Žene najčešće žrtve trgovine ljudima: Mladi najviše na udaru

Broj žrtava je u prošloj godini povećan – identifikovano ih je 66, rekla je direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Aleksandra Ljubojević.

Prema njenim rečima dominatno je bilo prosjačenje, a zatim radna i seksualna eksploatacija.

Ljubojević je dodala da su 62 odsto žrtava maloletnici i da je prosek njihovih godina bio 12, dok je prosek godina svih žrtava bio 19 godina.

Ko su najčešće žrtve

„Radi se o mladima, pre svega ženskim osobama, jer više od 70 odsto žrtava su žene“, rekla je na skupu povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, pojašnjavajući ko su najčešće žrtve trgovine ljudima.

Žrtve su dominantno domaće državljanke (80 do 90 odsto žrtava), a u 2022. i 2023. zabeleženo je šest osoba iz migrantske populacije.

„Devojke su eksploatisane seksualno do sto kilometara od mesta u kojem žive. Vrlo često, pogotovo kada je reč o mlađima, eksploatišu ih roditelji, poznanici, osobe u koje one imaju bezgranično poverenje, ne idu u školu“, rekla je Aleksandra Ljubojević.

Seksualna eksploatacija i prosjačenje

Prema podacima koji su podeljeni novinarima na skupu, za prethodnih šest godina ukupno su identifikovane 323 žrtve, od toga su 252 žene, od kojih 123 maloletnice, te 71 muškarac, od kojih je 20 maloletnika.

Prema tim podacima, na prvom mestu je seksualna eksploatacija, gde je registrovano 69 devojčica, 85 žena, dva dečaka i jedan muškarac, na drugom mestu je radna eksploatacija u kojoj je zabeleženo 30 muškaraca, šest žena, pet devojčica i četiri dečaka, dok su u kategoriji prinudni brak žrtve bile 22 devojčice i devet žena.

Kada je reč o prosjačenju, bilo je osam devojčica, šest žena, pet dečaka i pet muškaraca.

“Svako može postati žrtva”

Predstavnik Crvenog krsta Srbije Dragan Lazić rekao je da je trgovina ljudima takva vrsta opasnosti u kojoj svako može da postane žrtva, ali i svako može da pomogne u borbi sa tim problemom.

On je ukazao na vršnjačku edukaciju koju sprovodi Crveni krst i istakao da se godišnje oko 30.000 mladih informiše o tome koje su opasnosti.

Obraćaju se đacima, deci iz domova za decu bez roditeljskog staranja, korisnicima Narodne kuhinje, migrantima i osobama sa smetnjama u razvoju.

Slučaj Linglong: Šta je rekao zaštitnik građana

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao da je da žrtve poslednje saznaju da su žrtve, a da su to najčešće žene i deca.

Pašalić je pozvao medije da prilikom izveštavanja budu pažljivi, da se prema podacima ophode obazrivo, jer svaka senzacionalistička vest može da napravi kontraefekat.

Upitan o slučaju fabrike Linglong i vijetnamskih radnika, Pašalić je novinarima rekao da je detaljno proučio ono što se tamo dogodilo, da je četiri puta posetio fabriku i da nije bilo trgovine ljudima, ali da jeste bilo radne eksploatacije i da su pokrenuti postupci tim povodom.

Šta kaže izveštaj

Danas je objavljen i izveštaj nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima za 2023. godinu u kojem se navodi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova otkrilo 21 krivično delo trgovine ljudima i 37 učinilaca krivičnog dela, da su svi učinioci državljani Srbije i da je otkriveno 39 žrtava, od kojih su tri strani državljani.

„Zabrinjava podatak da maloletna oštećena lica čine 50 odsto od ukupnog broja otkrivenih, a taj broj je dva puta veći u odnosu na 2022“, navedeno je u izveštaju objavljenom na sajtu zaštitnika građana. Tužilaštva su u 2023. primila prijave protiv 52 osobe zbog trgovine ljudima, a naredba o sprovođenju istrage doneta je prema 37 osoba, dok su optužene 33 osobe.

FoNet

Pročitajte i: