Sve je počelo saobraćajnim gužvama: Kako je nastao Crni petak i kako je stigao u Srbiju?

Crni petak nije oduvek bio sinonim za velike popuste i kupovine. Pedesetih godina prošlog veka, saobraćajci su ovaj dan prozvali “crnim petkom” zato što je to dan posle Dana zahvalnosti kada je u gradovima širom SAD potpuni kolaps u saobraćaju.

Dan zahvalnosti je najveći porodični praznik u Americi i okuplja porodice širom zemlje. Obeležava se svakog četvrtog četvrtka u novembru. 

Prodavci mu promenili značenje

Kada je ovaj fenomen postao poznat, prodavci su su odlučili da promene njegovo značenje kako bi ljude asocirao na nešto pozitivno. Masovno su počeli da koriste termin „Black Friday“ kao dan kada u svojim sveskama obeležavaju najveći profit, tj. dan kada su prodavnice prešle „iz crvenog“ u „crno“ (od gubitka do profita).

Početkom 2000. trend se širi i izvan granica SAD. Zemlje poput Velike Britanije, Kanade i Australije uvrstile su obeležavanje Crnog petka svake godine. 

Crni petak od 2005. postaje najprometniji dan trgovine i prodaje, a popusti skoro uvek traju i tokom vikenda. 

Uz bujanje e-trgovine, 2005. pojavio se i Cyber ponedeljak, online verzija Crnog petka. 

Sada je to često „Nedelja Crnog petka“ ili „Crni novembar“.

Sajt sa brojem nesreća na Crni petak 

Grabljenje za proizvodima i užurbanost kupaca u dugačkim redovima na ulazima u prodavnice često rezultuje stampedom, koji se nekad završavaju tragično. 

Povrede su toliko česte da postoji sajt koji beleži sve nesrećne slučajeve širom sveta zbog Crnog petka.

U poslednjih 12 godina, u Americi je život izgubilo 10 osoba, a povređeno 111.

Pre četiri godine, dvadesetogodišnji mladić je ubijen ispred “Mejsija” u Nju Džerziju. Druga žrtva je ubijena nakon svađe oko parking mesta ispred “Volmarta” u Nevadi.

Arkansas, Tenesi i Zapadna Virdžinija stavljeni na crni spisak najrizičnijih zemalja po broju nesreća, dok je najsigurnije pazariti u Vermontu, Oregonu i Roud Ajlandu.

Crni petak u Srbiji

Trend “crnog petka” u Srbiju je stigao pre desetak godina.

Prodavci su stidljivo posle 2000. pokušavali da promovišu Crni petak, smatrajući da je vreme da se kapitalizuje dolazak američkih običaja još tokom devedesetih, poput Noći veštica. U narodu se običaj primio tek posle 2010, kada su pojedini strani brendovi započeli da daju vidljive popuste na belu tehniku i mobilne telefone.

Narednih godina ostao je običaj kod potrošača da počnu da više pazare na Crni petak, ali su prodavci vremenom davali sve manje i manje popuste, dok na kraju većina nije došla u stadijum gde nudi lažne popuste – cenu robe podigne astronomski mesec ili dva pre Crnog petka, a onda ustvari samo vrati cenu koja je važila prethodnog leta, a koja u odnosu na uvećanu zaista deluje povoljna.

Ove godine su u Srbiji na najvećim sniženjima garderoba, obuća, kozmetika i tehnika, piše Nova Ekonomija. Ipak, popusti u Srbiji nisu ni blizu onima na Zapadu. Primera radi, popusti u svetu idu i do 80 odsto, što kod nas nije slučaj. 

Na listama želja potrošača ovog dana dominiraju televizori, laptopovi, telefoni i mali kućni aparati.

Međutim, budite oprezni. Mnogi trgovci daju lažne popuste, na šta upozoravaju i udruženja potrošača. Ista udruženja godinama unazad traže da se u Zakon o zaštiti potrošača unesu izmene koje će definisati šta je popust i koliko akcija mora da traje. Uzor traže u zakonodavstvima zapadnih zemalja gde proizvod na popustu mora koštati niže u odnosu na redovnu cenu u prethodne tri godine, jer se drugačije ne može nazvati popustom.

K. S. / Kompas

Pročitajte i: