Mira i Marko Milošević, Snouden, Asad… Ko je sve utočište našao u Rusiji?

Asad je sa porodicom pobegao iz Damaska nakon ulaska sirijskih pobunjenika u taj grad, posle munjevite ofanzive širom zemlje, što je označilo kraj njegove skoro 25 godina duge vladavine.

Azil mu je dao ruski predsednik Vladimir Putin lično.

Gde je Asad trenutno smešten nije poznato. Neki mediji ne isključuju mogućnost da je postao komšija osobe koju vrlo dobro znamo. Reč je o Marku Miloševiću, sinu bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića. Ali (za sada), to su samo nagađanja.

Činjenica je, pak, da su članovi porodice Milošević – supruga Mirjana Marković i sin Marko – svojevremeno takođe dobili azil u Rusiji.

Mira i Marko

RTS je svojevremeno, pozivajući se na New York Times objavio da Mirjana Marković i Marko Milošević žive u Barvihi, elitnom naselju blizu Moskve. Barviha, kaže Vikipedija, ima tek nešto više od 4.000 stanovnika.

Mirjana Marković je Srbiju napustila pošto je Milošević isporučen Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu. Sudilo mu se zbog ratnih zločina i genocida počinjenih tokom ratova na Balkanu 1990-tih.

Bila je osumnjičena za korupciju i organizovani kriminal. Pošto je bila nedostupna organima Srbije, za njom je 2005. godine bila raspisana međunarodna poternica.

A ona je od 2003. utočište našla u Rusiji. Tamo je šesnaest godina kasnije umrla i sahranjena.

Marko Milošević je iz Srbije pobegao pre majke – još 2000. godine. Prema poslednjim dostupnim informacijama, poznato je da već decenijama živi u Rusiji i da ima ruski pasoš. Sve ostalo uglavnom je prekriveno velom tajne. Prvi put posle dugo vremena u javnosti se pojavio u leto prošle godine na otkrivanju spomenika svom ocu Slobodanu Miloševiću. Pogađate – u Moskvi.

Askar Akajev

Askar Akajev, zbačeni predsednik Kirgistana, pobegao od uličnih protesta, poznatih kao Revolucija tulipana 2005. godine. I on je utočište našao u Barvihi.

Sada radi kao profesor i viši istraživač na Moskovskom državnom univerzitetu.

U intervjuu koji je u avgustu 2023. dao ruskom televizijskom kanalu RT izjavio je da Kirgistan „treba da podrži Rusiju“ u invaziji na Ukrajinu.

Aslan Abašize

U Barvihi, navodno, živi još jedan autokrata – separatistički lider gruzijske oblasti Adžarija. Reč je o Aslanu Abašizeu. Za njega je 2004. godine tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Luškov obezbedio privatni avion. U julu ove godine Abašize je proslavio 86. rođendan.

Viktor Janukovič

Janukovič je bio četvrti predsednik Ukrajine od 2010. do njegovog smenjivanja sa funkcije 2014. Smatran je „ruskom marionetom“, njegov mandat obeležen je optužbama za korupciju i proneveru.

Pod njegovim vođstvom, milijarde dolara su uzete iz državnih fondova. Resursi su prebačeni u ofšor račune i korišćeni za finansiranje ekstravagantnih ličnih troškova. Njegova raskošna rezidencija, Mežihirija, uključivala je privatni zoološki vrt, luksuzna vozila i razne nezamislive luksuzne predmete. Među njima je i zlatni toalet u obliku fotelje i sa lavovima na kraju naslona.

Ukrajina se za to vreme borila sa ekonomskim teškoćama i radila na borbi protiv korupcije.

Sve je kulminiralo Janukovičevom odlukom da odbije sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom u korist bližih veza sa Rusijom. To je izazvalo proteste na Evromajdanu krajem 2013. Demonstracije, u početku mirne, prerasle su u nacionalni pokret protiv korupcije, autoritarizma i usklađivanje vlade sa ruskim interesima.

Janukovič je naredio nasilne reakcije na mirne demonstrante, što je rezultiralo stradanjem više od 100 ljudi. Iz Ukrajine je pobegao u februaru 2014. godine.  Utočište je dobio u Rusiji, gde je i dalje u egzilu.

Edvard Snouden

Nisu samo (zbačene) autokrate na ovoj listi. Među njima je i jedan bivši službenik američke Agencije za nacionalnu bezbednost. Edvard Snouden je 2013. tajnim dokumentima razotkrio aktivnosti obaveštajne misije Sjedinjenih Država širom sveta. Od tada je u egzilu u Rusiji.

Putin je 26. septembra 2022. potpisao ukaz kojim se Snoudenu daje rusko državljanstvo. Iste godine u decembru Snouden je položio je zakletvu kao ruski državljanin i dobio ruski pasoš.

Kako do političkog azila u Rusiji

U Rusiji postoje tri vrste azila: politički azil, status izbeglice i privremeni azil.

Politički azil izdaje se, zapravo, jako retko, pa baš i nije jasno koja prava se njime dobijaju, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Izdaje se putem predsedničkog dekreta koji uzima u obzir više faktora. Podrazumeva se, to uključuje i da li je u političkom interesu Rusije da ga odobri. Proces je regulisan posebnom rezolucijom vlade, a ne ruskim Zakonom o izbeglicama. Izdaje se onima koji traže „azil ili zaštitu od progona ili realne pretnje da će postati žrtva progona“ u svojoj zemlji za „društveno-političke aktivnosti ili uverenja koja nisu u suprotnosti sa demokratskim principima priznatim od međunarodne zajednice i normama međunarodno pravo“.

Ruska novinska agencija TASS je krajem avgusta prenela da je više od 400 stranih državljana iz „neprijateljskih zemalja koji dele ruske duhovne i kulturne vrednosti“ i koji su podneli zahtev dobilo azil u Ruskoj Federaciji.

Većina građana ove kategorije, navodi se, stigla je u Rusiju iz Nemačke, Letonije, Litvanije, Estonije i Kanade, piše Danas.

Kompas