EXPO, projekat koji će razoriti Beograd

Iako najvažniji projekat aktuelne vlasti, EXPO 2027 od početka je kontroverzan i nedovoljno transparentan. Grupa stručnjaka i profesora čak je tribinu u beogradskom Bloku 45 nazvala ,,EXPO – projekat koji će razoriti Beograd”.

Nedavno je uredbom Vlade Srbije projekat EXPO proširen na Terazije, Sajam i još jedan deo Novog Beograda. Dr Ana Graovac iz Nove planske prakse, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Violeta Orlović Lovren, ekspert za javne politike ,,RERI” Dragomir Ristanović i član neformalne grupe građana ,,Za naš kej” Branislav Tomić upozoravaju na ekološke opasnosti samog projekta, lex specialis odnosno posebni zakon koji se na EXPO odnosi i na nepostojanje suštinske javne rasprave.

Od nacionalnog stadiona do EXPO-a

Priča o izgradnji nacionlanog stadiona počela je pre par godina, ali je prvobitni prostorni plan područja posebne namene za Nacionalni fudbalski stadion izrađen 2022. Ana Graovac objašnjava da je njegova izgradnja u tom trenutku proglašena izgradnjom od nacionalnog značaja, ali se projekat nije nalazio ni u jednom urbanističkom planu Beograda, generalnom planu ili planu generalne regulacije.

,,Taj plan za izgradnju stadiona je usvojen kao prvi plan. Onda je došao na red EXPO pa su odlučili da ne prave novi plan, već da iskoriste stari, predviđen za stadion, i da dodaju samo nove faze. Dodali su prvu, što je zapravo druga faza projekta. U njoj je pored stadiona isplanirano još jedno veliko područje baš za EXPO. Zatim je doneta odluka da se radi treća faza, da bi prošle godine počelo sa izradom i četvrte faze. Četvrta faza sada već obuhvata i neki ogromni tematski park od 200 hektara, koji obuhvata praktično celu ovu zonu obalnog i priobalnog zemljišta, koji praktično spaja blokove i kej sa celim tim kompleksom”, kaže Graovac.

Istovremeno sa prostornim planovima država Srbija donosi i specijalni zakon koji sada važi za svaku od teritorija obuhvaćenih projektom EXPO. “Kako se širi teritorija prostornog plana, tako se praktično širi i teritorija za koju važi taj specijalni zakon”, objašnjava Graovac.

Lex specialis

Prostorno planiranje, kako kaže Dragomir Ristanović, predstavlja naučnu disciplina čija je primena neophodna kad god se nešto gradi. Odgovorni prostorni planer koristi naučne tehnike kako bi isplanirao da u određenom prostoru za život bude dovoljno zelenila, mesta za kretanje, proverava da li ima dovoljno mesta za zapošljavanje ili dovoljan broj vrtića. Dakle sve što omogućava ispravan život. Ta pravila koja prostorni planer predviđa, kako Ristanović kaže, ne važe kada pričamo o područjima posebne namene.

,,Kad god čujete da je neki plan plan posebne namene imajte na umu da je to prostor u kome je nešto žrtvovano. Sa jedne strane ta žrtva može da bude dobra, na primer nacionalni park Đerdap, gde nema ni vrtića, ni škola, ni bolnica,” kaže Ristanović. Ali, kako je dodao, posebni zakoni donose se u izuzetno specifičnim okolnostima, kao što je neka iznenadna pretnja ili specifičan problem koji nije postojao. Takvi zakoni su privremeni i odnose se samo na tu nepogodu ili problem, nakon čega se sve vraća u normalu. Oni imaju jasno naznačen period za koji važe kao i koje teritorije ili grupe obuhvataju.

Međutim, u posebnom zakonu koji obuhvata EXPO ne piše da se njegova primena završava onda kada se završi izložba. Tamo ne piše ni koje objekte on konkretno obuhvata, što daje mogućnost da se bilo koji objekat može proglasiti objektom u korist EXPO-a.

Ana Graovac dodaje da se za urbane sredine koriste urbanistički planovi i da je tako propisano zakonom.

,,Beograd ima svoje urbanističke planove i oni su prilagođeni nekoj problematici urbanog grada. Posebni prostorni planovi nisu originalno smišljeni da se rade za urbanu sredinu. Tako se za Beograd na vodi, koji je praktično plan u urbanoj zoni, napravila jedna izmena u zakonu da se i takve neke urbane zone onda mogu nazvati prostornim planom posebne namene. Mi imamo već zakone u Srbiji koji regulišu ta pitanja, a specijalni zakon predviđa neke malo drugačije okolnosti i pravila”, završava Graovac.

Prirodna izvorišta

Beograd se snabdeva vodom preko dve fabrike vode u Makišu i preko Reni bunara. Voda iz Reni bunara je zapravo podzemna voda i ona se jednim delom prirodno čisti, pa je zato kvalitetnija i jeftinija. Duž desne i leve strane obale Save postoji 16 Reni bunara. Četrvta faza projekta EXPO obuhvata veliki deo priobalja reke Save, čime se direktno ugrožava vodoizvorište, tvrdi  Branislav Tomić.

,,Četvrtom fazom su isplanirane dve štetne stvari. Jedna stvar, čija je realizacija već uveliko započela je izgradnja pristana koji se nalazi u prostoru između dva Reni bunara broj 46 i 47, gde je već potpuno devastirano zelenilo koje je tamo postojalo. Pristan se privremeno koristi za transport građevinskog materijala, prvenstveno peska za potrebe gradilišta. Mi nemamo apsolutno nikakvu studiju opravdanosti zbog čega bi se na prostoru između dva reni bunara koja predstavljaju praktično 6 odsto vodoizvorišta, trajno izgradio pristan za brodove. Kako je to od javnog značaja?  Drugi štetan projekat, čija je realizacija najavljena, jeste izgradnja takozvane servisne saobraćajnice od izlaska iz Bloka 45, pa do samog EXPO-a, paralelno sa nasipom”, kaže on.

Kako objašnjava dalje, na nasipu postoji asfaltni put koji je zapravo servisna saobraćajnica i ona je zabranjena za motorna vozila. Servisna saobraćajnica zapravo znači da se po njoj kreću vozila vodoprivrednog preduzeća ,,Srbijavode” i vozila beogradskog vodovoda i kanalizacije.

,,To je nekoliko vozila koja prolaze dnevno svega par minuta, pa je besmisleno izgrađivati čitav jedan potpuno novi put, a stari još postoji. Pre dva meseca je direktor vodoprivrednog preduzeća Srbijavode Goran Puzović, izjavio da je ideja izgradnje servisne saobraćajnice da se teški saobraćaj spusti sa nasip. Znači oni su morali da zabrane bilo kakav, a kamoli težak saobraćaj na nasipu. Umesto toga, on sad kaže da je cilj zapravo spuštanje teškog saobraćaja na servisnu saobraćajnicu”, dodaje Tomić.

Udruženje ,,Savski nasip” podnelo je primedbu protiv nelegalnih objekata koji su izgrađeni u okolini. Oni su zahtevali da se ti objekti poruše i ta primedba je prihvaćena, ali bez navedenog roka za rušenje.

Od javnog interesa, ali bez mišljenja javnosti

Ceo projekat EXPO, tvrde eksperti, nije dovoljno transparentan. Orlović Lovren ističe da su javnost i stručnjaci izopšteni iz rasprava koje se tiču projekta i zakona koji se tiču njega. Zajedno sa svojim kolegama, stručnjacima sa Arhitektonskog, Filozofskog i Fakulteta političkih nauka i drugih, mesecima prate i pokušavaju da projekat sagledaju iz više uglova. Ona kaže da je tema toliko kompleksna, pa je neophodno da svi učestvuju u tome, ali oni koji odlučuju o tome ne razmišljaju isto.

,,Ono na šta svi mi imamo pravo jeste da učestvujemo u donošenju odluka o stvarima koje su od značaja ne samo za lokalnu sredinu, već od nacionalnog značaja. Samim tim što je ovo sve kompleksno, projekat nosi i dodatne rizike pa je jako teško bilo kojoj jednoj struci ili jednom kraju, gradu da kontroliše sve to. Zato je bitno da smo svi uključeni. Taj specijalni zakon ili Lex specialis, je donet u skupštinskoj proceduri bez ikakve javne rasprave, što je već prekršaj po sebi”.

Zato moramo budno da pratimo šta se dešava, jer se tiče naše okoline, tiče se nas, kaže Violeta Orlović Lovren.

Stručnjaci se ne pitaju

Ono što najviše utiče na kritike projekta jesu netransparentost i nejasnoća oko zakona koji regulišu projekat. To ostavlja prostor da se, kako Violeta kaže, pojedini akti tumače po slobodnoj volji.

Dalje stručnjaci zameraju to što neće biti procene aspekta životne sredine i zato kritikuju radove koja ugrožavaju vodoizvorišta. Gradnja za nadzemni deo stadiona je odmakla dalje od onoga što je predviđeno dozvolom za pripremne radove, još pre donošenja rešenja o upotrebnoj dozvoli.

I dok se sa jedne strane stručnjaci okupljaju, diskutuju i procenjuju opasnosti i štete ovog projekta, radovi za EXPO 2027 uveliko traju.

Tijana Ugrinić / Kompas

Pročitajte i: