Čiji je problem Nik Kejv u Beogradu na vodi?

Nik Kejv je čovek koji ne bi bio tu gde jeste da nema snažan ego pogon, neki unutrašnji glas koji ga goni. Taj glas je nekada davno bio zavodljivo demonski, dok sada više radi po nekoj službenoj dužnosti poete laureata jedne cele generacije, ili preciznije, subkulture – koja sebe doživljava kao superiornu, delom baš zato jer se loži na umetnost kao što je Kejvova. I koja zato i od svojih idola očekuje određenu superiornost, pre svega taj stav lika što živi svoju umetnost punim gasom. Što se u principu može očekivati jedino od apsolutnih egomanijaka.

Nisam psiholog niti mogu da pogledam, više idem na opšte iskustvo kada tvrdim da je Kejvov šarm  u intenzitetu njegovog „deliverija“ koliko i u ranjivosti, ljudkosti i neporecivosti nekoga ko daje celog sebe i kome je umetnost na prvom mestu – i ko to radi uspešno evo duže nego što biste morali da radite u Zastavi da zaslužite penziju od 40 hiljada dinara. A za tako nešto čovek mora da bude bar malo egocentrik.

Ne mislim da je to nešto loše, jer gde god pogledate među ono što građanstvo smatra velikom – ne nužno i visokom – umetnošću, od Pikasa preko Kjubrika do Kejva, naći ćete ljude koji su zadrto posvećeni, pre svega sopstvenoj viziji toga šta i kako treba raditi. I to na štetu normalnih ljudskih bića koja život nanese u njihovu okolinu, ali bože moj, zato na sreću svih nas ostalih, jer mi dobijamo umetnost koja nas na razne načine obogati, kao što su recimo albumi Nika Kejva ili dracula flow.

Čiji je Kejv ako nije naš?

Nik Kejv ima određeni krosover mejnstrim potencijal ili po srpski: neku njegovu pesmu poslušaju i ljudi kojima je okej da zaore Šabana u kafani (stepen odnarođenosti određuje to da li se ide skroz do Šaulića ili samo do Bajramovića) i koji letuju u Grčkoj ne baš avionom, ali definitivno svojim kolima.

To je još jedan dokaz umetničke veličine, jer postati makar povremeni pop hitopisac, pritom ostavši tokom decenija dosledan svojoj viziji muzike uprkos dominantnim trendovima, to jeste velika stvar. Zato je Kejv veliki i stoji na pobedničkom pijedestalu gurajući se sa Vejtsom, Mekgauenom, Visockim i još par bardova popularne ili po srpski narodne muzike.

I sad taj i takav Nik Kejv dolazi opet da svira u Beograd, gde je uvek bio dočekan kako dolikuje i to uzvraćao domaćinski. Ne sećam da je neka druga inostrana zvezda primala s bine Arene svadbarske želje i ispunjavala ih kao Kejv 2008. 

Samo što eto ne dolazi samo u Beograd, nego i u na vodi.

I sad je to „na vodi“ problem, jer neki pristojni Beograđani ne vole da se nađu na vodi, čak ni ako vole Nika Kejva. Kažu da neće da idu tamo na koncert jer… Vučić, Savamala, arapske pare. Deo njih samo ispušta metan po tviteru da bi mogli da ga omirišu (opet egocentrizam, kao da je to neka tema ovde). Ali deo tih koji su naježeni što poeta podzemlja s crvenom desnom rukom nastupa u potemki-novom glavnom štabu skorojevića i režimlija su sigurno pravi poštovaoci lika i Nika i dela i Kejva.

Smatraju ga za „svog“, za nekoga istih svetonazora, koji bi valjda trebalo da se njima rukovodi i kada radi čisto komercijalne stvari kao što su koncerti, a mogao bi i da prati i političku situaciju u Srbiji, da razlikuje Vučića od karusela sličnih stabilokrata utegnutih u kravate koji vladaju evropskim zemljama, i naravno da vidi nešto posebno u samom Beogradu čije su centralne ulice osvetljene istim izlozima kao i u desetinama drugih evropskih gradova koji se isto tako spuštaju ili su se odavno spustili na reke u skorojevićkom sjaju.

Takav stav je, ukratko, glupost, možda i vrhunac palanačkog, dakle egocentričnog pogleda na svet. Kejv je dužan da pruži sebe kroz svoju muziku i nastup i ništa više, kao što je i radio svaki put do sada kada je nastupao u Beogradu. Sve drugo su projekcije umova koji nemaju pametnijih načina da pokažu svoju posebnost, pa su spremni i da pucaju sebi u nogu i odreknu se vrhunske umetnosti radi nekih načela koja nemaju veze sa realnim životom.

Koji je to uopšte Kejv?

Kejv doduše sada dolazi u jednoj svedenoj, kamernoj varijanti, samo sa klavirom i Kolinom Grinvudom iz Rejdioheda. Neki bi rekli da to sada nije isti Kejv jer ne svira u aranžmanu na koji su navikli ili čak ni ne peva pesme koje su voleli. Ti neki parkiraju najbliže moguće liftu u tržnom centru i treba ignorisati sve što pričaju. Jer nijedan čovek nije isti kada prođe pet godina, a kamoli kada prođe sve ono što je Kejv prošao poslednjih godina, poštovaoci će znati o čemu pričam.

Neki bi rekli da je u pitanju nešto novo što nam spremaju dva neosporno velika muzičara i zapitali se zašto muzičar ne bi smeo da nađe nov način da odsvira svoju pesmu, a pesnik da drugim rečima kaže ono što mu je na duši? Mora valjda i njemu da bude zanimljivo (jer ipak se tu, na kraju i početku, radi o njemu).

Naravno, svako može da pogreši, pa se možda ispostavi da je uživo ovaj Kejv stvarno manjkav ili izbušen u odnosu na onog od pre nekoliko godina… Mada prema onome što čujem do sada, ovaj „solo“ aranžman je na svoj način jednako intenzivan kao Grinderman, i sasvim odgovarajući za novije Kejvove albume.

Ali pogledajmo dom svoj, anđeli. Beograd poslednjih nekoliko godina ima koncertnu ponudu „svetskih“ (u smislu u kome američki bendovi misle kada kažu da idu na „svetsku“ turneju, znači zapadna Evropa, eventualno Japan i Australija) koncerata tu negde na nivou Klagenfurta. Da nema par entuzijasta promotera i žive i kvalitetne lokalne scene bendova, imali bismo samo spektakle moćnog srpskog estradnog mlina što „mleje“ po celom regionu, uz povremeni dolazak Ramštajna i Mejdena.

Koncert umetnika kao što je Nik Kejv je kulturni događaj prve vrste za Beograd, na vodi ili na kopnu. To naravno nikog ne obavezuje da ide, ali ko voli Kejva, nema pametnih razloga da ne ode. Jer ko ga zaista voli, zna da njegova snaga i zavodljivost čuče u tome što je posvećen, dosledan, zato što je umetnik kome je njegova umetnost (egocentrično) na prvom mestu. Ispred čak i Beograda na vodi.

Jedino što priznajem kao razlog za preskakanje koncerta je „brate, skupa karta“. 5000 dinara za najgora sedišta nije baš narodna cena. Mada, ekipa koja voli Kejva je uglavnom uvek imala za koncerte.

Autor je urednik društvenih mreža na portalu Kompas-info.com