Misli globalno, delaj lokalno: Zašto SNS ne sme da prepusti Niš

Aleksandar Vučić i njegovo SNS preduzeće su odneli još jednu ubedljivu, očekivanu pobedu na izborima. Dobro, osim u par beogradskih i par „manjinskih“ opština, tipa Senta.

Dizajn: Uroš Maksimović

Ali, u par velikih gradova, ta pobeda je morala da se izboksuje u poslednjim rundama, pomoću ozbiljne sile i nepravde. Najgušće je bilo u Nišu, bar je tako delovalo par sati posle izbora.

Ruska stranka bez Rusa kao trojanski konj

SNS na kraju nije izgubio ni u Nišu, iako je osvojio „samo“ 30 od 61 odborničkog mesta. Za presudno mesto se pobrinuo jedan od njegovih pažljivo plasiranih trojanskih konja, raspoređenih po svim glasačkim listićima u svim opštinama.

Nije ovaj put bila reč o nekoj listi kreativnog naziva tipa „Okreni Obrni – Manojlo Savić“, „Barimo berbu“ ili „BIA, ovo je za tebe“, već o dobroj staroj prevari omogućenoj ustavom i idejom pozitivne diskriminacije manjina, ovde oličenoj u tzv. Ruskoj stranci – koja je osvojila jedan mandat, a da pri tom nema nijednog Rusa na spisku, a verovatno ni u stranci.

I sad, lepo je to što su Rusi iz čuvenog Srpsko-ruskog humanitarnog centra za vanredne situacije konačno dobili svog predstavnika u niškoj skupštini. Ipak je na neki način bila u pitanju vanredna situacija. Mislim, zamislite da SNS nema vlast u trećem najvećem gradu u Srbiji! Pa onda bi opozicija mogla da… pa, recimo da… Realno, mogla bi jedino da se ponaša kao na onom mimu sa likom koji osvaja treće mesto na trci, a zaliva se šampanjcem i spopada hostesu kao da je postao prvak Mlečnog Puta. Jer toliko u praksi vredi biti lokalna vlast u opoziciji državnoj vlasti, dobiješ medalju i brda komunalnih problema u ruke.

Slavine su lokalnim vlastima uglavnom pričvrljene već godinama što se tiče republičkog budžeta, a zvanična politika je kako se ko snađe. Ako si Beograd, široko ti polje (u vlasništvu Arapa ali bože tj. Alaše moj, to je „slobodno“ „tržište“), ako si Novi Sad, ima tu odakle da se uzme, ima Egziti, ima Bajini koncerti, ima evropski fondovi kulture. A ako si Niš… nategnuto bajo moj, piši projekte, juri donacije, bude nešto iz budžeta državnog ali sve ide strogo namenski i malo tu ima prostora za bilo šta novo i drugačije, kao što bi bilo, šta ja znam, bilo kakvo poboljšanje kvaliteta života građana. A uvek može i to malo para što stiže da nestane na razne načine, samo ako su u gradskoj vlasti pogrešni ljudi.

A zašto je Niš bitan?

Neuspehu SNS-a u Nišu je, koliko čujem, kumovao dobrim delom i raskol unutar tamošnjeg odbora koji je podeljen na dve struje koje se baš ozbiljno ne mirišu.

Ali kada su Naprednjaci proglasili pobedu, mogli smo ih videti sve skupa kako slave, sa sve trubačima, pićem, pečenjem i onim jednim sirotim odbornikom Ruske stranke koji se promptno teleportovao na lice mesta slavlja, trudeći se najbolje što može da ne izgleda kao da je kidnapovan. Što mu nikako nije polazilo za facom pa je treptao kao svraka na jugovini i pokušavao najviše da ne bude u kadru.

Znači, situacija je „fiksirana“, niški odbor je doveden ili će biti doveden u red, sve ide po starom.

I sad, zašto je taj Niš tako bitan uopšte? Mislim, svaka čast Nišu i Nišlijama, kao grad jeste nesumnjivo bitan za Srbiju iz mnogih razloga, ali zašto je SNS apsolutno morao da namakne tog još jednog rusofila i da ne prepusti ni simbolički jedan grad koji ima više problema nego mogućnost (za lapanje) i koji je pokazao da je kritičan po pitanju glasačkog tela?

Jer jasno je svima da će se tu stvari još ljuljati sad kad konačno ima nekih novih opozicionih likova, kao što je dr Dragan Milić, predsednik društva srpsko-američkog prijateljstva, domaćin NATO generala koji su mu donirali pare za bolničko odeljenje, kao i predsednik društva srpsko-izraelskog prijateljstva, ako niste znali. A što da ne znate, valja sve znati o ljudima koji pretenduju na javne funkcije, naročito ako to sve ponosno ističu u biografiji.

Nije poenta u dr Miliću

Nego, nije poenta u Miliću, nego u Vučiću tj. SNS-u. Vučić ovakvim potezima, koji možda deluju kao standardne post-izborne muljaže koje radi svaka vlast koja je tako u mogućnosti, pokazuje ipak da mu nije svejedno, da je sada potrebno stisnuti sve svuda, čak i na lokalnom nivou. A takav stisak se radi kada se plašiš izmicanja.

Moglo bi se reći da se Vučić 24 sata dnevno „plaši“ izmicanja tj. da je u stalnoj kampanji, ali konkretni postizborni potezi ukazuje na jednu stvar: priprema se za težak period, možda i za kraj cele bajke na vlasti, za dve, najviše četiri godine.

Zašto ovo mislim? Prvo, da bude jasno da ne govorim ovo sada da bih ulio neku nadu „opozicionarima“, u fazonu „evo gotov je, tek što nije, dogodine u ovo vreme ćemo biti milioneri, u Prizrenu“. Vučić s jedne strane ne sme nikada, nigde da pokaže da je SNS slab, jer ako to pokaže, zaista je gotovo. Ovaj tip stabilokratkse vladavine je moguć samo u

1) perifernim državama kao što je Srbija, gde stranim, imperijalističkim faktorima odgovara da imaju uvek iste ljude preko kojih mogu sve da završe uz procenat,

2) ako je ona apsolutna i neuptina, ako se nigde ne ljulja i nigde ne pokazuje slabost, jer onda i narod veruje u nju. Samoispunjavajuće proročanstvo, začarni krug, simulakrum, zovite ga kako god, ali radi.

Ali poslednji, specifičan razlog je što se klima u svetu odnosno da kažemo marićevski, geostrateška situacija, menja.

Duvaju vetrovi promene, ali ne oni od Scorpionsa, nego neki drugi, daleko istočniji. I Vučić, kao osvedočeno pametan političar, to vidi i zna. Sada zapravo nastupa period u kome će politika kinjenje neutralnosti ( a u stvari politika rađenja svega što kažu EU i Amerika osim uvođenja sankcija Rusiji, jer to bi nas bukvalno preskupo koštalo) morati da prestane jer će svi igrači zahtevati da se stvari isteraju na čistac. Svako ko nije dovoljno samostalan će morati da svrsta, ili uz SAD i EU i NATO ili uz BRIKS, dakle Rusiju i Kinu. Pa će tako morati i Srbija. A u njoj i Niš, sa sve ruskim humanitarnim centrom za vanredne situacije.

I zato Vučić sada mora da bude jači nego ikad kod kuće, u svakoj kući. I baš je lepo što mu je u tome pomogao Đilas i svi koji su bojkotovali. Kao da su znali tačno šta Vučiću treba da i nominalno učvrsti vlast u predstojećem turbulentnom periodu, najturbulentnijem od kada tu vlast drži.

Autor je urednik društvenih mreža i marketing menadžer Kompas-info.com

Pročitajte i: