Srećko Đukić: Milorad Dodik je došao kao miljenik Zapada, a sada beži od zakona u Rusiju

Dodik u Rusiji može pronaći utočište kao i mnogi pre njega, ali će njegovo odsustvo pokrenuti pitanje predsednika Republike Srpske – izjavio je za Kompas nekadašnji ambasador u Moskvi, publicista i ekonomista Srećko Đukić. Đukić ističe da je važno razdvojiti pojedinca od naroda ili države koju predstavlja, kao i to da narod u Bosni i Hercegovini ima bolji uvid u situaciju nego politički lideri.

Šta Moskva može da ponudi Miloradu Dodiku?

„Moskva može da mu ponudi u krajnoj liniji sklonište, ne bi to bio prvi Dodik koji se tamo nalazi. U Rusiji je Viktor Janukovič, zatim jedan od predsednika Kirgistana, mislim da se još neko iz bivših sovjetskih republika nalazi u Moskvi. Naravno, iz Ukrajine se nalazi njegov kum (Viktor) Medvedčuk i mnogi drugi. Tamo je, čini se, stanica za odbegle od zakona i od vlasti. Milorad Dodik sigurno ne bi bio prvi. Da li će biti tako ili nekako drugačije – u ovom trenutku je teško prosuditi. Ali koliko sam ja bar razumeo, on je iz Izraela svratio ovde u Beograd, pa iz Beograda za Moskvu, ali nije svraćao kući. Nije svraćao u Republiku Srpsku“ kaže Srećko Đukić.

„Ukoliko se nastavi ovako, njegovo odsustvo će u nekom trenutku pokrenuti pitanje: „a ko je predsednik Republike Srpske“. To dalje zavisi od toga kako je propisano po Ustavu Srpske, da li njega nasleđuje potpredsednik Republike Srpske – mislim da je on iz reda bošnjačkog naroda, ili neko treće lice ili će on u međuvremenu doneti novi Ustav pa birati novog predsednika.

Ja mislim da prvo treba da se mi razumemo i da budemo jasni i glasni. Nijedan pojedinac nije jednak narodu. Pogotovo nije iznad naroda. Bilo kako on da se zove; Dodik, Jodik, Marko, Janko, Mustafa, uopšte me ne interesuje ime. On ne može biti znak jedakosti sa tom teritorijom koju predstavlja bilo to entitet ili republika ili država. Kao ni sa narodom koji predstavlja, bilo da se radi o desetinama i stotinama ljudi (ima i takvih malobrojnih naroda u svetu) bilo da je to narod od milion, dva miliona, 100 miliona. Ja principijelno ne prihvatam znak jednakosti između te dve krajnosti i uvek je narod iznad onoga ko njega predstavlja u datom trenutku. I on nikada ne može biti iznad naroda pa bio sto puta Milorad Dodik.“

Neretko se u javnosti predstavlja da je osuda Dodika, a zatim i zahtev za poternicom napad na Srpsku. Da li kraj Dodikove političke karijere može da ugrozi Republiku Srpsku?

„Naravno da ne. A on sad ako hoće da upropasti i to značenje, može i to da uradi. On je postavljao sve više nogu u vrata, prvo je postavljao prst, pa zatim stopalo. Pa onda celu nogu, da bi onda krenuo telom, pa ne znam do koje mere ide u odvajanju Republike Srpske od ostatka BiH. A istine radi, koju niko u našoj javnosti neće da kaže, sva ta ovlašćenja koja su preneta na Bosnu i Hercegovinu kao državu, preneta su za vreme Milorada Dodika. I niko neće da kaže da je Dodik došao na poziciju kao zapadni favorit tj. kao miljenik zapada. I onda je on jednu po jednu funkciju prodavao, od armija i policije, već toliko se muti čoveku u glavi, ali je on to radio.“

Specijalni izaslanici i politička istorija Milorada Dodika

„Ja sam nedavno gostovao u bosanskim medijima, tada su me ljudi podsetili na to da su sve te funkcije predate visokom predstavniku (kada je bio Pedi Ešdaun ili drugi koliko ih je već tamo bilo) i to je uradio Milorad Dodik. Sada on to traži nazad i niko neće da mu kaže u oči. Celog života nešto kombinuješ, nešto mutiš, nešto pričaš, najglasniji si. Ostavi taj narod, odmori ga. Oni su već 30 godina u ratu, ti si 30 godina u biznisu, u politici. Ti ništa od toga nisi osetio, taj narod je tamo osetio sve. Mislim da dok sam narod i politički faktori koji postoje u BiH ne progovore i stave na sto otvorene karte, oni se kockaju sa sopstvenom sudbinom ako su zaista vezali svoju sudbinu za Republiku Srpsku.

Moje lično mišljenje jeste da je srpskom narodu malo Republika Srpska. Srpskom narodu je potrebna cela Bosna i Hercegovina jer on živi u celoj Bosni i Hercegovini. I živeo je i živeće i njegova treba da bude cela BiH, ne samo Republika Srpska. Tako naravno i ostalih naroda koji tamo žive. Te granice treba da budu fiktivne u svakom pogledu. Velika je sreća tog naroda što bolje spoznaje situaciju i bolje se vlada od političkih lidera koji ih predstavljaju“ ocenio je Đukić.

Desnica sa elementima fašizma prožima savremene međunarodne odnose

Đukić se osvrnuo i na trenutnu političku scenu i posebno skrenuo pažnju na jačanje ideje krajnje desnice koja u sebi sadrži isključivost i koja tu dominantnu ideologiju inkorporira u međunarodne poslove. „Pobedom Trampa kojeg je podržala ekstremna, oligarhijska, američka desnica koja ne skriva da ima fašizma u sebi, došlo je do velike ideologizacije međunarodnih odnosa i međunarodnih poslova. To se može videti i po istupanjima ‘trampista’, ali i desnice koja sebe takođe u Evropi zove ‘trampističkom’ (od Mađara pa do onih koji podržavaju Marin Le Pen). Mislim da je to loše, mislim da nikako ne može da bude dobro jer se to nije desilo od pada Berlinskog zida.

Godinama posle toga vladala je liberalna struja, liberalne političke snage, u njima je bilo levice, socijaldemokrata, zelenih, raznih levih frakcija ali nikada nije došlo do te vrste ideologizacije međunarodne odnose. Ako sam negde dobro pročitao, u društvu se sada javlja pojava da Le Pen štite od levice koja ju je osudila na zatvorsku kaznu. To je za mene krajnje neprihvatljivo. To podseća na vreme Hladnog rata i Zapada pod vođstvom SAD-a, a čak i tada Zapad nije bio isključivo ‘desni’. Bilo je socijaldemokrata, socijalista, laburista, itd. Mislim da je politička desnica u ekspanziji, i to što je najgore: krajnja desnica sa izrazitim elementima fašizma“.

Vasilija Antonijević/ Kompas

Pročitajte i: