Većina Amerikanaca želi drugačiji izborni sistem

Pobednika američkih predsedničkih izbora 5. novembra odrediće, kao i svaki put od 1788-89. godine, elektorski izborni sistem.

Sistem je takav da ostavlja mogućnost pobede kandidatu koji osvoji manje glasova od protivnika.

Danas 63 odsto Amerikanaca navodi da želi promenu izbornog sistema, pokazuje anketa Istraživačkog centra Pju s kraja septembra.

Ko više želi drugačiji izborni sistem?

Kao po većini pitanja, razlike između simpatizera konzervativaca i livberala su ogromne.

Promenu želi osmoro od 10 birača Demokratske stranke i onih sklonih toj opciji.

Oni iz konzervativnog tabora su podeljeni: 53 odsto želi da zadrži elektorski sistem, a 46 odsto da ga promeni.

Više demokratskih birača je za promenu…

Demokrate od izbora 2000. godine, koje su izgubili mada je Al Gor nacionalno osvojio više glasova od Džordža W. Buša, dvotrećinskom većinom u anketama podržavaju izbacivanje elektorskog sistema.

Pritom, da američki predsednik treba da postane kandidat sa najviše glasova smatra 87 odsto liberalnih i 74 odsto umerenih ili konzervativnih demokrata. 

Kandidat demokrata za potpredsednika Tim Volc je na mitingu u Kaliforniji, četiri nedelje uoči izbora, rekao: „Elektorski koledž mora da ide.“

„Treba nam, treba nam nacionalno popularno (direktno) glasanje,“ rekao je.

… a više republikanskih za postojeći sistem, posebno od 2016.

Podrška republikanaca promeni je oslabila od kako je Donald Tramp 2016. sa manje glasova birača dobio više glasova elektora i prošao u Belu kuću.

Postojeć izborni sistem želi da zadrži 63 odsto tvrdo konzervativnih birača Republikanske stranke. 

Nasuprot tome, promenu želi 61 odsto liberalnijih republikanaca, navodi Pju, uz primedbu da je udeo liberalnih konzervativaca znatno manji od udela konzervativnih liberala u republikanskom, odnosno demokratskom taboru.

Uopšteno, ideju promene češće podržavaju birači stari do 50 godina nego stariji.

Kompas

Pročitajte i: