Gradnja kasni, cena nepoznata, javnost umorna: Zašto je metro zaboravljen u predizbornoj kampanji

Autorski tekst Danila Vukmirovića iz udruženja „Po meri metro“

Dizajn: Uroš Maksimović

Teško da postoji poglavlje u višedecenijskoj epopeji izgradnje beogradskog metroa koje je izazvalo manju pažnju javnosti od poslednjeg koje je započeto 2016. i formalno definisano planskim odlukama 2021. i 2022. godine. Na prvi pogled reklo bi se da ni političari, kao ni stručna javnost ne pridaju mnogo značaja ovoj temi, ali taj prvi pogled može da bude prilično varljiv.

Imajući u vidu kompleksnost samog projekta metroa jednog milionskog grada, planovi izgradnje metroa u Beogradu, još od ranih 70-ih, okupljali su i zaokupljali najvrednija imena koja su relevantne inženjerske struke kod nas tada nudile.

Zaboravljena naselja koja su građena zbog metroa

O značaju metroa za Beograd i njegov urbani razvoj i organizaciju, slikovito govori izgradnja naselja na jugu Beograda (Vidikovac, Petlovo brdo, Labudovo brdo), za koju je „odgovoran” upravo plan beogradskog metroa iz 1972. godine.

Kao posledica ekonomskih interesa, a pomalo ironično, ova naselja su poslednjim, aktuelnim planom metroa inicijalno potpuno izostavljena sa trase prve linije. Formalno su vraćena u plan u obliku kraka prve linije tek nakon pokrenute peticije i ulaganja formalnog prigovora udruženja građana „Po meri metro”.

Izgradnju ovog kraka danas niko i ne pominje u kontekstu sada već famozne prve linije, niti ko za njega pita – ni građani, ni struka, ni političari.

Javnost umorna od obećanja

Nameće se pitanje, barem autoru teksta očigledno, kako je moguće skoro potpuno odsustvo interesovanja javnosti? U poslednjih par godina izdvojila su se tri faktora kojima se ovo može objasniti, a koji i danas definišu odnos više slojeva javnosti prema projektu izgradnje beogradskog metroa.

Prvo, zasićenost Beograđana obećanjima o izgradnji metroa. Od onih monumentalnih čiji plan je bio integracija svih šinskih sistema u gradu, do onih pragmatičnih kojima su se primarno nastojala rešiti goruća saobraćajna pitanja, planovi metroa su najavljivani, ulivali nadu, a onda bivali „bačeni u rupe”, kako je neformalno i neduhovito predloženo za, do sada, najambiciozniji plan s početka 70-ih.

Kako se neprekinut kontinuitet propalih planova metroa “sreo” sa oguglalošću građana na lažna velika obećanja političara tokom decenija, tako je svako interesovanje javnosti za metro postajalo, podrazumevano, sve manje.

Političari ispred struke

Drugo, apsolutna dominacija politike i političkih interesa u donošenju odluka o svim bitnijim pitanjima o metrou. Odluka da se prvom linijom metroa zaobiđu sva bitna saobraćajna čvorišta, a u korist građevinskih investicija, jeste, sada već nedvosmisleno i neskriveno, politička odluka.

Ono što je gotovo neverovatno jeste da ovo planirano zaobilaženje saobraćajnih čvorišta trasom prve linije metroa umalo nije u potpunosti prošla ispod radara javnosti.

Zaobiđeni Prokop i Klinički centar Srbije

Tako nova glavna železnička stanica Beograd centar, poznatija kao „Prokop”, u očima vlasti nije bila ni najmanje konkurentna stanica metroa novom tržnom centru u sklopu Beograda na vodi,  a uprkos sugestijama i konkretnim rešenjima domaćih i stranih stručnjaka. Pomenuti stručnjaci su izneli stavove, dali logične kompromisne predloge i na kraju se povukli iz nečega što nije ni postalo diskusija.

Zahvaljujući svojoj poziciji, istu sudbinu kao i „Prokop” doživeo je i Klinički centar Srbije (KCS). Argumenti predstavnika vlasti i predložena „rešenja”, poput pokretnih stepenica od nekoliko stotina metara, kojima be se tobože KCS povezao sa stanicom metroa, nisu vređali inteligenciju samo stručnjaka, već i svih građana koji su se makar i minimalno potrudili da razumeju suštinu metro plana.

Zatajila i opozicija

Sa druge strane, opozicioni političari nisu bili ni blizu toga da istaknu suštinske, one saobraćajne i urbanističke, probleme novog projekta metroa. Činjenica da građani Srbije izvan Beograda finansiraju beogradski metro sa udelom od 50 odsto, bez ikakvih konkretnih koristi od istog, takođe nije bila zanimljiva kreatorima strategija ovog političkog spektra.

A koristi bi mogle biti velike, kao što je „topla veza” između njihove lokalne železničke stanice i same zgrade Kliničkog centra Srbije, bolničkog kreveta, sale za preglede…

Međutim, ekološke teme koje su za opoziciju predstavljale okosnicu predizborne kampanje (pa samim tim i kritike projekta metroa), došle su kasno, a i nisu pobudile interesovanje javnosti za temu izgradnje metroa.

Delovalo je kao da postoji strah da će se kritikom dati poen vlasti, uveravajući time javnost da će se metro zaista graditi.

Rezultat svega ovoga je neočekivano niska pozicija metroa na spisku najbitnijih tema u predizbornoj kampanji 2022. godine, što je značajno doprinelo atmosferi gotovo opšte nezainteresovanosti šire javnosti za projekat metroa.

Gde je nestala stručna javnost

Treće faktor koji je doprineo nezainteresovanosti javnosti se ogleda u pitanju: gde je nestala stručna javnost? Što veći ugled stičemo svojim neospornim znanjem, to nam je reč teža pred javnošću, odgovornost nam je više obavezujuća, a cena našeg ćutanja veća.

Ne treba zamerati nikome ko nije spreman da dovodi sebe u neprijatan položaj suprotstavljajući se de facto dominantnom političkom stavu u politički radikalizovanom i duboko podeljenom društvu.

No, ne možemo ni da ne konstatujemo da se stručna javnost podelila u tri grupe: usamljene i sporadične glasove koji su ukazivali na greške gledajući iz njihove lične stručne perspektive; one koji su svemu ovome pristupili pragmatično, a u koristi svoje akademske i poslovne karijere; i jedno široko i veoma tiho more, prepuno decenija iskustva, relevantnih diploma i doktorskih disertacija.

Građevinski fakultet izneo studiozan stav i stručnu kritiku

Jedini akademski akter koji se ne može uklopiti u ove kategorije je Građevinski fakultet, koji je jedina relevantna akademska institucija koja je iznela studiozan stav i stručnu kritiku.

Ovaj stav je privukao veliku pažnju javnosti, ali i donosilaca odluka. Istupanje beogradskog Građevinskog fakulteta formalnom primedbom na plan metroa, pružilo nam je priliku da makar naslutimo težinu reči stručnjaka, u javnosti prepoznatih kao politički neutralnih.

No, predstavnici Građevinskog fakulteta su se uzdržali od javne diskusije i javne odbrane svoje kritike, i brzo je čitava stvar nestala iz medija i javnosti. Diskusija na temu ove kritike se svela na organizovan monolog predstavnika Saobraćajnog fakulteta, na žalost samo onih strogo pragmatičnih.

Gradnja kasni, interesovanje sve manje

Posle opštih izbora 2022. godine stiče se utisak da interesovanje javnosti za izgradnju Beogradskog metroa kontinuirano opada, sve do danas. Globalna politička, ekonomska i finansijska kriza je temu metroa učinila gorkom i predstavnicima vlasti.

Ne samo da se kasni sa planiranim radovima i potpisivanjem ugovora, nego je i nekada jasno isticana cena metroa, merena po kilometru, po liniji, po stanici, postala pokretna meta, izvesno i opravdano nepoznata i donosiocima odluka.

Dakle, zaobilaženje teme je postao najbezbolniji izbor. I u toj atmosferi konsenzusnog nepominjanja metroa smo prošli i prolazimo kampanju za lokalne izbore 2023. i 2024. godine.

Primarne teme iz infrastrukturnog spektra i racionalizacije potrošnje novca građana su Ekspo i nacionalni stadion, dok (ne)pominjanje metroa počinje da izaziva blage slutnje i kod najtvrđih optimista… nadajmo se neopravdano.

„Po meri metro“ je udruženje koje okuplja građane, stručnjake i entuzijaste radi zajedničkog cilja, poboljšanja postojećeg plana izgradnje beogradskog metroa.

Pročitajte i: