Želite da doživite stotu? Četiri ključna faktora koja doprinose dugovečnosti
Ljudi žive sve duže i očekuje se da će se u narednom periodu broj onih koji „pređu“ stotu još povećavati.
Broj stogodišnjaka širom sveta porastao je sa 151.000 u 2000. na 573.000 u 2021. (Ilustracija, Pixabay)
Dok genetika doprinosi dugovečnosti, faktori koji se mogu promeniti čine više od 60 odsto „uspešnog” starenja, prenosi RTS.
Sledi pregled četiri ključna faktora za koje su epidemiolog Žaoli Dai Kepler sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Sidneju i Permajnder Sačdu, profesor neuropsihijatrije, iz Centra za zdravo starenje mozga istog univerziteta, otkrili da doprinose dugovečnosti. U pitanju je pregled 34 opservacione studije objavljene od 2000.
1. Raznovrsna ishrana sa kontrolisanim unosom soli
Istraživači su otkrili da su stogodišnjaci i skoro stogodišnjaci u proseku unosili između 57 i 65 procenata kalorija iz ugljenih hidrata, 12 do 32 procenata iz proteina i 27 do 31 procenata iz masti.
Njihova ishrana uključuje osnovnu hranu (kao što su pirinač i pšenica), voće, povrće i hranu bogatu proteinima poput živine, ribe i mahunarki, uz umereni unos crvenog mesa.
Poželjni unos soli je u okviru preporuke Svetske zdravstvene organizacije od manje od dva grama natrijuma dnevno – što odgovara količini od oko pet grama soli.
Naučnici iz Australije su otkrili da su osobe sa većim unosom soli imali 3,6 puta veći rizik od oštećenja neke fizičke funkcije u poređenju sa onima koji nisu preferirali so.
2. Manja upotreba lekova
Stogodišnjaci nisu oslobođeni hroničnih bolesti, ali ih obično razviju mnogo kasnije od prosečnih odraslih. Više od polovine ljudi u studiji istraživača iz Sidneja, imalo je uobičajene probleme kao što je visok krvni pritisak, demencija ili neko kognitivno oštećenje.
Otkrili su da su uzimali u proseku 4,6 lekova. Najčešće korišćeni su lekovi za krvni pritisak i oni za srčana oboljenja. Ljudi koji nisu stogodišnjaci uzimali su u proseku 6,7 lekova.
Polifarmacija se često definiše kao uzimanje pet ili više lekova istovremeno i uobičajena je kod starijih osoba. Neodgovarajuća polifarmacija je povezana sa povećanim rizicima od neželjenih efekata kao što su padovi, kognitivno oštećenje, pa i hospitalizacija.
3. Dobar san
Kvalitet i količina sna utiču na imuni sistem, hormone stresa i kardiometaboličke funkcije, te tako utiču na pojavu gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Dobar san je povezan sa dubokom starošću, dobrim zdravljem i manjim rizikom od hroničnih bolesti.
Optimalno trajanje sna je između sedam i osam sati po noći.
4. Životna sredina
Više od 75 procenata stogodišnjaka i skoro stogodišnjaka u studijskom pregledu živelo je u ruralnim područjima.
To je obrazac koji se ogleda u „plavim zonama“, oblastima poznatim po visokoj koncentraciji stogodišnjaka. To su na primer Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, poluostrvo Nikoja u Kostariki i Ikarija u Grčkoj.
Postati stogodišnjak je životni poduhvat
Istraživanja takođe pokazuju da su nepušenje, izbegavanje alkohola ili umereno konzumiranje pića, fizička aktivnost i održavanje društvenih veza važni za povećanje šansi osobe da doživi 100 godina.
Što ranije usvojite pozitivne promene u načinu života i zdravije navike, to ćete biti u boljoj poziciji da ostvarite dug i zdrav život. Postati stogodišnjak je životni poduhvat, poručuju naučnici.
Kompas/RTS