Šta je Gvozdena kupola i čime još Izrael brani svoje nebo?

Iran je dva puta ove godine direktno gađao izraelsku teritoriju, poslednji put juče. Ispalio je oko 200 balističkih raketa, više nego ikada ranije.

Izraelske odbrambene snage (IDF) su saopštile da su presrele veliki broj raketa, ali da je više njih palo na centralni i južni deo zemlje. 

Izrael ima nekoliko sistema protivvazdušne odbrane. Svaki od njih je napravljen da presreće dolazeće rakete na različitim visinama i udaljenostima, piše BBC. 

Gvozdena kupola

Gvozdena kupola je najvažniji izraelski raketni štit. Sposoban je da na daljini do 70 kilometara presretne skoro sve projektile, rakete i granate. Baterije sistema pokrivaju ceo Izrael.

Funkcioniše tako što radar prati sve dolazeće projektile i automatski ispaljuje rakete-presretače da ih obori.

Svaka baterija ima tri do četiri lansera, svaki sa po 20 raketa-presretača.

Ciljaju se i obaraju samo projektili na putanji prema gradovima. To je pitanje novca, jer svaka raketa Tamir košta oko 50.000 dolara. 

Gvozdena kupola uspešno presreće 90 odsto projektila koje nacilja, tvrdi izraelska vojska.

SAD su u ovaj projekat uložila više od 200 miliona dolara. Razvijen je posle rata Izraela i Hezbolaha 2006. kada je grupa na Izrael ispalila skoro 4.000 raketa. 

Davidova praćka

Davidova praćka, na hebrejskom „Čarobni štapić“, može da presreće projektile na udaljenosti do 300 kilometara.

Izrael je u septembru iskoristio ovaj sistem za obaranje balističke rakete koju je Hezbolah ispalio iz Libana. 

Hezbolah je tada saopštio da je gađao sedište Mosada u Tel Avivu. Izraelske vlasti su navele da se kretala prema stambenoj zoni.

Davidova praćka je prvi put postavljena 2017. Njene „Staner rakete obaraju balističke rakete kratkog, srednjeg i dugog dometa na malim visinama.

Poput Gvozdene kupole, i ovaj sistem cilja samo rakete koje idu prema naseljenim područjima.

Davidova praćka može da presretne avione, dronove i krstareće rakete.

Svaka raketa sistema košta oko milion dolara.

Strela

Strela 2 uništava balističke rakete kratkog i srednjeg dometa u gornjem sloju atmosfere, na visini od oko 50 kilometara. 

Razvoj sistema počeo je posle Prvog zalivskog rata 1991. Irak je tada ispalio desetine sovjetskih projektilе Skad na Izrael. 

Strelа 2 je u funkciji od 2000. i može da detektuje projektilе u radijusu od 500 kilometara. Presreće ih brzo, na svega stotinak kilometara od mesta lansiranja.

Rakete putuju devet puta brže od zvuka, a sistem istovremeno može da presretne do 14 ciljeva.

Sistem je prvi put aktiviran 2017. za obaranje jedne sirijske rakete. 

Strela 3, uvedena u operativnu upotrebu 2017. godine, namenjena je presretanju balističkih raketa dugog dometa. Gađa ih pri vrhu balističkog luka, iznad atmosfere.

Dometa je do 2.400 kilometara. Prvi put je upotrebljena u borbi 2023. za presretanje balističke rakete koju su jemenski Hutiji ispalili na Eilat, na jugu Izraela.

Svi izraelski protivraketni odbrambeni sistemi korišćeni su pri iranskom napadu dronovima i raketama u aprilu 2024.

Izrael, uz pomoć lovaca SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, tada su, prema IDF, oborili 300 iranskih projektila.

Kompas