Jedna Liga Evrope premala za toliki ego: Tamna strana Zlatana Ibrahimovića

Iako je u Srbiji pompezno najavljivan Zlatanov oproštaj od fudbala, majstora igre na dva gola nismo mogli da vidimo na terenu. Sve vreme je bio na tribinama. Zlatan se od fudbala ipak oprašta kao gospodin, u odelu, a ne u dresu na terenu.

Ego kao zaštitni znak

Priča o Zlatanu Ibrahimoviću (42) praktično je ispričana već milion puta. Momak iz Bjeljine, od oca Šefika Ibrahimovića i majke Jurke Gavrić iz Zadra, odrastao je u Malmeu, gde su mu roditelji emigrirali iz Jugoslavije.

Korene i jezik nije zaboravio, a svet je svojevremeno obišla i slika kako peva „Jutro je“ Nade Topčagić na čuvenom Saneremu.

Od svog ega je napravio zaštitni znak i prepoznatljivost van terena. Nadmeno ponašanje verovatno mu je pomoglo u sklapanju unosnih ugovora (ne samo klupskih, nego i marketinških), ali mu je isto tako i naštetilo u karijeri.

Liga šampiona ostala san

Iako je igrao Ajaksu, Juventusu, Interu, Barseloni, Milanu, Pari Sen Žermenu, Mančester junajtedu… nikada nije osvojio Ligu šampiona. Jedan Super kup Evrope (Barselona) i jedna Liga Evrope (Mančester junajted) premalo je za nekoga sa 11 nominacija za najboljeg fudbalera sveta i preko 50 indivudalnih nagrada za najboljeg igrača lige, kontinenta, države.

Iz najboljih evropskih klubova mahom je odlazio (oteran) neposredno pre osvajanja Lige šampiona. Nekadašnji trener Intera, Žoze Murinjo, rekao je da je Zlatan „najbolji i najgori igrač sa kojim je ikada radio“.

„Sam može sve, sa timom ne može ništa“, rekao je Murinjo pravdajući odluku zašto je iz kluba 2009. godine oterao najboljeg igrača, a potom naredne sezone osvojio Ligu šampiona

Sebičnost u igri, nadmen odnos prema saigračima kojima je neretko davao do znanja da je bolji od nih i odbijanje izvršavanja trenerovih zadataka koštali su ga čuvenog „trofeja sa velikim ušima“.

Zlatan ne dolazi na probe…

Veličina njegovog ega mogla se uočiti kada je sa samo 20 godina odbio da pređe iz Malmea na probu u Arsenal. Kada ga je čuveni trener Arsen Venger lično pozvao da pita šta nije u redu, misleći da njegovi saradnici nisu dobro shvatili da neko tamo dete ne želi da dođe u veliki London, dobio je odgovor: „Zlatan ne dolazi na probe, Zlatan dolazi da igra“.

Još u tinejdžerskim danima u Malmeu nogom je udario saigrača u glavu razbivši mu kramponima slepoočnicu jer je smatrao da je ovaj na treningu jače uklizao u njega nego što je trebalo. Na meču Švedske i Holandije 2004. godine Rafael van der Vart ga je optužio da mu je namerno uklizao tako da mu izazove prelom noge.

U Ajaksu se posvađao sa saigračem Midom koga je pesnicom nokautirao u svlačionici. Mido je bio „kriv“ jer je predriblao dva igrača i dao gol, umesto da doda loptu Zlatanu koji je bio sam ispred golmana.

Oguči Onjevu mu 2010. nije ostao dužan na treningu Milana. Ibrahimović je Amerikanca takođe optužio da je uklizao prejako u njega, a potom ga je udario pesnicom u glavu. Ovaj je potom nasrnuo svom silinom na Šveđanina. Epilog je da je Onjevu zadobio frakturu lobanje, Ibrahimović je mirovao tri meseca zbog dva polomljena rebra, a u klubu su se hvatali za glavu kako da objasne javnosti da su se dva igrača pobila do te mere da su zadobili teške telesne povrede.

Na derbiju protiv Intera 2011. godine uklizao je u defanzivca Marka Materacija takvom silinom da je ovaj morao da odmah bude hospitalizovan. Kasnije je izjavio da mu je tim startom vratio za sve prethodne četiri godine što ga je faulirao u Juventusu i Milanu. Iste godine je udario pesnicom u glavu klupskog kolegu Antonija Kasana dok je ovaj davao izjavu novinarima. Uzrok sukoba nikad nije objavljen, a mediji su tvrdili da mu je Kasano vređao ženu.

Arogancija ili znanje

Fudbaler Pari Sen Žermena, Lukas Moura, naveo je 2013. godine da je Ibrahimović redovno na terenu i u svlačionici vređao i kinjio saigrače kada je smatrao da mu nisu dovoljno puta dodali loptu na terenu. Na optužbu da je „arogantan“, Ibrahimović je odgovorio: „Zlatan nema aroganciju nego znanje koje drugi nemaju“.

Iste godine je na proslavi titule PSŽ-a snimljen kako vređa direktora kluba i fudbalsku legendu Milana, Leonarda, zato što nije posebno istakao njegov doprinos u osvajanju prvog mesta, nego je pohvalio ceo tim.

Na uručenju nagrade za najboljeg švedskog igrača 2013. godine ponizio je uspeh ženske fudbalske reprezentacije te zemlje tvrdeći da žene nikada ni ne treba da budu u fudbalu plaćene koliko i muškarci.

Golmana svog kluba Los Anđeles Galaksija, Mohameda el Munira, vređao je 2019. godine na rasnoj osnovi.

Dugo godina je skrivan njegov sukob s Pepom Gvardiolom zbog koga ga je ovaj dao ultimatum upravi da moraju da se odreknu ili njega ili Ibrahimovića.

Spasao Zvezdu suspenzije iz evro takmičenja

O sebi je tokom cele karijere pričao u trećem licu. Nije imao problem ni da preti tužbama novinarima koji nisu pisali hvalospeve o njemu.

Na ruci ima istetovirano sopstveno ime na arapskom jeziku, a na leđima slogan: „samo bog može da mi sudi“.

Zbog svađe sa ocem odlučio je da po majci prihvati katoličku veru. U autobiografiji je napisao da nikada sebe nije video klasičnim muslimanom i da je od detinjstva prevagnuo uticaj majke da postane posvećeni katolik.

Kada je 2021. godine Crvenoj zvezdi pretila suspenzija iz UEFA takmičenja zbog toga što je rasistički vređan iz lože stadiona, pismeno se obratio Evropskoj fudbalskoj federaciji navodeći da skandiranje „balija“ nije doživeo kao uvredu i da oni koji su to vikali sigurno nisu navijači Zvezde.

V. Ž./Kompas