Budžet Rusije – vojska na račun svega ostalog, spremnost za rat bez kraja

Budžet Rusije za narednih nagoveštava spremnost za rat bez kraja. Nacrt koji je dospeo pred Dumu predviđa rekordnu potrošnju za vojsku, uz jednu bitnu novotariju.

Za razliku od prošlosti, ne oslanja se na naftu i gas, nego na poreze.

Dalje, Kremlj je naprečac odbacio prethodni plan redukovanja potrošnje na odbranu 2025-26. 

Ratovanje zahteva veću žrtvu od očekivane

To ukazuje da apetit za ratovanje zahteva veću žrtvu, kako materijalnu, tako ljudsku, nego što se očekivalo, ocenio je Alesandar Koljandr iz Centra za analizu evropske politike.

Vlada je parlamentu predstavila nacrt budžeta za 2025-27. sa vojnim rashodima većim od 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

To je za četvrtinu više nego u prethodnom periodu, i dvostruko više od proseka postsovjetske ere, ali nadalje manje nego u Sovjetskom Savezu.

Brojke potvrđuju da je ruska privreda potpuno prešla na ratni režim. Sve i da se rat u Ukrajini brzo okonča, nalivanje novca u vojsku i sektor odbrane ostaće prioritet.

Zapanjujuć budžet za odbranu uz pad prihoda od nafte

Nacrt budžeta za 2025. predviđa povećanje ulaganja u vojsku za zapanjujućih 25 odsto, na 140 milijardi dolara, rekord u poslednjih 35 godina.

Vlada pritom budžetski deficit namerava da zadrži na ispod jedan odsto BDP, i to bez neočekivanih prihoda od prodaje nafte.

Naime, u dolazećim godinama predviđa topljenje udela prihoda od nafte i gasa, koji su 2022. bili vodeći.

Konkretno, 2025. planira prihod od 10.940 milijardi rubalja (115 milijardi dolara), 370 milijardi rubalja manje nego ove godine. 

Do 2027. godine Kremlj računa na pad prihoda od energenata na 9.770 milijardi rubalja, pripisujući to globalnom pojeftinjenju nafte, padu proizvodnje i manjim porezima.

Štipanje na svemu osim na vojsci

Odakle onda Rusija namerava da stvori novac za vojsku? Štipanjem na svim drugim stranama.

Prvi put eri Vladimira Putina, čisto vojna potrošnja premašiće zbir socijalnih troškova, uključujući socijalnu politiku, obrazovanje i zdravstvo. 

Skromni rast rashoda na te sektore beznačajan je u poređenju sa rastom izdvajanja za odbranu.

Kada se na vojne rashode dodaju i troškovi državne bezbednosti, dakle pograničnih snaga, policije i službi, budžet za vojsku i bezbednost u nacrtu dostiže 16.700 milijardi rubalja.

Socijalni troškovi se sabiraju na 10.000 milijardi. 

Dve strane potrošnje počele su da ispadaju iz ravnoteže prošle godine i prevaljivanje na vojsku i aparat bezbednosti trajaće do iduće.

Šta vojni budžet znači za sve ostalo u Rusiji?

To, naravno, mora da ima posledice. 

Pre svega, usporiće rast životnog standarda – mada će blagostanje nastaviti da raste zbog državnih stimulacija i manjka radne snage, tempo će pasti.

Realne plate dogodine bi trebalo da rastu po stopi od sedam odsto, posle 9,25 ove godine.

Realni raspoloživi prihod – ključna mera životnog standarda – usporiće još snažnije zbog rasta troškova komunalnih usluga i kamatnih stopa. 

Realni raspoloživi prihod ove godine će porasti za 7,1 odsto, dogodine za 6,1 i 3,4 odsto 2027.

Kremlj rat u Ukrajini opisuje kao egzistencijalno pitanje. Za njegovo finansiranje kao glavni izvor vidi poreze nepovezane sa energentima.

Veći porezi privredi i potrošačima

Vlada očekuje ukupno povećanje prihoda od poreza, pre svega od poreza na maloprodaju i korporativnih poreza. 

Prema nacrtu, ti prihodi porašće na 29.400 milijardi rubalja iduće godine, skoro za petinu – 18,4 odsto – više nego 2024.

Za potonje dve godine računa na rast po skromjiim stopama od 6,5 i 6,85 odsto.

To podrzumeva privredni rast, jer što više privreda zarađuje i stanovništvo troši, to više poreza država ubira.

Tu, međutim, federacija namerava da ubere veći deo kolača od regiona.

Sve u svemu, trećina dodatnih budžetskih prihoda dolaziće od privrednog rasta, a ostatak od većeg poreskog opterećenja privrede i potrošača.

Budžet skormnog deficita i umeren državni dug

Moskva računa na skroman budžetski deficit i spoljni dug, istorijski zapravo zaprepašćujuće skromne za državu u teškom ratu.

Naime, dogodine će deficit prema nacrtu biti 0,5 odsto BDP, a u dve naredne 0,9 i 1,1 odsto.

Odnos državnog duga prema BDP do 2027. trebalo bi da se zadrži na samo 18 odsto, odnosno na četvrtini proseka tipične zemlje u razvoju.

Koljandr to pripisuje godinama konzervativne fiskalne politike vlasti zapadnim sankcijama, odnosno zabrani ulaganja u ruski državni dug.

Fond za vanredne troškove

Država u finansijskoj nuždi može da zagrabi u specijalni Fond nacionalnog blagostanja. Tehnički, to je nasuprot propisima, ali Kremlj u praksi ništa ne može da spreči da to učini.

Fond će na kraju godine imati nešto više od 11.000 milijardi biliona rubalja, odnosno 5,6 odsto BDP.

Prema planu, krajem 2025. u ćupu će biti 12.880 milijardi, a ako bude mogućnosti da se dopuni, i više.

To zavisi od cene nafte, ali za sada nema nagoveštaja da su glasine o skorašnjem iscrpljivanju Fonda tačne.

Naime, čak i da nafta bude 10 dolara po barelu jeftinija od projektovane u nacrtu budžeta, Fond će ostati otpilike na nivou s kraja 2024.

Mogući pritisci na budžet

Pretnje stabilnosti budžeta su dugoročni pad cene nafte i troškovi nove, prikrivene ili otvorene mobilizacije koja će dodatno da zaoštri problem manjka radne snage i tako utiče na privredni rast. 

Tu spadaju i sankcije i ulaganja u infrastrukturu. Međutim, šanse da se sve to praktično istovremeno desi u narednih 12 meseci su male. 

Sve u svemu, čak i da se rat završi iduće godine, Rusija će dugo morati da troši preko svojih mogućnosti na obnovu vojske.

Uz pad prihoda od nafte, erozije radne snage, zamora društva i apetita državne birokratije, Putin će u nekom trenutku morati da bira između socijalnog mira, vojne potrošnje i ekonomske stabilnosti. 

Isto kao što su to činili njegovi prethodnici u Sovjetskom Savezu.

Kompas