Gaza, godinu dana izraelske ofanzive: “Ko god vidi Gazu, zaplakaće”

Vojna kampanja je nastupila samo nekoliko sati nakon što je Hamas, palestinska militantna grupa koja kontroliše Gazu, izvela do tada nezapamćeni napad na Izrael, najsmrtonosniji u istoriji zemlje. Cilj Izraela da uništi Hamas uzeo je ogroman danak u ljudskim žrtvama i infrastrukturi u palestinskoj enklavi, koja je jedno od najgušće naseljenih područja na svetu.

Gaza godinu dana od izraelske ofanzive izgleda kao poprište apokalipse.

Tamo gde su nekada stajale kuće, prodavnice i poslovne zgrade, sada su ogromni nanosi ruševina, prenosi Asošijejted pres (AP). Pod njima su tela žrtava i neeksplodirane municija. Ulice liče na kanjone koj dele gomile i gomile rasparčanog betona.

Ratu se ne nazire kraj, nema plana za dan posle

Do sada je stradalo više od 41.000 ljudi. Više od polovine su žene i deca. Kako se ratu ne nazire kraj i nema plana za dan kasnije, nemoguće je reći kada će i da li će bilo šta biti obnovljeno.

Čak i nakon što borbe prestanu, stotine hiljada ljudi moglo bi godinama ostati da žive u bednim šatorskim kampovima. Stručnjaci kažu da bi rekonstrukcija mogla da potraje decenijama.

„Ovaj rat je uništenje i beda. I kamen bi zaplakao“, rekla je za AP Šifa Hejdžo, 60-godišnja domaćica u šatoru podignutom na mestu gde je nekada bio njen dom. „Ko god vidi Gazu… zaplakaće”.

Izrael za destrukciju krivi Hamas. Napad 7. oktobra prošle godine na Izrael — u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, a oko 250 uzeto kao taoci — zapalio je bure baruta. Buknuo je bespoštedni rat.

U borbama je oko četvrtina svih struktura u Gazi uništena ili ozbiljno oštećena. Ovo je procena UN na osnovu satelitskih snimaka u septembru. Kažu da je oko 66 odsto objekata, od toga više od 227.000 stambenih jedinica, pretrpelo barem neku štetu.

Razaranja gora nego u Ukrajini

Za godinu dana u Gazi je uništeno ili oštećeno skoro isto toliko objekata, kao u Ukrajini za dve godine rata. Ovo kažu Kori Šer i Džejmon Van Den Hoek, američki istraživači koji uz pomoć satelitskog radara dokumentuju ratna razaranja.

Poređenja radi, Gaza je po površini manja od polovine glavnog grada Ukrajine, Kijeva.

Količina razaranja samo u centralnoj i južnoj Gazi, rekao je Šer, otprilike je jednaka onome što je izgubljeno u Bahmutu. Bahmut je na liniji fronta i mesto je jedne od najsmrtonosnijih bitaka u ukrajinskom ratu. Ruske snage su uništile skoro svaku zgradu na putu da primoraju ukrajinske trupe da se povuku. Razaranje u severnoj Gazi je još gore, rekao je on.

Sistem vodovoda i kanalizacije u Gazi je devastiran. Više od 80 odsto zdravstvenih ustanova — i još više puteva — je oštećeno ili uništeno.

Krajem januara, Svetska banka je procenila štetu na 18,5 milijardi dolara. Račun je sravnjen pre nekih intenzivno destruktivnih izraelskih kopnenih operacija. Među njima je i ona na grad Rafa na južnoj granici.

Raseljeno više od dva miliona ljudi

Prema procenama UN-a, oko 90 odsto od 2,3 miliona stanovnika Gaze raseljeno je tokom rata. Često po više puta.

Stotine hiljada ljudi nagomilano je u prostranim šatorskim kampovima. Bez struje, tekuće vode ili toaleta. Glad je široko rasprostranjena.

Agencije Ujedinjenih nacija kažu da je nezaposlenost porasla na oko 80 odsto. Pre rata bila je oko 50 odsto. Skoro celokupno stanovništvo živi u siromaštvu. Čak i onima koji imaju sredstva bilo bi gotovo nemoguće da uvoze građevinski materijal. Prepreka su zbog izraelska ograničenja, tekuće borbe i narušavanja reda i zakona.

40 miliona tona ruševina

UN procenjuju da je rat do sada napravio oko 40 miliona tona otpada i ruševina u Gazi. To je dovoljno da napuni Centralni park u Njujorku do dubine od osam metara. Da bi se sve to uklonilo potrebno je oko 15 godina i skoro 650 miliona dolara, navodi se.

Tu je i pitanje – kuda sa tim otpadom. UN procenjuju da će biti potrebno oko pet kvadratnih kilometara zemlje. Do toga će na ovako maloj i gusto naseljenoj teritoriji, biti teško doći.

Ko bi mogao da pomogne u obnovi

Bogate arapske zemlje poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, su se već javile. Spremne su, međutim, da doprinesu samo obnovi Gaze kao deo posleratnog rešenja koje stvara put ka palestinskoj državi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio ovu opciju. Kaže, neće dozvoliti Hamasu ili palestinskim vlastima koje podržava Zapad da upravljaju Gazom.

Izrael će, kaže, održavati otvorenu bezbednosnu kontrolu i delegirati civilne poslove lokalnim Palestincima. Nije poznato da se iko dobrovoljno javio, a Hamas je pretio da će ubiti svakoga ko pomaže okupaciju.

AP / Kompas

Pročitajte i: