Šta piše u do sada najoštrijem izveštaju Evropske komisije o Srbiji

Tragičan pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi, izazvao je masovne studentske i građanske proteste i blokade širom zemlje koje se i dalje održavaju.

U Srbiji postoje izazovi u funkcionisanju demokratskih institucija zbog sve polarizovanije političke situacije na nacionalnom i na lokalnom nivou, navodi se u Izveštaju Evropske komisije objavljenom 4. novembra.

Incidenti se intenzivirali tokom leta

Vlasti su, uglavnom, dozvolile održavanje protesta, a policija je obezbeđivala bezbednost tokom protesta, iako je zabeležno nekoliko incidenata i napada na studente i mirne demonstrante, uključujući napade koji su doveli do teških povreda, slučajeve bekstva sa mesta saobraćajne nesreće i druge fizičke napade.

Incidenti su se intenzivirali tokom leta, uključujući vandalizam i napade na imovinu pojedinaca i preduzeća koja se smatraju podržavaocima protesta, navodi se u Izveštaju. Dodaje se da je bilo i slučajeva napada na nezaštićene prostorije vladajuće stranke.

Krajem juna, vlasti su usvojile represivniji pristup, uključujući brojna hapšenja i izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata. Državni zvaničnici su često predstavljali proteste kao „obojenu revoluciju“ koju podržavaju strane zemlje sa ciljem rušenja ustavnog poretka zemlje, čime je potkopana legitimnost pitanja koja su pokretali studenti i građani, navodi se u Izveštaju.

U dokumentu se podseća da je predsednik Srbije odobrio pomilovanja za nekoliko pojedinaca odgovornih za napade na studente i studente demonstrante, štiteći ih od krivičnog gonjenja.

Svi ključni državni univerziteti su bili blokirani, a nastava je bila obustavljena mesecima.

Evropska komisija podsetila je i na uvođenja mera Vlade Srbije kojima je „narušena institucionalna autonomija fakulteta i akademske slobode“, odnosno privremeno su smanjene plate za nastavno i akademsko osoblje i ograničeno radno vreme posvećeno istraživanju.

Šta je od izbornih reformi na čekanju

Kada je reč o izbornoj reformi, prioritetne preporuke OEBS/ODIHR-a tek treba da budu sprovedene, navodi se u izveštaju. Ističe se da one podrazumevaju:

• razdvajanje države i stranke,
• inkluzivnost i sveobuhvatnost izborne reforme,
• reviziju biračkog spiska i transparentnost podataka sa biračkog spiska,
• veći nadzor nad izbornim kampanjama i njihovim finansiranjem,
• mere za omogućavanje slobode i nezavisnosti medija.

Tokom perioda izveštavanja nisu održani nacionalni izbori.  Ustavni sud još nije doneo odluke o predlozima opozicije kojima se osporavaju vanredni parlamentarni i lokalni izbori iz decembra 2023. godine.

Izbori u Zaječaru i Kosjeriću

U Izveštaju se našlo mesta i za redovne lokalne izbore u opštinama Zaječar i Kosjerić koji su održani u junu ove godine. Prema rečima domaćih posmatrača organizacija građanskog društva, oni nisu bili „ni slobodni, ni pošteni“ i održani su u atmosferi „straha i represije, obeleženoj institucionalnim pritiskom, nasiljem i velikim prisustvom policije ispred biračkih mesta tokom celog dana“.

Tenzije, uvrede i incidenti u parlamentu

Efikasnost, autonomija i transparentnost rada parlamenta, kao i uloga parlamentarne opozicije, moraju se ojačati, navodi izveštaj. Dodaje se da su sednice retke i nedostatkom istinske političke debate.

Plenarne i odborske sednice i dalje su obeležene tenzijama i uvredljivim jezikom, navodi Komisija. Podseća da su dve sednice u izvšetajnom periodu obeležili incidenti, uključujući verbalne i fizičke napade.

Ponekad je na parlamentarnim sednicama nedostajala nepristrasna reakcija predsednika parlamenta, kako je predviđeno proceduralnim pravilima, zbog direktne razmene mišljenja sa opozicijom, a skoro sve zakone i predloge zakona koje je usvojio parlament predložila je vlada, konstatuje se.

Ostavke ministara i premijera i ovlašćenja predsednika države

Izveštaj Evropske komisije podseća i na promene u Vladi Srbije posle pada nadstrešnice, odnosno ostavke dva ministra, a potom i premijera posle nasilnog fizičkog napada na studente u januaru ove godine.

U javnosti se intenzivno raspravlja o ovlašćenjima predsednika države, odnosno zabrinutosti da političku debatu i donošenje odluka u praksi vodi predsednik na način koji nije predviđen Ustavom.

Sve veći pritisak na organizacije civilnog društva

Kada je reč o organizacijama civilnog društva, Komisija navodi da one rade u teškom okruženju i suočavaju se sa sve većim pritiskom i napadima.

Nacionalni konvent o EU (NKEU), krovna platforma koja angažuje organizacije građanskog društva u procesu pristupanja, nastavlja da deluje kao javni nadzornik pregovora o pristupanju. No, oni su obustavili učešće u procesima koji podrazumevaju saradnju sa donosiocima političkih odluka. Navode pogoršanje okruženja za civilno društvo, kao i gubitak inkluzivnosti i nedostatak smislenog učešća civilnog društva u političkim procesima.

Podnete su žalbe zbog upotrebe špijunskog softvera usmerenog na branitelje ljudskih prava i novinare, slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više su ometali rad organizacija civilnog društva.

Verbalni napadi i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava intenzivirali su se od početka protesta, a nekoliko stranih predstavnika civilnog društva, uključujući i one iz zemalja članica EU, privedeno je i proterano iz Srbije.

U februaru 2025. godine, policija je pretresla kancelarije četiri organizacije civilnog društva na zahtev Specijalnog odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Tvrdnje o „pokušajima obojene revolucije“

Parlamentarni odbor za nadzor službi bezbednosti ostaje odgovoran za civilni nadzor nad sektorom bezbednosti. U martu 2025. godine su raspravljali o navodima o upotrebi zvučnog uređaja tokom masovnog protesta 15. marta u Beogradu i odbacili takve tvrdnje.

Predstavnici civilne bezbednosne agencije (BIA) tvrdili su da se u Srbiji dešava „pokušaj obojene revolucije“, a tokom masovnih studentskih i građanskih protesta, bilo je izveštaja da BIA pritvara i poziva građane, studente i aktiviste na informativne razgovore, zaključuje se u Izveštaju Evropske komisije.

Ipak…

Uprkos tome što je Izveštaj Evropske komisije ove godine veoma kritičan, evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 4. novembra da ne vidi da Srbija ide u pravcu Gruzije.

“Izveštaj jeste kritički napisan, ali u drugu ruku, mi smo u stalnom kontaktu sa Vladom Srbije i predsednikom i imamo obećanja da će ispuniti svoje obaveze i to ćemo pratiti”, rekla je Kos na zajedničkoj konferenciji za novinare sa visokom predstavnicom EU Kajom Kalas.

“Evo, pri kraju smo procesa izbora novog Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbornog zakona. To je dobar razvoj situacije i ne vidim da Srbija ide u pravcu Gruzije”, ocenila je.

U kojoj je Srbija grupi

Kaja Kalas je konstatovala da su veoma dobar napredak u proteklih godinu dana ostvarile Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Slab napredak je zabeležen kod Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Kosova i Turske, dok nikakvog pomaka nema u slučaju – Gruzije.

Kompas / FoNet

Pročitajte i: