Kina obeležava 75 godina vladavine Komunističke partije: Kako je sve počelo i gde je sada

Kina obeležava 75 godina vladavine Komunističke partije.

Na Trgu Tjenanmen biće upriličena ceremonija podizanja zastave. Garda će izvesti počasni marš od ulaza u prostranu palatu koja je u prošlim vekovima bila dom kineskih careva, prenosi AP.

Druge, veće, manifestacije povodom ove godišnjice nisu najavljene.

Vojne parade i demonstraciju ekonomske moći Kina obično organizuje tek na prelazu decenija. Tako je bilo kada je Komunistička partija slavila 60. i 70. rođendan.

A kako je sve počelo.

1949. Uspon na vlast

Revolucionarni vođa Mao Cedung proglašava osnivanje komunističke Kine 1. oktobra. Njegove snage tada izlaze kao pobednici u građanskom ratu protiv nacionalističke vlade Čang Kaj Šeka. Mao će vladati Kinom do svoje smrti 1976.

1958. Veliki skok napred

Mao pokreće kampanju za industrijalizaciju Kine. Proizvodnja počiva na komunama, privatna poljoprivreda se zabranjuje, a radnici mobilišu za industrijske projekte. Neuspeli plan dovodi do velike gladi zbog koje je umrlo oko 30 miliona ljudi.

1966. Kulturna revolucija

Mao pokreće pokret za čištku buržoazije i promovisanje revolucionarnog duha. Čini to, između ostalog, da bi se osvetio svojim političkim neprijateljima. Mladi se mobilišu u redove paravojne Crvene garde. Milioni se šalju na prinudni rad.

Stvara se kult Maoa i dolazi do masovnog nasilja. Da bi ugušio nastali haos, Mao u pomoć poziva vojsku.

1972. Nikson dolazi u posetu

Američki predsednik Ričard Nikson dolazi u istorijsku posetu Kini. .

1978. Reforma i otvaranje

Kineski lider Deng Sjaoping konsoliduje vlast nakon Maove smrti i počinje da otvara kinesku ekonomiju. Time počinju tri decenije brzog rasta koji transformiše zemlju.

1989. Tjenanmen

Komunističke diktature padaju širom Evrope. Studenti i radnici se dižu i u gradovima širom Kine, posebno na trgu Tjenanmen u Pekingu. Partijsko rukovodstvo šalje vojsku da uguši proteste. Broj mrtvih je i dan danas nepoznat, iako se procene kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada.

1997. Hong Kong

Kina vraća britansku koloniju i obećava gradu poluautonomiju na 50 godina. Ali masovni antivladini protesti 2019. izazivaju represije koje ugrožavaju slobodu govora i teraju neke ljude da beže.

2008. Olimpijske igre u Pekingu

Rastući ekonomski uticaj pomaže Kini da obezbedi pravo na održavanje Olimpijskih igara 2008.  Olimpijada u kineskoj režiji hvali se na sve strane zbog infrastrukture i organizacije. Protesti boraca za ljudska prava se ignorišu, dok komercijalni interesi dosežu nove visine.

2012. Si Đinping

Si preuzima kontrolu nad Komunističkom partijom. Menja Ustav 2018. godine kako bi sebi omogućio da potencijalno vlada doživotno. Obračunao se protiv neslaganja. Pokrenuo je kampanju protiv korupcije i vodio asertivnu spoljnu politiku koja je podstakla tenzije sa SAD.

2018. Trgovinski rat

Predsednik SAD Donald Tramp povećava carine na kineski uvoz. SAD i Kina ulaze u eru pojačanih tenzija definisanih više tehnološkom i vojnom konkurencijom nego saradnjom.

2020. COVID-19

Pandemija je proglašena nakon što su prvi slučajevi COVID-19 otkriveni u gradu Vuhanu krajem 2019. Vladin pristup “čvrste ruke” milione ljudi primorava da ostanu zabarikadirani u svojim domovima. Privreda zbog toga trpi, a 2022. izbijaju protesti.

Gde je Kina danas

Druga najveća svetska ekonomija danas se bori da se povrati nakon pandemije COVID-19.

Kina je prošle nedelje najavila niz mera za jačanje ekonomije, uključujući niže kamatne stope i manje obaveze za otplatu hipoteka.

Ova godišnjica takođe pada u trenutku kada se Kina suočava sa rastućim trvenjima sa susedima. Kina se, u međuvremenu, umešala i u sporove oko svojih pretenzija na veći deo Južnog kineskog mora i nenaseljenih ostrva koje drže Japan, Filipini, Vijetnam i druge susedne nacije.

Peking i dalje insistira na tome da Tajvan mora biti pripojen Kini, ako je potrebno i silom. Sa druge strane, SAD su obezbedile oružje kako bi osigurale svoju odbranu.

Lider stranke i šef države Si Đinping je u velikoj meri izbegavao putovanja u inostranstvo od pandemije. Kod kuće je nastavio sa čistkama najviših zvaničnika koji se smatraju nedovoljno lojalnimi ili su osumnjičeni za korupciju ili ličnu indiskreciju.

Postao je doživotni lider tako što je ukinuo ograničenja mandata i proširio svoju moć na ključne vladine i partijske organe. Kina ne dozvoljava konkurentske izbore i stranka zadržava skoro potpunu kontrolu nad medijima koji informišu njenih 1,4 milijarde stanovnika.

AP / Kompas

Pročitajte i: