Preliminarni rezultati kažu: Uspon desnice na izborima za Evropski parlament

Uspeh desničarskih partija posebno je primetan u državama poput Nemačke, Francuske, Italije i Holandije.

Glasanje na izborima za EP u Rumuniji (Foto: FoNet / AP)

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola predstavila je u nedelju uveče prve preliminarne rezultate evropskih izbora. Oni potvrđuju ono što se mesecima unapred pretpostavljalo – desničarske političke partije postigle su značajne rezultate.

Preliminarni rezultati pokazuju da su tradicionalne partije desnog i levog centra, odnosno evropski narodnjaci i socijaldemokrate zadržali prvo i drugo mesto.

Na trećem su ostali evropski liberali, uprkos tome što je ova pozicija bila veoma neizvesna zbog velike pobede ekstremne desnice.

Uspeh desničarskih partija posebno je primetan u državama poput Nemačke, Francuske, Italije i Holandije.

Projekcije pokazuju da će Evropska narodna partija od 720 poslanika imati 189, Socijalisti i demokrate 135 mandata, Obnovimo Evropu 80, Evropski konzervativci i reformisti 72, Identitet i demokratija 58, a stranka Zelenih 52 poslanika.

Koliko je ko dobio

Pobednik na evropskim izborima u Mađarskoj je stranka premijera Viktora Orbana. Partija bivšeg slovenačkog šefa vlade Janeza Janše dobiće četiri od devet mesta koji pripadaju Sloveniji u EP. Prvi rezultati u Austriji ukazuju na tesnu pobedu krajnje desnice, dok u Italiji najviše glasova ima desničarska stranka premijerke Đorđe Meloni.

Prema prvim podacima nacionalne izborne komisije, Orbanova stranka Fides osvojila je 43,5 posto glasova i ta ppobeda je očekivana, ali uz lošiji rezultat nego pre pet godina, kada je dobila nešto više od 52 posto glasova.

Iza nje je stranka Poštovanje i sloboda (TISZA) sa 30,99 osto glasova, iako su joj ankete predviđale oko 27 odsto podrške birača, a Orbanovoj partiji čak približno 50 posto.

Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše osvojila je četiri od devet slovenačkih mandata, objavila je izborna komisija u Ljubljani na osnovu približno pola prebrojanih glasova. Inače, odziv birača bio je oko 32 odsto, što je najviše dosad na izborima za EP u Sloveniji.

Gibanje sloboda premijera Roberta Goloba imaće dva mandata, a po jedan stranka Vesna (zeleni), demohrišćanska Nova Slovenija i konzervativna Slovenska narodna stranka (SLS), prenosi Fonet.

Prema prvim postizbornim projekcijama pobedu na evropskim izborima u Austriji odnela je krajnje desno orijentirana Slobodarska stranka,mada sa manje glasova nego što se predviđalo, objavila je nacionalna televizija ORF. Slobodarska stranka osvojila je 25,5 posto glasova, s tesnom prednošću ispred konzervativne Narodne stranke (OVP) – 24,7 odsto i socijaldemokrata (23,3 procenta), objavio je ORF.

Desna populistička stranka premijerke Đorđe Meloni, osvojila je najviše glasova na izborima za Europski parlament, pokazale su izlazne ankete. Braća Italije osvajaju između 26 i 30 posto glasova, a opoziciona Demokratska stranka levog centra između 21 i 25 posto, objavila ja nacionala televizija RAI.

Kadrovska kombinatorika

Premijer Portugalije Luiš Montenegro poručio je da će bivši premijer Portigalije Antonio Košta imati punu podršku vlade ukoliko odluči da se kandiduje za novog predsednika Evropskog saveta, javlja danas Rojters.

Ukoliko je Košta kandidat za tu poziciju, portugalska vlada ne samo da će ga podržati, već će učiniti sve da njegova kandidatura bude uspešna, poručio je Montenegro. Prema privremenim rezultatima evropskih izbora, grupa Socijalista i demokrata biće druga po snazi u Evropskom parlamentu i najverovatnije će dobiti poziciju predsednika Saveta EU, kada dođe do podele i pregovora o najvišim pozicijama u EU.

Kandidatkinja za predsednicu Evropske komisije je Ursula fon der Lajen, koja predstavlja Evropsku narodnu stranku koja je osvojila najveći broj mandata na evropskim izborima.

Uz Koštu, koji je viđen kao „teška kategorija“ za funkciju predsednika Saveta, za tu poziciju je zainteresovana i danska premijerka Mete Frederikson

Izbori za Evropski parlament trajali su od 6. do 9. juna u zemljama članicama EU, a pravo glasa imalo je 360 miliona Evropljana.

Prema prvim procenama Evropskog parlamenta , izlasnost birača širom Evrope bila je 51 odsto, što je neznatno više nego 2019. godine, kada je bila 50,66 odsto.

Novi saziv Evropskog parlamenta ubuduće će imati 720 poslanika, što je 15 više nego do sada.

Konstitutivna sednica novog saziva EP biće održana 16. jula u Strazburu.

FoNet / Kompas

Pročitajte i: