Srbija prodala sve EXPO obveznice, kojima će platiti pripremu izložbe

Srbija nastavlja da prikuplja novac za pripremu EXPO izložbe. Tako je juče prodala obveznice vredne još 2,88 milijardi dinara sa osmogodišnjim rokom dospeća, što je peti put zaredom da država na ovaj način pozajmljuje novac za gradnju velelepnog kompleksa u Surčunu gde će se 2027. održati izložba.

Delloite Advisory će za oko 130.000 evra na dve godine preuzeti knjige, finansije i poreze preduzeća formiranih za pripremu EXPO 2027. Pošta će za dva miliona dinara tri godine raznositi pošiljke. (Foto: Vlada Srbije)

U utorak, 5. marta prodate su sve preostale EXPO obveznice, ukupne vrednosti 150 milijardi dinara.

Zašto obveznice, a ne kredit?

Obveznice omogućavaju državi da se jeftinije zaduži nego što je uglavnom slučaj kada uzima kredit. Obveznice se emituju i prodaju na aukciji, tako da se investitori nadmeću jedan sa drugim nudeći bolju cenu, odnosno niži prinos.

Tako je Srbija juče prodala obveznice sa prinosom od šest odsto, što je bolje nego prošlog meseca kad je dobila 6,12 ili u oktobru, kad je bila prva EXPO emisija, kad je dobijena cena od 6,39 odsto.

Krediti se uglavnom ugovaraju sa određenom bankom direktno ili se pregovara sa nekoliko banaka, tako da je po pravilu konkurencija manja, a samim tim i zaduživanje skuplje.

Međutim:

Činjenica je da su sve ove cene zapravo jako visoke. Pre samo par godina, kada je inflacija u Srbiji i svetu bila niska, kamate i na kredite i prinosi na obveznice su bili i po nekoliko procentnih poena niži nego danas.

To znači da se sada, u svakom slučaju zadužujemo mnogo skuplje nego pre. A još se zadužujemo i za projekte koji prema ranijim iskustvima, uloženi novac najverovatnije neće vratiti.

Zato, dosta toga može da pođe po zlu:

Recimo, rejting agencija Fič upozorava da bi kreditni rejting Srbije mogao da padne ako se nastavi stalno povećanje duga države zbog slabijeg rasta BDP-a ili skoka kamata ili pada dinara.

U Fiču očekuju i da će nova koji mora da se izdvoji za EXPO već naredne godine povećai manjak u budžetu na 1,7 odsto.

Ali, opet, nije ni sve tako crno:

Taj isti Fič navodi da će, ako sve bude teklo po planu, udeo javnog duga u BDP-u Srbije do kraja 2025. pasti na 48,4 odsto, što je dobro.

Takođe se očekuje da strane investicije nastave da pristižu snažnim tempom i da će izvoz rasti zbog oporavka glavnih trgovinskih partnera Srbije, odnosno zemalja EU i država regiona.

(Nova ekonomija)

Više o ovoj temi čitajte na: