Beograd na vodi: Ko ostaje bez zemljišta na novobeogradskoj strani?

Širenje omiljenog projekta vlasti će zauzeti ceo Sajam, Čukarički rukavac, zonu oko Mostarske petlje, sve parcele na opštini Čukarica do Hipodroma, zatim da projekat preko Starog železničkog mosta pređe na Novi Beograd (takozvano Savsko priobalje), ali i na nove parcele u starom gradskom jezgru.

Sve ukupno, ovaj većinski privatni, a trećinom državni poduhvat zauzeće još 327 hektara, o čemu je Kompas pisao.  

Ko ostaje bez zemljišta?

Kako Forbes Srbija saznaje, bez zemljišta će ostati nekoliko kompanija, većinom državnih – Infrastrukture železnice Srbije, Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB), Beogradske elektrane, Cepter šipjard imo, Ratko Mitrović AD, nekoliko udruženja, pa i naslednici parcele koji su u procesu restitucije.

Na potezu od mosta Gazela do mosta preko Ade, Beograd na vodi će zauzeti 22 parcele.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda sve su u državnoj svojini, ali sa različitim nosiocima prava korišćenja. Ono bi se, međutim, za većinu lako mogla konvertovati u pravo svojine.

U skladu Zakonom o planiranju i izgradnji, Srbija može otuđiti sopstveno građevinsko zemljište po ceni koja je manja od tržišne ili čak bez naknade, kada se radi o realizaciji projekata za izgradnju objekata od značaja za Republiku.

Pravo svojine i prava korišćenja

Iako će država koristiti proces eksproprijacije ili zamene imovine kako bi oslobodila prostor za Beograd na vodi, postavlja se pitanje javnog interesa u oduzimanju vrednog zemljišta državnim preduzećima u korist privatnih investitora.

Tu je i problem svojinskih odnosa na zemljištu gde paralelno egzistiraju prava svojine i prava korišćenja koja u teoriji nisu isto, ali u praksi evidentno jesu.

Među nelegalnim objektima i šume

Na deset parcela, od kojih osam ima svega po nekoliko desetina kvadrata, državna svojina nije ustupljena privredi. Na dve je korisnik Grad Beograd i to zato što njima prolazi ulica.

Na spisku korisnika na jednoj od parcela od 4.785 kvadrata su Cepter šipjard imo i Grad Beograd, JKP Beogradske elektrane, Motonautički klub Radnički, Udruženje ljubitelja Save i Dunava. Baš tu je i nelegalni objekat od 136 kvadrata čiji je držalac GP Trudbenik.

Beograd na vodi će uzeti i 1,1 hektar šumskog pojasa. On zauzima i deo susedne parcele od ukupno 0,78 hektara, koju deli sa JRB. JRB je korisnik i susedne dve parcele od 0,64 i 12 hektara.

Šta kaže lex speciails?

Beograd na vodi se zida na osnovu lex specialis-a prema kojem je oslobođen mnogih zakonskih ograničenja koja bi inače imao.  

Pod pretpostavkom da se druga rešenja iz ovog zakona ne menjaju, može se sagledati po kom principu će se eksproprijacija dogovarati i isplaćivati. To znači da vlasnik nelegalnog objekta na zemljištu koje se eksproprira postaje država. Međutim, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu koja odgovara tržišnoj vrednosti imovine.

Ovaj propis obezbedio je i rešenje kako da se investicija ne uspori – na zahtev korisnika eksproprijacije, ministarstvo nadležno za poslove finansija može odlučiti da se korisniku eksproprijacije nepokretnost preda pre pravosnažnosti odluke o naknadi.

Još u svom izvornom, manjem obliku, bio je predmet oštrih kritika urbanističke i arhitektonske javnosti, budući da prostor na kome se nalazi niti saobraćajno može da podrži toliki broj stanovnika i automobila, niti izgradnja oblakodera na obali reke u podnožju padine odgovara pravilima struke.

Šta kada Beograd na vodi stigne do praga

Jugoslovensko rečno brodarstvo na ovom potezu novobeogradske obale obavlja deo svog posla, utovar. Pitanje je gde će to raditi, kada mu Beograd na vodi stigne do praga.

„Pravo korišćenja se može dati i uzeti. Država je dala i država će uzeti“, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. „Ima mnogo lokacija gde neko preduzeće ima pravo korišćenja, a ne rade ništa i zatrpano je otpadom. Slična je situacija i na tom potezu. Nije ni u redu da se šljunak utovara na domak centra grada. Država će im dati drugu lokaciju. Svuda u svetu su uz reku najatraktivnije lokacije“.

U CBRE, firmi koja se bavi komercijalnim nekretninama, bez ulaženja u konkretne primere, objašnjavaju da je prostroni plan planski dokument koji ne zalazi u svojinske odnose. Eventualna promena namene prostora, vlasniku parcela, može da donese veću naknadu.

„Zemljište ima vrednost i, ono što izgube, u eksproprijaciji ili prilikom prodaje se nadoknadi“, kažu nam u CBRE. „Planski dokument ne ulazi u svojinska pitanja i mi ne govorimo o konkretnom slučaju, već principu. Plan predviđa šta će se graditi i ako zemljište privredne namene postane komercijalna zona, ono vredi više. I bolje ga je prodavati posle izmena plana“.

(Kompas/Forbes Srbija/Nova ekonomija)

Ceo tekst o ovoj temi pročitajte OVDE.