Desnica je pokazala snagu: Šta posle izbora za Evropski parlament?

Stranke krajnje desnice uzdrmale su tradicionalan odnos moći u Evropskoj uniji osvajanjem velikog broja poslaničkih mesta na izborima za Evropski parlament.

Neki glasački listići na izborima za Evropski parlament i dalje se broje ali rezultat je pokazao da se sastav članstva u parlamentu bloka od 27 zemalja jasno pomerio udesno, prenosi AP.

Koliko je ko dobio

Italijanska premijerka Đorđa Meloni više je nego udvostručila mesta svoje stranke u parlamentu.

Ekstremno desničarska stranka Alternativa za Nemačku uspela je da prikupi dovoljno mesta da prođe pored socijaldemokrata kancelara Olafa Šolca koji su u padu.

Osećajući pretnju krajnje desnice, demohrišćani predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen su se već pomerili dalje udesno po pitanju migracija i klime uoči izbora. Nagrađeni su time što su ostali daleko najveća grupa u Evropskom parlamentu koji broji 720 mesta.

Od poslednjih izbora ​​2019. godine, populističke ili krajnje desničarske stranke sada vode vlade u tri zemlje — Mađarskoj, Slovačkoj i Italiji — i deo su vladajućih koalicija u drugim, uključujući Švedsku i Finsku.

Evropska narodna partija (EPP), koja okuplja umerenu desnicu i demohrišćane, ostala je ubedljivo najjača u Evropskom parlamentu, beležeći čak blagi skok. Okupljeni oko Ursule fon der Lajen će tako imati 184 od 720 mandata, koliko ih ima u Evropskom parlamentu.

Socijaldemokrate su na istome pošto im, prema projekcijama, pripada 139 mandata. Treća grupa koja je činila „vladajuću većinu“, liberali, uprkos padu imaće 80 stolica. Dakle, te tri grupe ponovo zajedno imaju većinu.

Šta se dešava u Francuskoj

Nesumnjivo je, međutim, da je zvezda izbornoj noći bila partija Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila praktično duplo više glasova od Makronove proevropske centrističke partije.

Makron je na to odgovorio tako što je odmah raspustio nacionalni parlament i  sazvao vanredne izbore. Ovo je veliki politički rizik, jer bi njegova stranka mogla da pretrpi još gubitaka, otežavajući ostatak njegovog predsedničkog mandata koji se završava 2027.

Le Pen je izazov prihvatila sa zadovoljstvom. „Spremni smo da preokrenemo zemlju, spremni da branimo interese Francuza, spremni da stanemo na kraj masovnoj imigraciji“, rekla je.

Makron sebe opisuje kao centristu i strastvenog Evropljanina.

Ovi vanredni opšti izbori, koji se održavaju u dva kruga 30. juna i 7. jula, mogli bi da dovedu do toga da on mora da radi zajedno sa francuskim premijerom iz evroskeptične krajnje desnice.

Marin Le Pen, koja se redovno predstavlja kao njegov politički neprijatelj broj jedan, izjavila je u nedelju da je njena stranka spremna da vlada.

U Francuskoj se ranije dešavalo da predsednik, koji je najmoćniji političar u zemlji, i premijer, potiču iz različitih političkih partija. Ali ako bi novi premijer došao sa krajnje desnice, to bi bio prvi put za Francusku, piše BBC.

Šta će biti sa klimatskim promenama

Porast nacionalističkih i populističkih partija širom Evrope znatno će otežati usvajanje zakona o pitanjima koja se kreću od klimatskih promena do poljoprivredne politike u narednih pet godina.

Jedno pitanje koje utiče na živote svih građana EU, a na koje je tvrda desnica već uticala, jeste reforma životne sredine. EU je dugo bila ambiciozna u želji da bude svetski lider u klimatskim akcijama, piše BBC.

Ali zelene stranke su izgubile čak 20 mesta na ovom glasanju u Evropskom parlamentu.

Poljoprivrednici širom EU organizovali su masovne proteste zbog ekoloških pravila koja nazivaju nepravednim i pogubnim.

Poreski obveznici EU, suočeni sa krizom troškova života, sve su nervozniji, čak i pružaju otpor prema novim ekološkim pravilima koja ih stavljaju pod pritisak da kupe novi sistem grejanja za svoj dom ili automobil koji manje zagađuje životnu sredinu.

Šta kaže ODIHR

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) saopštila je danas da su izbori za Evropski parlament bili „velika demokratska vežba, pokrivajući 27 zemalja koje su glasale za svoje predstavnike u jednom telu“

Šefica Specijalne misije za procenu izbora ODIHR Ingibjerg Solrun Gisladotir upozorila je da „sve netolerantnija retorika u kampanji i fizički napadi na političare izazivaju ozbiljnu zabrinutost i pokazuju potrebu za daljim naporima i na nivou EU i na nacionalnom nivou“, prenosi FoNet.

U saopštenju se navodi da je više od 360 miliona birača registrovano za glasanje, na izborima koje su profesionalno organizovala nacionalna izborna tela koja su generalno uživala visok nivo poverenja javnosti. Evo šta su primetili posmatrači:

• većina država članica ne obezbeđuje pun pristup ni građanima ni međunarodnom posmatranju, što smanjuje transparentnost izbornog procesa.
• poštovane su slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja, a birači su imali širok izbor političkih alternativa.
• tokom kampanje, migracije i neke druge teme postale su posebno razdorne, pa je bilo slučajeva političkog nasilja, seksističkog i ksenofobičnog jezika.
• jedan broj visokih zvaničnika EU nastavio je da vodi aktivnu kampanju uoči izbora, postavljajući pitanja o potencijalnoj zloupotrebi javnih resursa.
• protekli izbori bili su prvi na kojima je uveden zakon za poboljšanje nadzora nad onlajn kampanjom, uključujući zahteve za borbu protiv dezinformacija.
• povećana posvećenost i više inicijativa na evropskom i na nacionalnom nivou, ali je potrebno više napora za izbor nedovoljno zastupljenih grupa, uključujući Rome i Sinte, kako bi se formirala potpuno inkluzivna institucija.
• žene su „prilično dobro zastupljene u Evropskom parlamentu i političkom životu“, ali i je EU „daleko od postizanja cilja rodne ravnopravnosti širom Evrope, a nivo zastupljenosti značajno varira između zemalja“.
• ograničenja dostupnosti informativnih materijala na različitim jezicima za etničke i jezičke manjine na nekim mestima su u suprotnosti sa međunarodnim standardima.
• neke zemlje nisu ispunile svoje zakonske obaveze da osiguraju biračima sa invaliditetom da učestvuju u izbornom procesu
• širom EU, mediji su se često opredeljivali da izveštavaju o domaćoj politici, a ne o kampanji za evropske izbore.
• ograničeno izveštavanje o kampanji smanjilo je mogućnost glasača da saznaju više o kandidatima i njihovim političkim programima, ograničavajući ih u donošenju potpuno informisanog izbora na dan izbora.

Izbori za Evropski parlament trajali su od 6. do 9. juna u zemljama članicama EU, a pravo glasa imalo je 360 miliona Evropljana.

Prema prvim procenama Evropskog parlamenta , izlasnost birača širom Evrope bila je 51 odsto, što je neznatno više nego 2019. godine, kada je bila 50,66 odsto.

Novi saziv Evropskog parlamenta ubuduće će imati 720 poslanika, što je 15 više nego do sada.

Konstitutivna sednica novog saziva EP biće održana 16. jula u Strazburu.

Kompas

Pročitajte i: