Kvadrati bez zelenila, saobraćajni kolaps, kanalizacija: Spisak tema koje se nisu našle u izbornoj kampanji

Beogradski izbori zakazani za nedelju protiču u standardnom folkloru u kom vlast obećava da će napraviti sve što do sad nije a opozicija ukazuje na sveopštu korupciju i uzurpaciju institucija. Pored toga, unutar opozicije imamo i podelu oko toga da li na izbore uopšte treba izaći.

Sve to samo doprinosi kakofoniji političkih poruka koje ne komuniciraju jedna sa drugom a često ni sa građanima o čijoj sudbini je na izborima reč. A Beogradu ne manjka tema o kojima bi trebalo da se razgovara i problema koje treba rešavati. Evo ga jedan mogući pregled.

Stanovanje mora da bude izborna tema

Iako stanovanje nije tema od javnog interesa još od privatizacije stambenog fonda devedesetih, ona bi to morala da bude.

Nepriuštivost stanova, da li kupovinom ili zakupom, u Beogradu je jedna od najvećih u Evropi. Ovo za posledicu, između ostalog, ima prenaseljenost stanova, kasno osamostaljivanje mladih i još manju socijalnu mobilnost svih građana.

Ako kirija stana košta kao prosečna plata, ne možemo očekivati da će studenti hrliti u Beograd za znanjem ili da će se neko doseliti da bi radio u lokalnoj školi ili prodavnici. Zapravo, za očekivati je upravo suprotno, da će ljudi rađe emigrirati tamo gde je odnos zarade i cene stanovanja usklađeniji.

Više stanova nego domaćinstava

Da ironija bude veća, a potencijalna rešenja lakša, Beograd po podacima sa popisa već ima 25 odsto više stambenih jedinica nego domaćinstava ali ispostavlja se da tržište ne funkcioniše baš onako kako nam sugeriše zakon ponude i potražnje.

Intezivna stanogradnja proteklih godina donela je samo skuplje kvadrate i nove probleme. A polako se gomilaju i problemi starog stambenog fonda u kom živi većina stanovništva i kog treba obnoviti u skladu sa novim standardima energetske efikasnosti.

Ako se tome ne pristupi temeljno i uvažavajući različite ekonomske pozicije domaćinstava, posledice bi mogle da budu radikalne za siromašnije vlasnike stanove i socijalnu strukturu grada.

Prazni kvadrati bez zelenih površina

Jedna od nuspojava izgradnje novih, a često praznih kvadrata je i sve manje zelenih površina u urbanom delu Beograda. Grad sa hronično lošim kvalitetom vazduha ima drveća dovoljno za proizvodnju kiseonika tek za petinu svog stanovništva.

Sve češće poplave su isto posledica nekontrolisanog betoniranja i gubitka zelenih površina koje bi inače upijala veće količine padavina. A ionako sve toplija leta postaju sve više nepodnošljiva u gradovima bez zelene infrastrukture.

Beograd svojom užurbanom izgradnjom nekretnina, osim što ne rešava probleme stanovanja, život u gradu čini teže podnošljivijim.

Stanovi koji se sada grade kako bi stajali prazni kao investicija će ostati prazni i u budućnosti, jer više niko neće hteti ili moći da živi u gradu u kome toplotni talas traje mesecima, osrednji pljusak izazove poplavu, vazduh je štetan za disanje a zelenilo je dostupno samo u retkim parkovima.

Vapaj za više zelenila, koji beleži i svako istraživanje javnog mnjenja na teritoriji Beograda, je zapravo vapaj za mogućnost života u samom gradu.

Saobraćajni kolaps

Pored napadnutog i nedovoljnog zelenila, glavni problem života u Beogradu koji ističu sami građani jeste saobraćaj. Jednima ga je preko glave, drugima nedostaje još traka al svima su saobraćajne gužve prva asocijacija na život u gradu.

Na osnovu postojećeg trenda ubrzane motorizacije, projekcije su da će se do 2033. godine prosečna brzina kretanja kroz grad duplo usporiti u odnosu na 2015. To će svakako dati više vremena za razmišljanje o problemu saobraćaja svima koji ga budu provodili u toj gužvi ali ne i prostora za rešavanje tolikog broja vozila na postojećoj putnoj infrastrukturi.

Tu u pomoć dolazi javni prevoz o kojem se još nešto može i čuti u kampanji, od jeftinijih karata, kritike privatizacije prevoza, metroa i autobusa koji gore. Javni prevoz je i doslovno gorući problem, i od umešnosti nove gradske vlasti da mu poveća operativnost i broj korisnika zavisi i koliko ćemo svog života ostaviti u saobraćajnim gužvama.

Kompleksi na mestima kulturnog i istorijskog značaja

Spisak važnih infrastrukturnih tema u Beogradu je nepotpun bez kanalizacione mreže ali pitanje je da li se o njoj ili drugoj bazičnoj infrastrukutri koja još uvek nedostaje u određenim delovima grada može govoriti na način koji će biti ozbiljno shvaćen posle desetina kampanja koje su upravo obećavala njihovu izgradnju.

Umesto toga, redovno se grade megalomanski i luksuzni kompleksi na mestu objekata od kulturnog i istorijskog značaja bez da se o tome vodila bilo kakva javna rasprava.

A upravo je dijalog o tome u kakvom gradu želimo da živimo ključan za dobar život u gradu.

Izbori nisu prostor gde se vodi takav dijalog, metrika glasova je neumoljiva, nema prostora za finese i marginu. Ali izbori jesu prostor na kojem se može obezbediti da takav dijalog uopšte postoji.

Kolektiv Ministarstvo prostora je organizacija sa ciljem zajedničkog osmišljavanja i stvaranja gradova u kojima želimo da živimo

Pročitajte i: