Generalna Skupština UN usvojila rezoluciju o genocidu u Srebrenici

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je danas rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Za rezoluciju je glasalo 84 predstavnika, protiv je bilo 19, dok je 68 zemalja ostalo uzdržano.

Kako je ko glasao

Za usvajanje rezolucije glasale su, između ostalih, Albanija, Australija, Austrija, Belgija, BiH, Bugarska, Kanada, Hrvatska, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Crna Gora, Severna Makedonija, Slovenija…

Protiv su glasale, među ostalim, Kina, Rusija, Belorusija, Mađarska… Detaljnije pročitajte OVDE.

Vučić: Ovo nije pomirenje

„Jedina namera ove rezolucije je bila da se moralna i politička odgovornost za zločin u Srebrenici stavi na jedan narod, na Srbiju i Srpsku kao deo Bosne i Hercegovine, ali nisu uspeli da nam stave žig na čelo“, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, posle usvajanja rezolucije.

Vučić je istakao da je sada prilika da se sumira debata i ponovio da je Srbija bila u pravu kada je govorila da će predloženi tekst rezolucije prouzrokovati nove podele, ne samo u regionu, već i u UN.

Prethodno je pozvao države članice UN da glasaju protiv rezolucije i upitao zašto se donosi, ako njeni sponzori navode da se radi o individualnoj odgovornosti. “To je već urađeno kroz optužnice, presude i svi ljudi su osuđeni na kazne i zatvore. Nema imena u rezoluciji, sve je o svemu, uopšteno. Zašto donosimo rezoluciju ako smo 2015. godine imali rezoluciju o genocidu u svetu”, ponovo je pitao Vučić.

“Govorilo se da će rezolucija doneti pomirenje. Ne ovde, već u zemlji na koju se odnosi Bosnu i Hercegovinu? Ne, uopšte”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije kazao je da je Nemačka krila da se sprema tekst rezolucije, za koju je Srbija saznala dva dana pošto je odbijeno da se 24. marta u Savetu bezbednosti govori o bombardovanju Srbije 1999. godine.

Kazao je i da je u danima pred zasedanje Generalne skupštine UN vršen pritisak na mnoge zemlje članice da podrže ovaj tekst.

Predstavnica Nemačke: Rezolucija nije uperena protiv Srbije

Stalna predstavnica Nemačke u Ujedinjenim nacijama Antje Lenders poručila je na početku zasedanja da rezolucija o uspostavljanju 11. jula kao Međunarodnordnog dana sećanja na genocid u Srebrenici nije uperena protiv Srbije, koja je vredan član ove organizacije, pozivajući države da podrže ovaj tekst.

Ona je, predstavljajući Nacrt rezolucije, dodala da su šireni lažni navodi o tekstu rezolucije, koja nije uperena protiv bilo koga, posebno ne Srbije kao vrednog člana organizacije, već isključivo protiv počinioca genocida.

“Naša inicijativa treba da oda poštu nastradalima i pruži podršku preživelima. Označavanje 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na Srebrenicu treba da omogući godišnje obeležavanje dana u UN i sadrži jezik protiv poricanja genocida”, rekla je Lenders.

Prema njenim rečima, u nacrt rezolucije su uneta i dva amandmana jer je Crna Gora tražila da se podvuče da je odgovornost individualna i da ne može da se odnosi ni na jednu etničku grupu.

“Sve etničke zajednice tokom rata u BiH su stradale i želimo da sve žrtve budu priznate. Pozivam sve članice da podrže ovu rezoluciju i glasaju ako bude stavljena na glasanje”, rekla je predstavnica Nemačke u UN.

“Ujedinjene nacije nastale su na pepelu koji je ostavio režim nacističke Nemačke i naš zajednički cilj je da izgradimo sistem kako se takvi zločini ne ponove”, rekla je ona. Lenders je podsetila da su pre pre skoro 30 godina 8.372 bosanska muslimana sistemski pogubljena u Srebrenici počev od 11. jula 1995. godine. Ona je rekla da će tekst rezolucije doneti pomirenje za sadašnjost i budućnost, pozdravljajući što su tekst podržale i pojedine organizacije mladih iz Srbije.

Ko je predložio i sponozorisao Rezoluciju

Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore, koja je predložila dva amandmana na predlog Rezolucije.

Kosponzori rezolucije su Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.

RTS, međutim, saznaje da su Vanuatu, Antigva i Barbuda i Malavi, povukli kosponzorstvo.

Ceo tekst rezolucije pročitajte OVDE

U genocidu u Srebrenici, koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka. Za genocid je osuđeno više od 50 osoba, na oko 700 godina zatvora. Ratni predsednik RS-a Radovan Karadžić i glavni komandant Vojske RS-a Ratko Mladić osuđeni su na doživotne kazne zatvora.

FoNet / Kompas

Pročitajte i: