BBC: Samit Briksa za Putinovu upotrebu

Samit Briksa koji danas počinje u ruskom Kazanju Zapadu treba da pošalje poruku Vladimira Putina Zapadu da sankcije ne deluju. 

SAD, Evropska unija i saveznici su oko Rusije, posle njenog napada na Ukrajinu u februaru 2022. postavile obruč sankcija nastojeći da izoluju Kremlj.

Te mere je trebalo da iseku Rusiju iz svetske privrede, otežaju joj ratovanje i lično kazne članove kremaljskog režima.

Samit Briksa je Putinova poruka

Kako Putin može da pokaže da sve to ništa ne vredi? Pa, tako što će da organizujue samit, ocenjuje BBC. 

Ruski predsednik u Kazanju očekuje dvadesetak šefova država i vlada. Među njima su kineski predsednik Si Đinpinga, indijski premijer Narendra Modi i iranski predsednik Masud Pezeškijan.

Kremlj samit opisuje kao “jedan od najkrupnjihih spoljnopolitičkih događaja ikada u Rusiji.”

“Jasno je da je poruka kako je propao pokušaj izolacije Rusije,” ocenio je Kris Vifer iz konsultantske firme Makro-Advajzori.

“To je deo šire poruke da Rusija izdržava sankcije. Mi znamo da se ispod površine šire pukotine, ali na geopolitičkom nivou Rusija ima sve te prijatelje i oni će biti partneri Rusije,” rekao je.

Nejedinstvo prva odlika Briksa

Briks okuplja Brazil, Rusiju, Kinu i Južnu Ameriku. Grupacija koja nastoji da bude protivteža Zapadu, se proširila ulaskom Egipta, Etiopije, Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pozivnicu je dobila i Saudijska Arabija. Ruski političari navode da još 30 država želi da se pridruži ili bliže veze. Među njima je, izgleda, i Srbija.

Članice Briksa sada pokrivaju 45 odsto globalnog stanovništva i oko 28 odsto svetske privrede.

Međutim, šta samit u Kazanju treba da postigne, osim što Putinu obezbeđuje mesto na svetskoj političkoj sceni?

Briks, pritom, karakteriše svašta osim jedinstva. 

“Za Zapad je dobro što Kina i Indija ne mogu ni oko čega da se dogovore,” rekao je nekadašnji glavni ekonomista Goldman-Saksa Džim O’Nil. “Da su te dve države zaista ozbiljne, Briks bi imao enorman uticaj.”

Prema njegovim rečima, Kina i Indija se uglavnom trude da izbegnu direktne uzajamne napade. “Pokušaj da se nateraju na stvarnu ekonomsku saradnju je beskonačan izazov.”

Izazov Grupi sedam

Upravo je O’Nil oko okreta veka izmislio akronim “BRIC” za četiri zemlje, uz ocenu kako one “ulaze u centar kreiranja globalne politike.”

Akronim je kasnije dobio sopstveni život, i ulaskom Južne Afrike i slovo “s” na kraju.

Tih pet država je Briksom pokušalo da uputi izazov dominaciji Grupe sedam vodećih privreda sveta: SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Kanadi, Italiji i Japanu.

U Briksu, neslaganje nije prepušteno samo Kini i Indiji. 

Tenzije postoje i između najnovijih članica, Egipta i Etiopije. U trci za regionalnu dominaciju uzajamno se često sapliću i Iran i Saudijska Arabija.

“Ideja da će se svi oni suštinski dogovoriti o nečemu je suluda,” ocenio je O’Nil.

Uostalom, dok je motiv Rusije upravo u sukobu sa Zapadom, Indija i druge članice Briksa su orne da sa istim tim Zapadom neguje dobre političke i ekonomske odnose.

U Kazanju, Putin će nastojati da prefarba razlike i oslika prizor jedinstva kojim i domaćoj i međunarodnoj publici treba da dokaže kako Rusija nije izolovana.

Kompas