat.
I to još nije sve
Opozicija najavljuje borbu za fer i poštene izbore ili makar nešto nalik njima. Licitacije o broju kolona smanjuje efektivno vreme za njihovo poboljšanje.
Nagoveštaje bojkota niko ozbiljno ne doživljava kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Naime, bez obzira u kakvoj formaciji opozicija iziđe na izbore, mora je spojiti zajednički rad na prihvatljivim izbornim uslovima.
Građani su umorni od reči, očekuju dela. (Vreme)