Koliko su opasne male boginje

Autorski tekst dr Slavice Plavšić

Dizajn: Uroš Maksimović

Male boginje-morbili, su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija čiji je izazivač virus morbila. Spadaju u grupu osipnih groznica, a bolest se prenosi direktnim kontaktom sa obolelom osobom putem respiratornih kapljica koje ona izbacuje kašljem i kijanjem.

Od jedne obolele osobe bolest može da se prenese na 15 drugih koje nemaju imunitet stečen prebolevanjem ili kompletnom vakcinacijom.

Bolest se najčešće javlja kod dece predškolskog uzrasta, ali mogu da obole i odrasli, ukoliko nisu preležali bolest i na taj način stekli imunitet ili ako nisu vakcinisani.

Klinička slika malih boginja

Vreme inkubacije – period od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave simptoma bolesti, je od sedam do 18 dana.

Najpre se javlja tzv. kataralni stadijum sa povišenom temperaturom, sekrecijom iz nosa, kašljem i konjunktivitisom (tzv.„plačna faca“) – vodnjikave, crvene oči i otečeni kapci. U ovom stadijumu bolesti se na sluzokoži u ustima javljaju promene koje liče na posuta zrna griza. Poznate su kao Koplikove mrlje i mogu se primetiti iznad gornjih kutnjaka. Ako ih vidimo i prepoznamo kod deteta, možemo biti sigurni da će se morbilozna ospa pojaviti već sutradan.

Ovi simptomi traju 2-4 dana, nakon čega dolazi do skoka temperature i preko 40°C i pojave ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na telo i ekstremitete, i ide kao „tuširanje“, odozgo naniže. Ovo je tzv osipni stadijum sa karakterističnom crvenom tzv. makulo-papuloznom ospom.

Opšte stanje deteta je veoma narušeno i već na prvi pogled je jasno da je teško bolesno. Obolela osoba je zarazna četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Treći stadijum je period rekonvalescencije, koji nastaje ako nije bilo komplikacija i tada se ospa povlači u potpunosti,  istim redosledom kako je izbijala.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike a definitivna potvrda izolacijom virusa iz krvi ili nazofaringealnog brisa (PCR), kao i serološkom potvrdom, kada se detektuju IgM antitela na virus morbila.

Lečenje se svodi na ublažavanje simptoma bolesti. Veoma je važno mirovanje zbog mogućih komplikacija. Za male boginje ne postoji specifična terapija.

Komplikacije se mogu javiti i nakon više godina

Ono što je mnogo opasnije kod morbila je pojava komplikacija, čak u oko 30 odsto slučajeva.

Komlikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su: zapaljenje srednjeg uha, zapaljenje pluća, zapaljenje mozga, gubitak vida i sluha. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe.

Oko 60 odsto slučajeva smtnog ishoda, nastaje upravo zbog ove komplikacije koja se, srećom, retko javlja.

Dokazano je da se čak i posle više godina od oboljenja, može pojaviti i jedna forma encefalitisa (zapaljenja mozga) koja se uvek završava smrtnim ishodom. Ova bolest se zove – subakutni sklerozirajući panencefalitis, skraćeno SSPE – i javlja se najčešće 5-10 godina posle preležanih malih boginja.

Dakle, ako sad neko preleži male boginje, može da dobije fatalnu bolest posle pet do sedam godina. Ova komplikacija se dešava u 1/10 000 slučajeva obolelih. Bolest dovodi  do postepenog, ali progresivnog gubitka motornih i intelektualnih funkcija, u čijoj osnovi se nalazi neurodegenerativni proces koji zahvata sve moždane strukture.

Nažalost, ova strašna bolest je dijagnostikovana i u Srbiji kod šestogodišnjeg dečaka, koji se morbilima zarazio sa šest meseci, u bolnici gde je primljen zvog rutinske intervencije. Dečak nije mogao biti vakcinisan sa šest meseci, a u susednu sobu je primljen pacijent u fazi inkubacije morbila.

Klinička slika malih boginja je obično teška, ali dečak N. je imao blag oblik bolesti zahvaljujući delimičnoj zaštiti stečenoj od majke. Nažalost, SSPE je dobio posle tri godine, a put do dijagnoze je bio dug i mukotrpan, jer niko od lekara nije mogao da razume šta se zapravo dešava sa dečakom koji je pre toga, do svoje treće godine bio zdrav. Na kraju je, u likvoru dobivenom lumbalnom punkcijom dokazano prisustvo virusa morbila. Ova teška komplikacija se javlja u jednom od 10.000 obolelih, najčešće kada oboli dete mlađe od godinu dana, koje još nije steklo uslove za vakcinisanje, kao što je ovde bio slučaj.

Virus morbila je sistemski i ostavlja stanje imunodeficijencije, odnosno slabijeg imuniteta, koje traje mesecima i godinama.

Procenat dece u Srbiji koja nisu primila neku od obaveznih vakcina je zabrinjavajuće visok.

Svake godine između 10.000 i 12.000 dece ne primi redovne vakcine. Samim tim broj onih koji su osetljivi na zarazne bolesti se povećava do rizičnog nivoa. Ako se prime dve doze, MMR vakcina je efikasna u preko 90 odsto slučajeva.

Svaki pregled i kontrola pedijatra treba da se iskoristi za edukaciju građana o važnosti vakcinacije. Često se prave greške zbog nesigurnosti ili roditelja ili samih zdravstvenih radnika pa se traže opravdanja za odlaganje vakcinacije, a to nosi rizik da dete oboli. Zato je potrebna i jasna i izričita preporuka  iz vrha zdravstvenog sistema da je vakcinacija prioritet i da su neke vakcine obavezne po zakonu. Projektovani cilj je da obuhvat vakcinacijom bude 95 odsto dece.

Otkud strah da MMR vakcina izaziva autizam?

Strah da MMR vakcina izaziva autizam je kog mnogih roditelja i dalje izuzetno veliki iako je potpuno neosnovan. Zato se MMR vakcina odlaže dok dete ne prohoda i progovori, što može imati teške posledice.

Glavni krivac za ove dezinformacije je lekar Endrju Vejkfild, gastroenterolog i abdominalni hirurg iz Londona, koji je najpre 1995. godine u vodećem medicinskom časopisu Lancet objavio članak u kome se navodi da male boginje i MMR vakcina mogu da izazovu Kronovu bolest (imflamatorna bolest creva).

U istom časopisu Lancet je 1998. godine objavio članak u kome je MMR vakcinu doveo u vezu sa pojavom autizma. Da bi što više proširio tu lažnu vest, Vejkfild je sazvao konferenciju za štampu gde je pozvao novinare iz časopisa i TV stanica, tako da se senzacionalna vest proširala neverovatnom brzinom. Međutim, novinar Sandej Tajmsa Brajan Dir je utrvdio da je Vejkfild imao sukob interesa tokom istraživanja. Vejkfild je imao svoju kompaniju za proizvodnju vlastite vakcine i dijagnostičke testove od kojih bi zarada bila višemilionska i zato je bilo važno da se MMR vakcina diskredituje.

Sa druge strane, ustanova gde je radio Vejkfild je bila sponzorisana od strane advokata koga je angažovala antivakcinalna organizacija JABS sa namerom da se ospori kvalitet MMR vakcine.

Britanski Opšti medicinski savet je 2010. godine proglasio Vejkfilda krivim i on je optužen zbog iznošenja neistina kao i korišćenje invazivnih procedura kao što je kolonoskopija i limbalna punkcija na maloj deci, koje su bile nepotrebne. Ovaj lekar je izbrisan iz britanskog medicinskog registra, zabranjeno mu je da se bavi medicinom u Velikoj Britaniji, a njegov članak je povučen iz Lanceta i proglašen neistinitim.  

Vejkfild danas živi u SAD, nema licencu za obavljanje lekarske prakse u SAD, ali se bavi snimanjem antivakserskih spotova.

Ovaj tekst je izazvao lavinu straha, što je potpuno promenilo tok vakcinacije i dovelo do gubitka poverenja roditelja. Odbijanje vakcinacije MMR vakcinom je imalo za posledicu epidemiju malih boginja prvo u Velikoj Britaniji a kasnije i u celom svetu. Poslednjih decenija najveća epidemija malih boginja u svetu je bila između 2017. i 2018. godine. U Srbiji je u tom periodu od malih boginja  obolelo blizu 6 000, a preminulo 15 osoba. 

Nakon ovih radova, objavljen je veliki broj nezavisnih medicinskih istraživanja i neosporno je dokazano da MMR vakcina ne izaziva autizam. Jedina veza između MMR vakcine i autizma je što se prvi znaci autizma obično uočavaju u drugoj godini, kada se primenjuje MMR vakcina, mada kod mnoge dece sa autizmom vakcinacija nije nije ni sprovedena.

Šteta koja je nastala je nemerljiva i njene posledice su i danas prisutne.Jedina neželjena dejstva ove vakcine su reakcija na mestu primene, bol, otok, crvenilo i povišena temperatura u trajanju od nekoliko dana.

Vakcinacija spasila milione života

 Vakcinacija je  najveće medicinsko dostignuće, koje je spasilo milione života. Vakcinacija je stvar individualne ali i kolektivne odgovornosti i jedina mera zaštite od teških kliničkih formi obolevanja, bolničkog lečenja i smrtnih ishoda (Saopštenje Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“, februar 2024.).

 Zbog niskog broja vakcinisane dece ostalim obaveznim vakcinama, takođe postoji opasnost od pojave drugih zaraznih bolesti za koje se smatra da su iskorenjene (npr. poliomijelitis – dečja paraliza), ili povećanje broja obolelih od tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti koje su zadnjih godina bile u padu zahvaljujući vakcinaciji.

Neki roditelji nevakcinisane dece kupuju falsifikovane potvrde u kojima piše da je dete uredno vakcinisano. Zna se čak i cena tih lažnih potvrda: 50-150 evra. Po zakonu, sanitarni inspektori, nakon dve opomene prijavljuju sudu roditelje koji ne dovode decu na zakonom obaveznu vakcinaciju. Za roditelje koji ne vakcinišu decu predviđena je novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara koju neki roditelji plate, što ih ne oslobađa obaveze vakcinisanja, ali se to ipak dešava, dok neki čak i od sudija dobijaju oslobađajuću presudu.

Tokom predhodne, 2023.godine, obuhvat MMR vakcinacijom u Srbiji je bio svega 84,5 odsto prvom dozom vakcine i 91 odsto revakcinacijom. Ciljni obuhvat MMR vakcinacijom od 95 odsto, postignut je samo u jednom od 24 okruga. Na dostignute vrednosti obuhvata imunizacijom uticalo je veoma agresivno delovanje antivakcinalnog lobija koje se u našoj zemlji toleriše i prolazi bez sankcija.

Takođe je sporno i to što o obaveznoj imunizaciji postoje dva zakona koja su u koliziji :

Član 15 Zakona o pravima pacijenta („Sl. glasnik RS“, broj 45/13 ) daje pravo da roditelj ili stratelj odluči da li će vakcinisati dete ili ne, i

Član 32 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl.glasnik RS“, br.15/16, 68/2020 i 136/2020. godine, po kome nevakcinisana deca ne bi smela da budu primljena u pretškolske ustanove niti u škole, ali se taj zakon ne poštuje.

 Opštine sa najnižim obuhvatomm MMR vakcine ispod 60 odsto su: Kruševac, Negotin, Ub, Novi Pazar, Merošina u centralnoj Srbiji, a u Vojvodini Apatin i Kovin.

Opštine sa najnižim obuhvatom revakcinacije MMR vakcinom u centralnoj Srbiji su Ćićevac (70,6 odsto)  i Vračar (71odsto), dok je na nivou grada Beograda obuhvat revakcinacijom 85,9 odsto.

Postoje opštine u Srbiji gde je obuhvat MMR vakcinacijom 100 odsto i taj rezultat se svakako može pripisati kao zasluga posvećenim pedijatrima: Sopot, Čukarica, Bogatić, Koceljeva, Ljubovija i još nekoliko opština u Srbiji.

SZO upozorila na „alarmantan porast“

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je saopštila da je prošle, 2023. godine u Evropi zabeležen „alarmantan“ porast slučajeva malih boginja – ima ih skoro 45 puta više nego 2022. godine.Tokom 2023. godine zaraženo je 42.200 ljudi, dok je taj broj u 2022. godini iznosio 941 i to u 40 od 53 zemlje Evropskog regiona. U ovom periodu, hospitalizovano je 21 000 osoba, a bilo je pet smrtnih ishoda. (četvoro dece i jedna odrasla osoba)  /BBC /

Najkritičnija epidemijska situacija što se morbila tiče je u Rumuniji, gde je od pоčеtка 2023. gоdinе zакljučnо sа 10. 3. 2024. gоdinе rеgistrovano 7243 slučаја mоrbilа sа оsаm smrtnih ishоdа kod dece. Zа vrеmе trајаnjа pаndеmiје kovida 19, u sкоrо čеtvrtini zеmаljа svеtа је prекidаnа ili оdlаgаnа imunizаciја MMR vакcinоm, а u vеliкоm brојu zеmаljа dоšlо је dо znаčајnоg pаdа оbuhvаtа.

Što se zamalja regiona tiče, situacija je sledeća:

 Morbili [2024]:

– Srbija, 114 (+8 [2024-06-02 .. 2024-05-26])

– Republika Srpska, 184 (+25 [2024-05-31 .. 2024-05-24])

– Crna Gora, 6 (+1 [2024-05-29 .. 2024-05-23])

– Federacija BiH, 4553 (+383 [2024-06-02 .. 2024-05-26])

– Brčko distrikt BiH*, 112 (+112 [2024-05-29 .. 2024-01-01])*

– Slovenija, 11 (0 [2024-05-24])

– Hrvatska, 8 (0 [2024-05-13])

* Brčko distrikt ima specijalan (dvojni) status sa zasebnom zdravstvenom službom i podaci nisu uključeni ni u izveštajima ZZJZ FBiH a ni IJZ RS.( Aleksandar Jovičić)

Prema podacima SZO u Evropskom regionu u pеriоdu 2020–2022. gоdinе obuhvat vakcinacijom prvоm dоzоm MMR vакcinе је pао sа 96 nа 93 odsto, а drugоm sа 92 nа 91 odsto, pа је tако 1,8 miliоnа dеcе оstаlо nеvакcinisаnо.

SZO veruje da je to rezultat manjeg broja dece koja su vakcinisana protiv ove bolesti tokom pandemije kovida.

Dr Hans Kluge, regionalni direktor SZO je izjavio da je situacija zabrinjavajuća i da je vakcinacija jedini način da se deca zaštite od ove opasne zarazne bolesti.

Najugroženije su bebe koje su premlade da bi primile prvu dozu vakcine. Od svih zemalja u evropskom regionu traži se da brzo otkriju i reaguju na epidemije morbila, uz davanje vakcina većem broju ljudi.

Neophodno da se vakciniše 95 odsto dece

Sa ukidanjem mera socijalnog distanciranja, putovanjima i sl. rizik od širenja morbila preko granica i unutar zajednica je mnogo veći, posebno među nedovoljno vakcinisanim populacijama. Čak i zemlje koje su postigle status eliminacije morbila su u opasnosti od velikih epidemija, upozorila je SZO.

Neophodno je da se 95 odsto dece vakciniše sa dve doze vakcine protiv morbila u svim zajednicama kako bi se sprečilo širenje ove veoma zarazne bolesti.

 Problemi koji dovode do toga su: nedostatak zdravstvenog obrazovanje, nepoštovanje zakona i neodlučni lekari, koja se povlači pred agresivnim stavovima antivaksera.

U nekim zemljama vakcinacija je dobrovoljna, a u nekim obavezna. Represija ne daje dobre rezultate. Potrebno je da pedijatri dovoljno dobro objasne roditeljima značaj vakcinacije, potencijalne opasnosti i posledice ako se vakcina ne primi.

U Italiji, Francuskoj i Nemačkoj vakcinacija protiv morbila je obavezna, a u skandinavskim je preporučena. Ipak, tamo obuhvat nikad nije ispod 90 odsto za bilo koju vakcinu.

Dokle god postoji slučaj širenja malih boginja bilo gde u svetu, mogućnost prenosa u evropski region postoji, ali se neće širiti epidemijski, ako je vakcinacija odrađena rutinski za osetljivu populaciju.

Svaki pregled i kontrola pedijatra treba da se iskoristi za edukaciju građana o važnosti vakcinacije. Često se prave greške zbog nesigurnosti ili roditelja ili samih zdravstvenih radnika pa se traže opravdanja za odlaganje vakcinacije, a to nosi rizik da dete oboli. Zato je potrebna i jasna i izričita preporuka i iz vrha zdravstvenog sistema da je vakcinacija prioritet i da su neke vakcine obavezne po zakonu.

Od 2005. godine na tržištu postoji i MMRV vakcina, gde je dodat i virus ovčijih boginja (varičele).

 U Srbiji se još uvek ne daje ova kombinacija vakcina, već je vakcina protiv varičele preporučena.

Procena Svetske Zdravstvene Organizacije je da je u periodu od 20 godina (2000-2020.god.) sačuvano oko 31.7 miliona života zahvaljujući vakcinaciji protiv malih boginja.  

Autorka je pulmolog u penziji

Pročitajte i: