Napad na Venecuelu i Latino Evropa

Dan nakon što su američke snage izvršile napad na Karakas, zarobile predsednika Madura i njegovu suprugu, pojam “tranzicija vlasti u Venecueli” počinje da dobija jasnije obrise. Možda očekivano, tranzicija vlasti spominjala se i u obrazloženju dodele Nobelove nagrade za mir venecuelanskoj opozicionoj liderki Mariji Korini Mačado prošle godine.

Mile protiv tranzicije

Kako su saopštili ljudi iz Nobelovog komiteta, Marija je dobila nagradu za „njen neumoran rad u promociji demokratskih prava za narod Venecuele i za borbu da ostvari mirnu tranziciju od diktature do demokratije”. Nobelovu nagradu za mir želeo je i Donald Tramp, te mu je navodno Mačado u telefonskom razgovoru rekla kako je zapravo on taj koji je trebalo da bude nagrađen.

To nije bilo iznenađenje onima koji poznaju njena politička uverenja. Korina Mačado je održavala bliske veze sa američkim zvaničnicima, podržavala Izrael i prema navodima pojedinih medija pozivala na „intervenciju američke vlade“ na teritoriji Venecuele.

Ono šta Marija Mačado smatra da je neophodno za revitalizaciju zemlje mnogi mogu otpisati kao rušenje socijalizma i uvođenje u sistem kapitalizma. Nacionalizaciju naftnih rezervi u tom slučaju zamenila bi privatizacija, a Venecuela bi prošla period tranzicije pod izgovorom da je to jedini način da narod prestane da gladuje (kao da je to osnovni postulat kapitalizma).

Kako izgleda demokratija?

Napadi na Venecuelu izvedeni su na nekoliko lokacija, uključujući i glavni grad Karakas. Maduro i njegova supruga su, prema Trampovim navodima, „uhvaćeni i izbačeni iz zemlje“ kako bi im se sudilo za krivična dela u vezi sa drogom i oružjem.

Mesecima ranije Trampova administracija nudila je nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja.

Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro optužen je pred federalnim sudom na Menhetnu 2020. za “narko-terorizam” i trgovinu kokainom. Nagrada za Madurovo uhićenje nekoliko puta se uvećavala, te je u jednom trenutku dostigla cifru od 50 miliona dolara. CNN je pre toga podsetio da je nagrada od 25 miliona dolara nuđena za hvatanje Osame bin Ladena nakon napada 11. septembra 2001. godine.

Pored kokaina, jedan od razloga zašto se predsedniku stavlja na teret “narko-terorizam” jeste preplavljenost tržišta nedozvoljenom supstancom fentanilom, sintetičkom drogom koja je postala glavni uzrok za mnogobrojne smrti korisnika kokaina u SAD. No kako navodi BBC, fentanil se uglavnom prozivodi u Meksiku odakle stiže u Ameriku, dok Venecuela uopšte nije navedena kao zemlja porekla zabranjene supstance na prošlogodišnjoj listi američke Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine narkoticima.

Mnogo je tumačenja pravih motiva za američki napad na Venecuelu. Nakon što je „miroljubivi predsednik SAD-a“ želeo da ostane upamćen kao neko ko je doprineo primirju između Izraela i Palestine, kao i Ukrajine i Rusije, o stvarnim razlozima se polemiše. Bilo da su to nalazišta nafte na tertoriji Venecuele, politički trenutak otkrivanja fajlova pedofila Džefrija Epstina ili produžena ruka pripadnika Imigracione i carinske službe (ICE) koja je donedavno lovila ljude druge nacionalnosti po američkim gradovima i deportovala ih nazad u Latinsku Ameriku, i to velikim delom u Venecuelu.

Euforija reizbora, bojkot opozicije i Ana Brnabić

Reizbor Nikolasa Madura za predsednika u julu 2024. pratile su brojne spekulacije o nepravilnosti procesa, reakcije i osude Zapada, ali čestitke iz Rusije. “Amigo” predsednika Srbije Aleksandra Vučića optužen je da je narko-trgovac i saradnik kartela, a na njegovoj inaguraciji početkom 2025. našla se i predsednica Skupštine Ana Brnabić.

Kako je tada pisao BBC na srpskom, Maduro je uoči izbora imao agresivnu retoriku ukazujući da ukoliko on izgubi može doći do “krvoprolića”. Na svojim mitinzima se pozivao na svoju političku istoriju, rečima da je od 2013. godine kada je postao predsednik prošao brojne izazove i da “su prebrodili hiljade oluja”.

Krajem 2018. i početkom 2019. Venecuela je upala u duboku političku i društvenu krizu kada je Maduro prekinuo odnose sa SAD-om jer su opozicionog političara priznale kao “privremenog predsednika”. Privremeni je tada postao Huan Guaido nakon što je Narodna skupština izglasala nepoverenje Maduru.

„na grudma panciri, moja braća naoružana ko vojska“

Podrška koju je Guaido imao u Severnoj Americi, lokalnim glasačima u Venecueli okarakterisana je kao “državni udar”. Na učestalim izborima od tada, pobedu donosi Ujedinjena socijalistička partija Venecuele, dok opozicija bojkotuje ili ne priznaje rezultate glasanja.

U maju 2025. Madurova stranka odnela je pobedu na lokalnim izborima u većini mesta, a predstavnici opozicije optužili su Madura za prevaru.

Nikolas Maduro položio je zakletvu za treći šestogodišnji mandat pre godinu dana, a kako je preneo RTS – uprkos međunarodnim protestima zbog rezultata izbora, na njegovoj inaguraciji bila je prisutna i Ana Brnabić.

Prilikom posete Karakasu, predsednica Brnabić prenela je čestitke i pozdrave predsednika države Vučića Nikolasu Maduru i pozdravila učešće Venecuele na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. A po povratku Ana Brnabić je podelila “anegdotu” sa svog poslovnog puta o slučaju kada je stajala na ulici u Venecueli između dva događaja i kada ju je u tom trenutku prepoznao vojnik.

Prema njenim rečima, on joj je prišao rečima: Aleksandar Vučić – amigo, amigo.

U jeku protesta, na ulicama u Srbiji, nije prošlo mnogo dok se nije pojavio transparent: Amigo, narod ti se digo.

Transatlantska pripadnost Srbije Latinskoj Americi

Što se tiče Srbije, svi prepoznatljivi elementi su tu: ubistva na ulicama i u kafićima, krađa izbora, preplavljeno tržište narkoticima, višedecenijska vladavina jednog čoveka, kandidati za Nobelovu nagradu za mir, fizički napadi na opozicione predstavnike, pa čak i prepoznatljiv početak bombardovanja koji jako podsećaju na drugog predsednika SAD-a i njegov impičment malo pre 23. marta 1999. godine.

Umesto (Bil) Klintona, aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država sada svrgava drugog diktatora a ne Miloševića, ali potencijalno pokušava da sakrije svoju plavu haljinu.

Metode mogu i ne moraju biti slične, ali ono što je isto su optužbe i fotografije u dosijeu uticajnog, seksualnog prestupnika Džefri Epstina. Američka administracija mesecima trpi pritisak ne bi li se dokumenta iz predmeta Epstin učinila javno dostupnima, a u njima se prema poslednjim izveštajima spominjanje i Trampovo i Klintonovo prezime.

Vasilija Antonijević/Kompas

Pročitajte i