Razglednica sa samita BRIKS-a: Harmoničan susret indijskog premijera i kineskog predsednika

Si i Modi nisu vodili zvanične razgovore pet godina. Njihov susret bio je jedan od vrhunaca samita BRIKS-a kog je Vladimir Putin pokušao da iskoristi da pokaže kako Zapad nije uspeo da izoluje Rusiju zbog rata u Ukrajini.

U kakvim su odnosima Kina i Indija?

Odnosi Indije i Kine su decenijama pod tenzijom. Glavni razlog je loše definisana sporna granica između dve zemlje duga 3.440 kilometara.

Reke, jezera i snežni pokrivači duž te linije utiču na to da se ona stalno pomera. To na mnogim mestima često dovodi do toga da se dve vojske gledaju lice u lice, a ponekad eskalira u sukob, prenosi BBC.

Kina i Indija su 1962. godine vodile rat u kojem je Indija pretrpela težak poraz. Od tada je bilo nekoliko okršaja između dve strane.

Kada je Indija opozvala deo ustava koji Kašmiru omogućava specijalni status, Kina je taj potez osudila u Savetu bezbednosti UN. Sukob u dolini Galvan 2020. bio je najgori u poslednjim decenijama. Poginulo je najmanje 20 indijskih i četiri kineska vojnika.

Kasnije te godine, dve zemlje su povukle trupe sa nekih delova sporne granice i obećale da će smanjiti tenzije. Situacija je, međutim, ostala napeta.

Trupe sa dve strane ponovo su se sukobile u severnoj oblasti Sikima 2021. godine, a zatim u graničnom sektoru Tavang 2022. godine.

Vojni sukob uticao je i na poslovne veze između dve zemlje. Delhi je pojačao kontrolu kineskih investicija u zemlji i zabranio nekoliko popularnih kineskih mobilnih aplikacija. Među njima i TikTok. Takođe je obustavio direktne putničke letove za Kinu.

Šta je dogovor?

Na ovogodišnjem BRIKS-u, Modi i Si su se složili da odrede „rani datum“ za sastanak njihovih najviših zvaničnika kako bi se problemi rešili.

„U fundamentalnom je interesu dve zemlje i naroda da Kina i Indija pravilno shvate trend istorije i pravac razvoja njihovih odnosa“, rekao je Si, prenosi kineska državna televizija CCTV.

Modi je uzvratio da bi održavanje mira i stabilnosti na njihovoj granici trebalo da bude prioritet. Dodao je i da bi uzajamno poverenje, poštovanje i osetljivost trebalo da budu osnova odnosa.

Šta to znači za BRIKS?

Nema mnogo optimizma za klub BRIKS-a sve dok su Kina i Indija podeljene. Ovo smatra bivši ekonomista investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil, koji je 2001. skovao termin BRIKS.

„Meni se čini da je to simboličan godišnji skup na kojem važne zemlje u usponu, posebno one bučne poput Rusije, ali i Kine, mogu da se okupe i istaknu koliko je dobro biti deo nečega što ne uključuje SAD. Kao i da globalno upravljanje nije dovoljno dobro“, rekao je O’Nil za Rojters.

Kakav je stav o ratu u Ukrajini

Putin, koji odbacuje tvrdnje Zapada da je ratni zločinac zbog ruskih vojnih akcija u Ukrajini, ugostio je više od 20 lidera na samitu u gradu Kazanju na obalama Volge. Među njima i Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske koja je NATO članica. Došao je i iranski predsednik Masud Pezeškijan.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije otišao, ali je poslao delegaciju u kojoj je i Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade. Vulin je odande poručio kako se nada da u BRIKS-u ima mesta i za Srbiju. Prethodno je (ne prvi put) naglasio da Beograd Moskvi nikada neće uvesti sankcije.

Indijski premijer javno je na samitu rekao da želi mir u Ukrajini. Si je razgovarao o ratu iza zatvorenih vrata sa šefom Kremlja.

Završno saopštenje sa samita na 43 stranice kretalo se od geopolitike i narkotika do veštačke inteligencije, pa čak i očuvanja velikih mačaka. Nedostajalo je detalja o nekim važnim pitanjima. Ukrajina je spomenuta samo jednom.

„Sa uvažavanjem primećujemo relevantne predloge posredovanja i dobrih usluga, koji imaju za cilj mirno rešavanje sukoba kroz dijalog i diplomatiju“, navodi se u Kazanskoj deklaraciji.

Oko rata na Bliskom istoku poslata je konkretnija poruka. Poziva se na prekid vatre u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, i osuđuju izraelski „napadi na humanitarne operacije, objekte, osoblje i distributivne tačke“.

Hoće li biti proširenja BRIKS-a?

“Trend za vodeću ulogu BRIKS-a u globalnoj ekonomiji će samo ojačati“, rekao je Putin. Kao ključne faktore naveo je rast stanovništva, urbanizaciju, akumulaciju kapitala i rast produktivnosti.

Lideri su rekli da će nastojati da dalje razvijaju institucionalni razvoj BRIKS-a, ali nisu izneli jasan stav o tome da li će se BRIKS proširiti.

Putin je rekao da je više od 30 država izrazilo interesovanje za pridruživanje ovoj grupi, ali da je važno postići ravnotežu u svakom proširenju.

“Ozbiljno ću shvatiti grupu BRIKS kada vidim znake da dve zemlje koje su zaista važne, Kina i Indija, zapravo pokušavaju da se dogovore o stvarima, umesto da efektivno pokušavaju da se sukobljavaju sve vreme“, rekao je O’Nil.

Završno saopštenje navelo je niz projekata koji imaju za cilj olakšavanje trgovine između zemalja BRIKS-a – uključujući alternativni sistem plaćanja u odnosu na dolar – ali nije uključivao detalje ili vremenske rokove.

Kompas

Pročitajte i: