Je li TikTok zaista pretnja Zapadu?
SAD se pomeraju ka zabrani TikToka, mada su ključne bojazni u najgorem slučaju sporne. Doduše, Kinezi su odavno zabranili svojim građanima pristup američkim društvenim platformama.
TikTok je u oku oluje zbog moguće zabrane rada u SAD. Ali kako je kineska platforma postala toliko uspešna, a time i važna? (Foto: solenfeyissa, Pixabay)
Kina je oštro kritikovala predlog zakona u američkom Kongresu koji može da otvori vrata zabrani aplikacije TikToK u SAD. Peking predlog opisuje kao nepravedan.
To je, inače, još jedan korak u višegodišnjoj raspravi o uticaju tehologije kineske firme na bezbednost, navodi BBC.
Mnoge zapadne zemlje su već zabranile funkcionerima, političarima i njihovom osoblju da na službene telefone instaliraju TikTok.
Koja su tri ključna pitanja sajber-bezbednosti i popularne aplikacije?
Prvo: TikTok prikuplja previše podataka o korisniku
U kompaniji navode da je prikupljanje podataka u skladu sa “praksom industrije”.
Kritičari često TikTok optužuju da od korisnika uzima ogromnu količinu podataka. Često citiraju studiju australijske kompanije Internet 2.0 o sajber-bezbednosti iz jula 2022.
Istraživači su uvidom u izvorni kod naveli da TikTok prikuplja “previše podataka”, uključujući lokaciju, tip uređaja na kom je instaliran i koje su još aplikacije na njemu.
Međutim, slično testiranje Citizen Laba zaključuje kako “TikTok u poređenju sa drugim raširenim platformama društvenih medija prikuplja sličnu vrstu podataka”.
To je prošle godine potvrdio i Institut za tehnologiju Džordžije: “Ključna činjenica je da većina drugih društvenih medija i mobilnih aplikacija radi isto” što i TikTok.
Drugo: Kineska vlada može da iskoristi TikTok za špijunažu
TikTok ukazuje da je potpuno nezavisna kompanija, da “nije dostavljala podatke kineskoj vladi, niti bi, da joj je traženo”.
Eksperti za podatke su uznemireni, ali većina ljudi se pomirila sa predavanjem gomile ličnih podataka izlaskom na društvene mreže.
TikTok kao sve druge mreže, samo je kineski
TikTok je Amerikancima sporan jer pripada pekinškom tehnološkom gigantu ByteDance. Facebook, Instagram, Snapchat i YouTube, na primer, prikupljaju sličnu količinu podataka, ali su firme sa sedištem u SAD.
Američki zakonodavci su, isto kao i drugi u svetu, godinama podrazumevali određen stepen poverenja, računajući da platforme neće zloupotrebiti podatke za nekakve zločinačke projekte koju mogu da ugroze nacionalnu bezbednost.
Onda je Donald Tramp predsedničkim ukazom 2020. naveo da TiKTok žetvom podataka može Kini da omogući “praćenje službenika federalne administracije i podizvođača i kreira dosijee ličnih podataka za ucenu i ekonomsku špijunažu”.
Međutim, svi dokazi za sada ukazuju samo na teoretski rizik. Bojazan je raspalila mutna odredba kineskog zakona o obaveštajnim podacima iz 2017. koji svim domaćim organizacijama nalaže da “podržavaju, pomažu i sarađuju” u obaveštajnom radu.
Tu rečenicu često citiraju ljudi sumnjičavi ne samo prema TikToku, nego prema kineskoj tehnologiji uopšte.
Kontekst je ipak bitan
Međutim, već pomenuti eksperti džordžijskog Instituta za tehologiju ukazuju da je ta rečenica istrgnuta iz konteksta. Zakon, naime, uključuje zaštitu prava potrošača i privatnih firmi.
Menadžeri TikToka najmanje četiri godine ponavljaju da kinesko osoblje ne može da pristupi podacima korisnika u inostranstvu.
Tu mantra je, međutim, uprskalo priznanje ByteDance da su zaposleni u Pekingu pristupili podacima najmanje dvoje novinara pokušavajući da utvrde gde su i sastaju li se sa službenicima TikToka osumnjičenim da su izvor “medijskog curenja”.
Prekršioci su dobili otkaz, saopštila je potom jedna portparolka kompanije
Uz to, TikTok insistira da korisničke podatke ne čuva u Kini, kao i da u Teksasu gradi centar za podatke američkih korisnika, a u Evropi za evropske.
Uz to, TikTok je otišao dalje od mnogih drugih u saradnji sa Evropskom unijom u nadgledanju i uposlila je nezavisnu kompaniju da nadzire postupanje sa korisničkim podacima.
Treće: TiKTok je alatka za “ispiranje mozga”
Međutim, TikTok insistira da svojoj zajednici nameće standarde i “zabranjuje širenje lažnih informacija koje mogu da naškode zajednici ili širem društvu, uključujući učešće u koordinisanom neautentičnom ponašanju”.
Direktor FBI Kristofer Rej je u novembru 2022. američkim zakonodavcima rekao da “kineska vlada … može da utiče kontrolom algoritma za preporučivanje” i to je isto postalo mantra.
Tu bojazan dodatno podgreva to što je sestrinska aplikacija TikToka Douyin – dostupna samo u Kini – pod teškom cenzurom i navodno postavljena tako da ohrabruje prikladno i korisno ponašanje među mladim korisnicima.
Sa druge strane, sve društvene mreže su u Kini pod takvom cenzurom koju nameće armija internet policajaca zaduženih za brisanje kritike na račun vlasti ili zapaljivog materijala.
Dalje, istraživači Citizen Laba su uporedili TikTok i Douyin, i 2021. zaključili da prvi ne upražnjava političku cenzuru. Slično je ustanovio i Institut za tehnologiju Džordžije, konstatujući da su na mreži lako dostupni prilozi o nezavisnosti Tajvana ili šale na račun Si Đinpinga.
Teorijski rizik
Dakle, široka slika prikazuje samo teorijske strahove i teorijski rizik.
Kritičari TikTok opusuju kao trojanskog konja koji izgleda bezopasno, ali u slučaju sukoba može postati moćno oružje.
Indija je platformu zabranila, zajedno sa gomilom drugih iz Kine, još 2020. Međutim, zabrana u SAD može biti mnogo veći udarac, jer američki saveznici tipično prate primer Vašingtona.
To je osetio Huawei, kada su ga Amerikanci, a potom i drugi proterali iz svoje 5G infrastrukture.
Istini za volju, treba reći da su apsolutno svi pomenuti rizici i bojazni jednosmerni, jer Kina ne mora da razmišlja o američkim i zapadnim aplikacijama. Naime, na svom tlu ih je blokirala pre mnogo godina. (Kompas)